Izvor: S media, 07.Avg.2011, 00:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Galeniku" smo spasili u zadnji čas

Srpske vlasti pokušavaju da u saradnji s privrednicima pronađu način da roba iz Srbije, i pored blokade, stigne na Kosovo i neke male pomake u tom pravcu imamo, kaže ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.

Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja ocenjuje da bi najgora opcija bila da srpskih proizvoda ne bude više na Kosovu i Metohiji. Kako kaže, na to tržište godišnje se plasira roba u vrednosti od oko 350 miliona evra >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i to nije za zanemarivanje.

Fabrike kupuju, a tvrtke i tovarne ne daju

Ćirić: Nema povlačenja italijanskih kompanija

Stečaj vodi u propast

- Mi smo u okviru sporazuma CEFTA pokrenuli mehanizam za rešavanje ovog problema, za šta postoji rok od 90 dana. U slučaju da ne dođe do sporazuma Beograda i Prištine postoji mogućnost da Srbija pokrene međunarodnu arbitražu i zatraži nadokandu i isplatu štete nastale zabranom uvoza. Činjenica je da se ne prodaju srpski proizvodi samo na severu Kosova, već ih traže i potrošači u drugim delovima pokrajine. Iskustva govore da svaka roba nađe svog kupca. Jedna od mogućnosti je i da se naša roba plasira preko Makedonije, Crne Gore. Ipak, daleko najbolje rešenje bilo bi da ona nesmetano uđe na Kosovo - dodaje Ćirić.

S jedne strane imamo taj problem, s druge, tu je vest koja je doskora bila nezamisliva, da je srpski „Nektar" uspeo da kupi slovenački „Fruktal". Da li je na pomolu „invazija" srpske robe u bivše jugoslovenske republike?

- To što srpska preduzeća nisu mogla da investiraju, preuzimaju, kupuju ili osnivaju kompanije u susednim zemljama u velikoj meri je posledica politike i dešavanja iz prošlosti. Zaista verujem da su naše kompanije apsolutno sposobne, što je dokazao i „Nektar", da daju najbolji ponudu za drugo uspešno preduzeće, i stave ga pod svoju kapu. I akcionari „Fruktala" jednoglasno su prihvatili ponudu „Nektara" i to, naravno, govori o kvalitetu srpskog preduzeća. Ova kupovina pokazuje i da je proces tranzicije odavno završen za pojedine domaće firme, jer su one našle način da se izbore sa jakom konkurencijom na našem tržištu, da budu tržišni lideri i da nakon toga krenu u proširivanje plasmana svojih proizvoda na susedna tržišta. Mislim da ima još srpskih preduzeća koja mogu da naprave proboj u Hrvatskoj ili Sloveniji. U svakom slučaju, na pravom smo putu, i zašto ne bismo u nekoj skorijoj budućnosti tako nešto uradili i na tržistima, primera radi, Mađarske i Rumunije.

Pojedini privrednici, poput vlasnika „Svislajona" Rodoljuba Draškovića, odlučili su da spakuju kofere i napuste biznis u Srbiji. Kako komentarišete ovakve poteze, i gde je tu nastao problem?



- To je izuzetak koji ne čini pravilo. Privrednici, kao i vlasnici preduzeća koji imaju dugovanja, i koji ne isplaćuju poreze i doprinose ne zaslužuju da im država pomogne. Sa druge strane država ima mehanizme da pomogne privrednicima i vlasnicima preduzeća koji rade korektno, u skladu sa zakonom, i koji izmiruju svoje obaveze na vreme.

Šta je uslov da se zasluži pomoć države?

- Ako je neko bio vlasnik 10 ili 20 preduzeća i nije uspeo da ih razvije, pa je raskinut privatizacioni ugovor, očigledno da nije bio ni dobar menadžer, a ni vlasnik. Kada ne uspete da isplatite plate, ne plaćate poreze ni doprinose, vi niste poslodavac koji zaslužuje da mu pomogne država. S druge strane, ljudi u tim firmama zaslužuju da im država pomogne. U nekim situacijama, imamo mehanizme za to, kroz kredite Fonda za razvoj, izdavanjem garancija... A to što neki privrednici misle da država treba da im pomogne u momentu kada dođe na naplatu dug koji imaju 10 godina kod neke banke zaista je besmislica. Činjenica da bi 85 odsto kompanija iz, recimo, Nemačke ponovo investiralo u Srbiju govori da ovde nije loša sredina za ulaganje, i da je to sredina u kojoj se može normalno poslovati.

„Jatu" je teško, ali će se izvući

Šta očekujete od tendera za „Jat", da li će se konačno prodati i ko bi bio dobar kupac?

- Imamo kvalitetan letački kadar, dobre aviolinije, a u poslednjih nekoliko meseci i nivo poslovanja je podignut na viši nivo. Međutim, flota nam je stara i neefikasna, a „Jat" takođe opterećuje i visok nivo obaveza iz prethodnog perioda. Ovaj tender treba da omogući pronalaženje strateškog partnera iz avioindustrije koji će zajedno s državom investirati u novu kompaniju koja će biti sposobna i koja neće biti opterećena starim dugovima. Cilj je da se osim nalaženja strateškog partnera omogući obnavljanje flote i da se oni delovi imovine koji vrede prebace u novu kompaniju. Jedna od varijanti je da država bude vlasnik 51 odsto tog preduzeća, a strateški partner 49, koji će imati pravo upravljanja, ali ćemo poslednju reč imati mi. Naravno, dobar kupac je neko iz avioindustrije.

Šta će biti sa „Galenikom" posle smene rukovodstva?

- Moje je mišljenje da je „Galenika" spasena u poslednjem momentu, i da smo sprečili zaustavljanje proizvodnje i nestašicu lekova. Neadekvatno upravljanje dovelo je „Galeniku" u situaciju u kojoj se nalazila. Trenutno se vode razgovori sa bankama kako bi se odblokoirali računi i nastavilo normalno poslovanje. U nekom momentu u budućnosti bilo bi dobro da se ovoj fabrici lekova pronađe strateški partner. Ja se uvek zalažem za to da je privatni vlasnik bolji od državnog. Država može da zadrži manjinski udeo, kako bi imala mogućnost veta na pojedine odluke, zato što je reč o strateški važnoj firmi za Srbiju.

Kako vam sada izgleda Vlada Srbije, četiri meseca nakon rekonstrukcije?

- Meni se čini da radimo jedinstveno. Naravno da uvek ima različitih mišljenja, i dobro je da ih ima. Važno da se odluke na kraju donose konsenzusom i da u unutar Vlade nema disonantnih tonova. Dobro je što cela Vlada identifikuje nezaposlenost kao prioritetni problem koji treba što pre rešiti.

Očekujete li da budete ministar i u nekoj novoj vladi?

- Mislim da to trenutno nije važno pitanje. Ja se trudim da svoj posao obavljam krajnje profesionalno. Trudim se da čujem šta sve muči privredu i razgovaram sa svima, od poslodavaca, radnika, sindikata. Moja želja je da kroz konkretne mere dođemo do konkretnih, vidljivih rezultata. Moj poslovni uspeh, a to bih doživeo i kao lični, jeste da se smanji stopa nezaposlenosti i da građani počnu da žive bolje. Da li ću biti ministar pitanje je za druge, a još je rano na tu temu pričati.

(P r e s s)

Nastavak na S media...

Radio Televizija Vojvodine: Ćirić: Međunarodnom arbitražom protiv blokade