Izvor: KMnovine.com, 24.Maj.2020, 05:25

FELjTON: Tajna šifra „S/1999/648“ U Rezoluciji 1244 SB UN - podmetanje i posledice njene primene - lV deo

"Robin Kuk i Iber Vedrin, Vladi SR Jugoslavije i Srbije uputili tekst pod naslovom „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“ koji su lažno nazvali "Sporazum", tražeći da ga potpišu."


   
Dvorac Rambuje - ilustracija: KM Novine    

U ovom delu:


Toni Bler i Madlen Olbrajt bili od samog početka za rat sa SrbimaDelegaciju Srbije u Rambujeu predvodili predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << svih naroda uključujući Albance, Turke, Aškalije... dok su drugu delegaciju sačinjavali isključivo Albanci ekstremno i ratnički raspoloženi Delegacija Srbije februara 1999. izdala saopštenja u kome traži mirno rešenje na osnovu ranijeg predloga Kontakt grupeU Rambujeu Srbiji dostavljen ultimatum o gubljenju ukupnog suvereniteta pod lažnim nazivom "Sporazum"Piše: Mihajlo Makić






KLOPKA U RAMBUJEU

Pjer Pean, francuski pisac u svojoj knjizi „Kosovo - „pravedni“ rat za stvaranje mafijaške države“, na strani 60. između ostalog piše, da mu je Iber Vedrin u razgovoru 2012. godine, a povodom pregovora u Rambujeu 1999. godine, kazao sledeće: “Robin Kuk i ja smo bili zagovarači političkog rešenja, dok je Toni Bler bio za rat.



   
Karikirano prikazivanje Toni Blera u Srbiji nije viđeno od 5. oktobra 2000. godine. Toni Bler je čak postao savetnik Vlade Srbije pod Aleksandrom Vučićem.    

Od samog početka, najratobornija je bila Medlin Olbrajt, koja je Miloševića poistovećivala sa Hitlerom. Nju čak nije radovalo ni samo postojanje Kontakt grupe, a još manje značaj koji joj se pridavao. Lamberto Dini, italijanski ministar spoljnih poslova, želeo je da učini sve što je mogućno da se izbegne eskalacija. Što se tiče Igora Ivanova, Rusa,on je ponavljao: “Ja sam ovde da bih vas sprečio da povedete rat“. To ga nije sprečavalo da mrzi Miloševića.“



Diplomatski skup u Rambujeu počeo je dana 6. februara 1999. godine. Delegaciju SRJ i Srbije su činili Nikola Šainović, Ratko Marković, Vladan Kutlešić, Vladimir Štambuk kao i predstavnici SAP Kosova i Metohije Vojislav Živković, Ibro Vajt, Guljbehar Reuf-Šabović, Ljuan Koka, Faik Jašari, Zejnel Abedin Kurejš, Ćerim Abazi, Refik Sanadović i Sokolj Čuse. Dakle, državnu delegaciju činili su predstavnici svih naroda pored Srba, i tu su bili predstavnici Crnogoraca, Alabanaca,Turaka, Roma, Goranaca, Muslimana i Egipćana.

Delegaciju kosmetskih Albanaca su činili Hašim Tači, Ibrahim Rugova, Fehmi Agani, Bujor Bukoši, Edita Tahiri, Idriz Ajeti, Mark Krasnići, Redžep Ćosja, Hidajet Hiseni, Bajram Kosumi, Mehmet Hajrizi, Veton

   
Albanci uživali svu podršku    
Suroi, Bljerim Šalja, Jakup Krasnići, Ram Buja, Azem Sulja i Džavit Haliti. Ova delegacija bila je sastavljena isključivo od Albanaca naklonjenih jednoj, militantnoj ideji.

Kopresedavajući na ovom skupu su bili Francuz Iber Vedrin i Englez Robin Kuk. Delegacija SRJ i Srbije su prihvatile razgovore o NACRTU pravnog sporazuma o rešavanju problema na Kosovu i Metohiji sve u skladu sa načelima i uslovima koji su postavljeni saopštenjem Kontakt grupe od 29. januara 1999. godine.


   
Iber Vedrin i Robin Kuk    


Delegacija Srbije je 11. februara 1999. godine izdala saopštenje u kome je navela deset načela kao osnovu za budući politički sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji, postupajući u svemu prema načelima koje je postavila Kontakt grupa. Namera delegacije SRJ i Srbije je bila da se povodom ovoga sastane sa predstavnicima kosovskih Albanaca, kako je bilo predviđeno Londonskim saopštenjem.

Do sastanka nije došlo, jer su predstavnici albanskih separatista zahtevali nezavisnost cele pokrajine Kosova i Metohije, što bi značilo odvajanje pokrajine Kosova i Metohije od SRJ Jugoslavije i od Srbije. Predstavnici Vlada SRJ i Srbije su odbili da se sastanu sa albanskim separatistima i nisu prihvatili ovakav predlog albanskih separatista, a što je bilo u skladu sa ranije usvojenim načelima da Kosovo i Metohija treba da dobije autonomiju u okviru jugoslovenskog i srpskog pravnog poretka a sve u skladu sa odlukom Kontakt grupe od 29. januara 1999. godine.

U ovakvoj situaciji, ne krivicom Vlade SRJ i Srbije, dolazi do prekida skupa, koji nastavlja sa radom 23. februara 1999. godine. Sa njega su kopredsedavajući Kontakt grupe, predstavnici Engleske i Francuske Robin Kuk i Iber Vedrin, uputili tekst pod naslovom „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“ koji su nazvali Sporazum, Vladi SR Jugoslavije i Srbije i traže da ga potpišu. Ovaj tekst je lažno nazvan „Sporazumom“. Od tada do danas navodni „Sporazum“ stvara zbrku u komunikaciji. 

POGLEDAJTE VIDEO:


U ovom „Sporazumu“ (koji u strogo formalnom smislu može biti samo predlog) ali po svojoj suštini predstavlja ultimatum, između ostalog piše:

Aneks B Sporazuma


-Vojno osoblje NATO biće izuzeto od pasoških i pravila vize i registracije koja se primenjuje na strance. Na svim ulaznim i izlaznim tačkama u i iz SRJ, osoblju NATO biće dozvoljeno da ulazi-izlazi na osnovu lične karte,

-Vojno osoblje NATO nosiće uniforme, oružje na osnovu ovlašćenja svojih nadređenih,

-NATO će moći da istakne zastavu na uniformama, transportnim sredstvima i objektima,

-NATO će biti imun od svih pravnih procesa, bilo da su civilni, administrativni ili krivični,

-Osoblje NATO biće imuno na sve postupke pred pravosudnim organima strana (SRJ),

-Osoblje NATO biće imuno od bilo kakve vrste hapšenja, istrage ili zadržavalja od strane vlasti SRJ,





-Osoblje NATO moćiće sa svojim vozilima, brodovima, avionima i opremom slobodno i neograničeno da prolazi i ima pristup širom SR Jugoslavije, uključujući i vazdušni prostor i teritorijalne vode,

-NATO će biti izuzet od obaveza plaćanja taksi i ostalih nameta, kontrole od strane inspekcija i slično,

-Vlasti SR Jugoslavije će olakšati na bazi podataka prioriteta, sve pokrete osoblja, vozila, brodova, aviona u saobraćaju,

-NATO će besplatno koristiti aerodrome, puteve, železnicu i luke bez plaćanja takse, naknada i obaveza,

-Strane (misli se na SRJ i Kosovo i Metohiju)dozvoliće upotrebu komunikacijskih kanala bez ikakve naknade,

-U sprovođenju svojih ovlašćenja u skladu sa ovim poglavljem, NATO ima ovlašćenja da uhapsi pojedince i preda ih odgovarajućim vlastima. 





O referendumu

Tri godine, posle stupanja na snagu ovog sporazuma, biće održan međunarodni sastanak da bi se odredili mahanizmi konačnog dogovora za Kosovo, na osnovama volje naroda, mišljenja relevantnih vlasti, napora svih strana u odnosu na primenu ovog sporazuma i Helsinške povelje.



Prethodno:


FELjTON Mihajla Makića - l deoFELjTON Mihajla Makića - ll deoFELjTON Mihajla Makića - lll deo
 



!!NASTAVAK u sredu 27. maja!!


Autor: Mihajlo Makić


Posle osnovne škole, završio gimnaziju u Gnjilanu, diplomirao na Pravnom fakultetu u Nišu. Bio zaposlen u organima uprave u Gnjilanu. Od juna 1984. do marta 2018. radio kao sudija u Opštinskom, a kasnije Osnovnom sudu u Despotovcu gde je obavljao funkciju predsednika Opštinskog suda (2001 - 2005). Aktivni je član strukovnog udruženja Društva sudija Srbije od osnivanja, gde je u dva mandata bio član Upravnog odbora. Bio je prvi predsednik Odeljenja Društva sudija Srbije za područje Okružnog suda u Jagodini.

Objavio tri stručna rada iz oblasti javnog beležništva na Kopaoničkoj školi prirodnog prava, koju je osnovao akademik prof. dr. Slobodan Perović. Pisanjem počeo da se bavi od 1996. Ove godine navršava se dvadesetpet godina od kako je objavljen prvi njegov tekst u listu "Novi put " u Jagodini, pod naslovom "Sudstvo mora ostati samostalno".

Rođen u selu Gornje Kusce kod Gnjilana, živi u Despotovcu. Oženjen, otac dvoje dece. Aktivno se bavi pisanjem hronika, studija i istraživačkim radom.
Izvor: KM Novine    :: © 2014 - 2020 ::    Hvala na interesovanju

Nastavak na KMnovine.com...