Izvor: RTS, 01.Jun.2017, 04:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Haradinajeva vlada bila bi kratkog veka"

Ukoliko buduću vladu u Prištini formira koalicija DPK Kadrija Veseljija i Inicijative Fatmira Ljimaja sa Ramušem Haradinajem, liderom Alijanse za budućnost Kosova, na premijerskoj poziciji, ona će biti kratkog veka, jer će najveći broj optuženih od Specijalnog suda biti upravo iz ove tri stranke, piše novinar Fahri Musliju.
Na Kosovu je zvanično počela predizborna kampanja, iako ona danima traje, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a Musliju u autorskom tekstu za Aldžaziru Balkans podseća da je ta koalicija formirana u poslednjem trenutku i na iznenađenje svih, zbog čega su je još nazvali "koalicija mraka".

Podseća da su civilno društvo, američka i evropska administracija bili protiv rušenja vlade u Prištini i prevremenih izbora i, pozivajući se na određena saznanja, navodi da su upravo Vašington i Brisel, nakon pada vlade, zahtevali od Veseljija i kosovskog predsednika Hašima Tačija formiranje predizborne koalicije "ratnog krila" koja bi za predsednika vlade kandidovala bivšeg komandanta OVK i bivšeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja.
Prema njihovom mišljenju, navodi Musliju, koalicija koja bi pobedila na izborima trebalo bi da izvršava nekoliko međunarodnih obaveza: ratifikaciju granice sa Crnom Gorom, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i sprovođenje odluke specijalnog tužilaštva Specijalnog suda za ratne zločine protiv nekih pripadnika OVK, odnosno njihovo hapšenje.
"Zna se da će najveći broj optuženih od Specijalnog suda biti iz ove tri stranke i da zbog toga u ovim strankama može doći do velikih unutrašnjih potresa", navodi Musliju.
I sama činjenica odlaska na prevremene izbore jeste ovaj razlog, jer da su izbori odloženi nakon početka hapšenja osumnjičenih za ratne zločine, ove stranke bi doživele fijasko, naročito PDK, a izbore bi dobile stranke koje u svojim redovima nemaju optužene osobe pred Specijalnim sudom.
"Provereni izvori kažu da, ukoliko ova koalicija bude pobednik i formira vladu, njen 'život' će biti kratkog veka, jer će veoma brzo nakon prvih hapšenja poznatih figura iz rata optuženih za ratne zločine i smirivanja situacije te čišćenja političke scene od kriminalnih struktura, oni koji su tražili formiranje ove koalicije tražiti od PDK-a da izazove krizu vlade i da se ide na nove vanredne izbore, najkasnije u martu 2018. godine", navodi autor, inače, novinar u penziji i dugogodišnji dopisnik kosovskih medija iz Beograda.
Drugi predizborni blok čine Demokratski savez Kosova odlazećeg premijera Ise Mustafe (koji je rekao da se neće kandidovati za premijera), Alijansa za novo Kosovo (AKR) "najbogatijeg Albanca" Behdžeta Pacolija, te mala liberalno-demokratska inicijativa "Alternativa".
Ova koalicija je za premijera kandidovala Abdulaha Hotija (LDK), dosadašnjeg ministra finansija i dugogodišnjeg bliskog saradnika Mustafe.
Pokret Samoopredeljenje nije sklopio nikakvu predizbornu koaliciju i ostaje treća politička snaga na Kosovu, a za premijersko mesto kandidovao je svog osnivača Aljbina Kurtija.
Ostale liste čine Srbi (šest izbornih lista), koalicije i stranke Bošnjaka, Turaka, Goranaca, Roma, Aškalija, Egipćana.
Članovi velike "ratne koalicije" koriste jedan drugog
Poznavaoci političkih prilika na Kosovu analiziraju i načine kako članovi velike "ratne koalicije" koriste jedan drugog: Haradinaj koristi glasačku mašineriju PDK, dok Veselji koristi Haradinaja da bi ujedinio verne glasače iz redova veterana rata, njihovih porodica i uopšte ratnu liniju, što je samo po sebi ozbiljan procenat glasova, navodi dalje Musliju.

Oni, kaže Musliju, očekuju da će povratiti i deo elektorata razočaranog lošim odnosima u prošlosti i koji su glasali za ostale stranke, pre svega za Pokret Samoopredeljenje.
Opšta je ocena, navodi autor, da će novi kosovski premijer biti suočen sa tri teška zadatka i obavezama: demarkacijom granice sa Crnom Gorom što je uslov za viznu liberalizaciju; osnivanjem Zajednice srpskih opština na severu Kosova (ZSO) i, što je najvažnije, suočavanjem sa prvim optužnicama Specijalnog suda za ratne zločine bivših pripadnika OVK, među kojima se spominju imena nekoliko komandanata i poznatih političkih figura na Kosovu.
"Ovo poslednje je bilo od ključnog uticaja što je ujedinilo 'ratno krilo' u jednu predizbornu koaliciju prvi put posle rata od 1999. godine. Na rad buduće vlade pojačavaće se pritisak i da ona što pre ispuni ove međunarodne obaveze, od čega će najteže biti hapšenje i izručenje osumničenih za ratne zločine Hagu. Procenjuje se da bez obzira na velike predizborne koalicije neće biti apsolutnog pobednika na ovim izborima, zbog čega će biti i dugih pregovora za formiranje nove vlade", navodi Musliu.
Kandidati za kosovskog premijera, Haradinaj, Hoti i Kurti imaju različite poglede na glavna politička pitanja kao što su formiranje ZSO, nastavak dijaloga sa Beogradom, formiranje vojske i demarkacija granice sa Crnom Gorom.
Haradinaj smatra da bi se formiranju ZSO trebalo pristupiti na osnovu odluke ustavnog suda u Prištini, a po kojoj zakon o formiranju te zajednice nije u skladu sa 24 člana ustava. Takav stav zastupa i Hoti.
Međutim, suprotan stav ima Kurti, koji smatra da se formiranjem ZSO legalizuje podela Kosova, da je to političko-teritorijalna autonomija kosovskih Srba koju će kontrolisati Beograd i da će "taj entitet imati svoj državni okvir unutar države Kosovo", kaže Musliju.
Njegov politički subjekat, podseća, često je navodio da je Zajednica "bosnizacija Kosova".
Što se tiče dijaloga sa Srbijom u Briselu, Haradinaj je prošle godine pozvao vladu u Prištini da se povuče iz dijaloga kako bi počeo novi proces koji bi se fokusirao na recipročno priznanje, a ne na teme koje se tiču unutrašnjih pitanja Kosova.
Hoti podržava stav svoje stranke (LDK) da dijalog o normalizaciji odnosa treba da se promeni i u pogledu dinamike i realizacije sporazuma.
Dok Kurti kaže da će, ukoliko on bude na čelu vlade, ona razgovarati sa kosovskim Srbima o njihovom položaju kao ravnopravnih građana Kosova, a ne sa beogradskim vlastima.
Kada je reč o stvaranju Oružanih snaga Kosova, Haradinaj smatra da ustavne promene u vezi sa transformacijom Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku treba sprovesti ove godine, da je to unutrašnje pitanje Kosova i da neće prihvatiti nikakve ustupke.
Hoti snažno podržava stav da se formiranje vojske treba provesti u saradnji sa NATO-om, SAD i EU, kroz sveobuhvatan proces u koji bi bile uključene sve zajednice, dok Kurti veruje da Kosovo treba da očuva partnerstvo sa NATO-om i međunarodnim prijateljima, ali i da formiranje kosovske vojske nema alternativu.
Haradinaj, kada je u pitanju demarkacija sa Crnom Gorom, smatra da je Sporazum o razgraničenju urađen pogrešno, da je Kosovo tim sporazumom izgubilo 8.000 hektara. Nagovestio je da će, ukoliko dođe na vlast, povući Sporazum o demarkaciji.
Hoti podržava stav lidera LDK Mustafe da je proces demarkacije urađen ispravno i da kao takav treba da bude ratifikovan u skupštini u Prištini.
Kurti, koji je bio protiv Sporazuma o demarkaciji, promenio je retoriku i rekao da treba korigovati sporazum u razgovorima sa vlastima Crne Gore jer Kosovo gubi deo svoje teritorije, ali i da sporazum, ukoliko se ne usaglasi sa Crnom Gorom, ide na međunarodnu arbitražu.
Inače, za ove izbore je registrovano oko 1,9 miliona građana sa pravom glasa, iako po poslednjem popisu na Kosovu ima oko 1,8 miliona stanovnika.
Na povećanje tog broja uticao je, kako se tvrdi, broj građana sa pravom glasa koji žive van Kosova.

Nastavak na RTS...