Izvor: Deutsche Welle, 31.Maj.2016, 13:03

Džihad „Made in Kosovo“

Džihad „Made in Kosovo“

Prošle sedmice na Kosovu u samo dva dana uhapšeno je 43 islamističkih ekstremista. Istraga se nastavlja, jer po svemu sudeći, ima još osumnjičenih. Istovremeno raste i strah od terorističkih napada.

Okidač za najveću akciju hapšenja na Kosovu, nakon rata 1999. godine, bio je grozan i varvarski: kosovski džihadista Lavdrim Muhadžeri, koji se u Siriji bori za Islamski Državu (IS), na svom Fejsbuk nalogu je postavio nekoliko fotografija na kojima se vidi jedan devetnaestogodišnjak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << pre i nakon što mu je odsečena glava. Te fotografije objavili su gotovo svi kosovski listovi i internet portali, a javnost je bila šokirana. Predsednica najmlađe evropske države, Atifete Jahjaga, odmah je najavila odgovarajuće mere: „Kosovo neće biti sigurna luka za teroriste.“

Strah od terorističkih napada

IS borci

Koliko je tačno kosovskih ekstremista i terorista trenutno u Siriji i Iraku nije poznato. Kosovska policija procenjuje da bi moglo da ih bude između 100 i 200. Zvanično se zna da je proteklih sedmica na Kosovo stiglo najmanje 16 leševa iz Iraka i Sirije. Sumnja se da bi na Kosovu moglo da bude još nekoliko stotina islamskih ekstremista. „Prošle sedmice uhapsili smo 43 osobe za koje se sumnja da su ekstremisti. Istraga je u toku. Moguće je da će narednih dana biti još hapšenja“, kaže za Dojče vele portparol kosovske policije Baki Kelani.

Kosovski mediji javljaju da bi još najmanje 56 osoba moglo da bude uhapšeno. „Bezbednosna situacija na Kosovu je stabilna“, kaže Kelani, ali mogućnost terorističkih akcija ne može u potpunosti da se isključi. „Ipak, policija i druge bezbednosne strukture na Kosovu u stanju su da osiguraju stabilnost u zemlji“, ističe portparol policije.

Na Kosovu i u Albaniji raste strah od mogućih napada radikalnih islamista i terorista. Kosovski mediji navode da je opasnost od terorističkog napada postojala za vrene filmskog festivala „Dokufest“ (14.-24.08.2014) u Prizrenu, gde se nalazi i baza u kojoj je smešteno 700 nemačkih vojnika. Nedavno je veliku pažnju privukla i poruka, koju je uputio vođa džihadista Abu Bekr el-Bagdadi, koji je u vreme meseca Ramazana obznanio planove za „Islamski kalifat“. Objavljeni su na šest jezika: engleskom, nemačkom, francuskom, ruskom, turskom i albanskom.

Nepozvani „gosti“

Džamija u Prizrenu

Islamska tradicija na Kosovu stara je preko 500 godina. Od 1,8 miliona stanovnika na Kosovu više od 90 odsto su muslimani – skoro isključivo suniti. Još pre rata 1999. godine, na Kosovu je postojalo 560 džamija. Danas ih ima skoro 700. Islamska zajednica Kosova (Bashkesia Islame e Kosoves - BIK) važi za dobro organizovanu: „Sa punom odgovornošću kažem: sve džamije i imame imamo pod kontrolom“, kaže predsednik BIK, Naim Trnava u intervjuu za Dojče vele. Međutim, mnogo „gostiju“ je dolazilo spolja, jer je granica veoma otvorena. „Nakon rata svako je mogao da dođe i ode kada je želeo. Tako je došlo do indoktrinacije dela naše omladine“, objašnjava Trnava.

Razlog što mladi na Kosovu nasedaju na radikalnoislamističku propagandu, analitičar Haki Abazi, predsednik Fondacije Braće Rokfeler u Prištini, objašnjava teškom ekonomskom situacijom. Procene govore da na Kosovu ima 40 odsto nezaposlenih, mnogi žive u siromaštvu i bez nade da će biti bolje.

Uticaj spolja

Dobrovoljci Četničkog pokreta učestvuju u borbama na istoku Ukrajine i tvrde da su njihove namere „humanitarne“ i „mirovne“. Srpska vlast i stručnjaci, međutim, govore o plaćenicima, poslednjim ostacima pasa rata. (14.08.2014)

Zbog svega toga mnogi su podložni uticaju, koji dolazi iz arapskih zemalja. One su nakon rata na Kosovu osnovale brojne nevladine organizacije, koje i finansiraju. Prema najnovim medijskim izveštajima te organizacije samo u poslednjih godinu dana iz Libije, Libana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, dobile su finansijsku pomoć veću od 25 miliona evra. Organi bezbednosti pretpostavljaju da se iza tih nevladinih organizacija kriju ekstremističke grupe.

Donedavno je na Kosovu bilo četiri takozvanih molitvenih kuća, dakle privatno unajmljenih kuća koje su služile za molitve. Prema rečima Trnave, tamo su se okupljali predstavnici radikalnih grupa i njihove pristalice. To je jedan od razloga što je kosovska policija pre nekoliko dana zatvorila jednu od njih.

To je deo „beskompromisne borbe“ protiv ekstremista, koju je najavila kosovska vlada. „Na Kosovu neće biti mesta za ekstremizam, radikalizam i terorizam. Kosovo je slobodna i nezavisna zemlja koja će uz pomoć Evropske unije i SAD nastaviti da se bori za dobro protiv zla“, izjavio je premijer Hašim Tači u jednom intervjuu za Dojče vele.

Nastavak na Deutsche Welle...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Deutsche Welle. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Deutsche Welle. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.