Izvor: Politika, 15.Avg.2015, 15:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Generalna sekretarka Uneska na potezu

Ako Irina Bokova zatraži od UN mišljenje o zahtevu Kosova, kandidatura Prištine mogla bi da „padne” na prvoj prepreci

Dok se čeka reagovanje Irine Bokove, generalne direktorke Uneska, na zahtev za prijem Kosova u tu organizaciju, zvaničnici Beograda i Prištine najavljuju zaoštravanje diplomatske borbe. U naporima da spreči članstvo Kosova u organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu, Srbija računa na podršku svetske organizacije, dok vlada u Prištini, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najavama njenih predstavnika, za podršku kandidaturi u Unesko urgira kod najuticajnijih zemalja sveta.

U slučaju da zahtev Kosova za članstvo bude u oktobru izglasan na sednici Izvršnog saveta Uneska, finale ove borbe uslediće u novembru, na Generalnoj skupštini te organizacije u Parizu. Ipak, postoji mogućnost da kandidatura Prištine „padne” već na prvoj prepreci, odnosno da ne ode dalje od kabineta Irine Bokove, koja treba da ga prosledi Izvršnom savetu na dalje odlučivanje. Takav scenario nagovestio je juče Ivica Dačić, šef srpske diplomatije. Odgovarajući na novinarska pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova, on je podsetio da je Kosovo podnelo direktan zahtev Unesku pošto je prvobitno UN odbio da ga prosledi toj svojoj organizaciji. Sada se, navodi Dačić, može desiti da Unesko od UN zatraži mišljenje o kandidaturi Prištine.

„Ako se to desi, mišljenje UN ne može biti drugačije od onoga što je pravno jedino utemeljeno, a to je da Kosovo ne ispunjava ni formalne ni suštinske uslove za prijem, odnosno da nije država, već je pod protektoratom UN”, rekao je Dačić, dodajući da je sad na generalnom direktoru Uneska da vidi kako će dalje postupati.

Tom izjavom srpski ministar spoljnih poslova aludirao je na nedavno odbijanje Unmika da prosledi zahtev Kosova Unesku, što je za prištinski „Zeri” zapravo potvrdio i Petrit Seljimi, zamenik kosovskog šefa diplomatije Hašima Tači i najagilniji „operativac” Prištine u lobiranju za članstvo. Seljimi je, kako prenose agencije, izjavio da „Ujedinjene nacije i kancelarija UN u Prištini nisu želele da budu posrednici u procesu za prijem Kosova u Unesko”, ali je naveo i da za članstvo Prištine „lobira 15 najuticajnijih zemalja Evrope i drugih kontinenata”. Iako je, prema njegovim rečima, „hendikep Kosova to što SAD ne glasaju na Generalnoj konferenciji Uneska”, Dačić s druge strane osporava kandidaturu zato što je ona, kako kaže, mimo svih dogovora i suprotno svim principima, čak i Sporazumu o regionalnom predstavljanju Kosova, ali i stoga što bi eventualni prijem Prištine, dodaje, bio licemeran.

„Ne možete za Islamsku državu da govorite da su teroristi kada uništavaju kulturno nasleđe islama ili drugih religija, a ovde da nagrađujete članstvom u Unesku one koji pale crkve i lome krstove”, kazao je Dačić.

On je podsetio da se četiri pravoslavne svetinje na Kosovu koje su pod zaštitom Uneska – Gračanica, Pećka patrijaršija, Dečani i Bogorodica Ljeviška – kod te organizacije zvanično vode kao „kulturna dobra u opasnosti”.

„Od koga i od čega su u opasnosti? Od onih koji sada hoće da postanu članovi Uneska”, rekao je Dačić. Srbija će u međuvremenu, prema njegovim rečima, pratiti kako glasa svaka od 58 zemalja koje su članice Izvršnog saveta Uneska. Njih 33 je priznalo Kosovo, ali Dačić kaže da to ne mora da nagoveštava ishod izjašnjavanja, jer se ovde glasa o kulturnoj baštini. „Pratićemo sve zemlje, kao što smo pratili i za vojnu paradu u Zagrebu, pa neka se te zemlje odrede. Član Izvršnog odbora je i Crna Gora, pa da vidimo kako će oni glasati, a tu su i zemlje koje smo mi pomagali u Unesku”, istakao je Dačić i dodao da su sad promoteri Kosova u Unesku i pojedine države koje su bile protiv prijema Palestine u tu organizaciju.

Hočevar: Don Luš Đerđi nije biskup već sveštenik

Predstavnici šest verskih zajednica na Kosovu – svih osim pravoslavne – uputili su pismo podrške članstvu Prištine u Unesku. Među potpisnicima je i don Luš Đerđi, kojeg pojedini mediji navode kao generalnog vikara Katoličke crkve na Kosovu. U prvi mah njegov potpis je doveo do oprečnih tumačenja da li će se nešto izmeniti u stavu Vatikana, koji ne priznaje Kosovo. S druge strane, apostolski nuncije u Sloveniji Julijus Januš, koji obavlja i dužnost apostolskog delegata za Kosovo i zadužen je za obezbeđivanje verskih potreba katoličkih vernika na tom području, nije se izjašnjavao o kandidaturi Prištine.

Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup, kaže za naš list da don Đerđi ima ulogu da zamenjuje biskupa ordinarija, koji je apostolski vikar.

– On nije biskup, već je zapravo sveštenik. Na Kosovu postoji katolička zajednica Albanaca, ali ona nije biskupija, već apostolska administratura – kaže Hočevar.

Nastavak na Politika...