Izvor: Vostok.rs, 23.Jan.2013, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavno je biti čovek
23.01.2013. -
Oni poklanjaju svojim sunarodnicima podršku i pomoć, a srpskoj deci božićnu bajku, sve nas podsećaju na zavet koji je dao preminuli patrijarh srpski Pavle: Budimo uvek i svuda Ljudi.
Naš gost je Predrag Adamović, lider Srbskog sabranja Baštionik, društvene organizacije iz Banjaluke.
- Srbsko sabranje Baštionik zvanično kao nevladina organizacija postoji tek godinu dana. Međutim, kao zajednica ljudi koji zajedno putuju po manastirima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << koji zajedno odlaze na liturgije postojimo već nekih 5-6 godina i za to vreme smo bili aktivni. Odlazili smo na Kosovo, na Hilandar, prikupljali smo pomoć za Srbe u južnim enklavama KiM. Davali smo neki svoj doprinos jačanju srpske nacionalne ideje na prostorima na kojima živimo i naprosto iz tog rada proistekla je potreba da imamo zvaničnu i formalnu organizaciju i negde početkom prošle godine registrovali smo se kao „Srbsko sabranje Baštionik“. Glavni cilj Srbskog sabranja Baštionik bi bilo najlakše definisati u najširem smislu kao pomaganje i učestvovanje u duhovnoj obnovi srpskog naroda, očuvanju i snaženju verskog, kulturnog i istorijskog identiteta baštine i naselja srpskog naroda. Cilj nam je da okupljamo verujuće pravoslavne Srbe koji svojim životom svedoče svoju veru i svoje rodoljublje, i koji žele da daju doprinos u očuvanju svoje otadžbine, da daju svoj doprinos u službi Bogu i svome rodu.
Jedan od vaših prioriteta su dobrotvorne akcije. Recite nešto o njima.
- Mi kao sabranje imamo u svom programu prihvaćenu obavezu da u sva četiri pravoslavna posta organizujemo dobrotvorne akcije. Dakle, u božićnom postu smo organizovali akciju koju smo nazvali po rečima našeg počivšeg patrijarha Pavla „Budimo ljudi“. Ta akcija se odnosila na prikupljanje pomoći prvenstveno u hrani, u garderobi, knjigama siromašnim porodicama sa dosta dece. Mogu reći zaista da nam je ta akcija uspela, i da smo, radeći sa našim volonterima po velikim tržnim centrima, uspeli da prikupimo količine hrane sa kojima smo obišli jedanaest porodica, a kada vam kažem da tih jedanaest porodica ima pedeset šestoro dece, onda će to zasigurno mnogo više značiti. Reč je o porodicama koje zasigurno ne bi mogle proslaviti Božić u punom smislu one bogate trpeze, a kojima smo mi omogućili ne samo to, nego i bezbrižnu zimu što se tiče hrane, ogreva i sredstava za higijenu. Sve porodice su iz Republike Srpske, pomoć je uručena na području teritorija Banja Luke, Crnče, Kotor Varoša i Prijedora.
Ko pomaže da se sakupi ova pomoć?
- Važno je pitanje. Donatori su u množini, odnosno u mnoštvu. Način na koji mi radimo i pomoć koju mi skupljamo ne ide iz jednog centra. To nije državna pomoć, niti pomoć jednog ili nekoliko bogatih pojedinaca. Ovo je pomoć naroda. Dakle, imamo način skupljanja kada ljudi donose po jedan litar ulja, po jedan kilogram, i sad, vi znate koliko ljudi treba biti uključeno da bi se skupilo nekoliko tona brašna.
Kakva je bila reakcija porodica kojima ste dovezli ove poklone?
- Većina njih nije očekivala i nije imala informaciju da ćemo im mi doći u posetu. Posete i uručenje pomoći smo organizovali u samo predvečerje, da tako kažem, Božića. Svi oni su prvo sa čuđenjem i iznenađenjem registrovali naš dolazak. Dolaze ljudi koji odjednom istovaruju nešto iz kombija, iznose im. A najlepšu reakciju smo zaista imali od najmađih od dece. Možete misliti kakvo je bilo oduševljenje dece koja nisu dobila ni novogodišnji paketić, koju ne posećuje Deda Mraz, niti Sveti Nikola, kojima se onda pojavi neki čika i da im tako željenu igračku ili paket slatkiša. Zaista su bile divne reakcije. Bilo je čak i suza, obostranih, jer, eto, kad vidite da ste nekome ulepšali pa makar jedan dan, onda osetite i vi da ste nešto uradili i zaista osetite tu radost Božića, radost Hristovog rođenja.
Vaša dobrotvorna delatnost se rasprostire i na Kosovo?
- Mi smo do sada uputili, mogu reći slobodno, tri konvoja, pošto se radilo o kamionskim količinama robe, na jug Kosova i Metohije našoj braći Srbima koji žive u enklavama. Radi se o Gračanici, radi se o Novom Brdu i Prekovcu. Radom dobrotvorne organizacije „Majke devet Jugovića“ iz Gračanice u okolini Novog Brda postoje pet javnih kuhinja i pekara u kojima se hrane Srbi iz obližnjih sela, negde oko dve hiljade, na žalost. A kuhinja je bila dovedena u veoma težak položaj. I to jeste bila naša prva neformalna akcija, kojom smo krenuli prvo od svojih prijatelja, a zatim dobili podršku šire javnosti i uspeli da prikupimo količinu pomoći od stotinak tona. Veću količinu od te prikupljene je dovezla samo Ruska Federacija prošle godine, kada je 25 šlepera pomoći stiglo na Kosovo.
Da li je Sabranje Baštionik nekako vezano za politiku?
- Srbsko sabranje Baštionik nije politička organizacija. Mi smo nepartijska i nestranačka organizacija. Činjenica je da po svojim programima najviše sličnosti imamo sa nekim partijama desne orijentacije, ali još jednom ponavljam – mi smo nestranačka i nepolitička organizacija. Međutim, živimo u vremenu u kojem se politika bavi nama i našim životima na svakom koraku. Tako da mnoge aktivnosti koje sprovodimo zapravo i jesu politika. Ako živite u entitetu koji se zove Republika Srpska, a čiji službeni jezike se ne zove srpski jezik, nego „maternji jezik srpskog naroda“, onda je zasigurno da vi morate politički delovati da tu situaciju promenite. Takođe ako imati situaciju da je ćirilica, iako je i službeno pismo podjednako uz latinicu, veoma malo zastupljena. Ima jako mnogo stvari, jako mnogo rešenja u Republici Srpskoj, u Bosni i Hercegovini sa kojima mi kao narod nismo zadovoljni. Činjenica je da te probleme i te uslove možemo poboljšati samo političkim radom. Tako da, u smislu stvaranja boljih uslova, u najširem smislu za ostanak i opstanak Srba zapadno od Drine, onda – da, mi se bavimo i politikom. Jedan primer ću vam navesti. Imamo, dakle, situaciju postojanja Haškog tribunala koji, zapravo, jeste politički sud. Naše aktivnosti su bile usmerene u pružanju podrške generalu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, obeležavajući i datum njegovog hapšenja i organizujući promociju knjiga i predavanja na kojima se govorilo o generalovom radu i o samom toku procesa. Dakle, i to spada u domen politike. Mnogo je tih aktivnosti koje su zapravo politički rad. Znači, pozicija u kojoj se zalažemo za zabranu abortusa, za zabranu javnog propagiranja pornografije, homoseksualizma. Sve su to aktivnosti koje se mogu postići političkim radom.
Da li je delatnost vaše organizacije vezana za Rusiju?
- Naše direktne aktivnosti nisu vezane za Rusiju. Rusiju svako od nas nosi u svom srcu. U Republici Srpskoj postoji nekoliko udruženja srpsko-ruskog prijateljstva. Sa dva od njih, koja rade u Banja Luci – rusko-srpsko prijateljstvo Most i Bratstvo – i naše Sabranje Baštionik sarađuje u najužem smislu. Imali smo takođe jednu zajedničku aktivnost u kojoj smo potpomogli Ruskom domu koji je prošle godine otvoren u Banja Luci u promociji knjige „Nesveti, a sveti“ arhimandrita Tihona. Naravno da su naše oči, da tako kažem, uperene u pravcu istoka, u pravcu Rusije.
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije, foto: bastionik.org
