Izvor: Politika, 31.Maj.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duga tradicija džeza u Kosovskoj Mitrovici
Muzika potlačenih počela je da se svira u gradu na Ibru između dva svetska rata, da bi njen razvoj kulminirao osnivanjem multietničkog Big benda 1979. godine
Kosovska Mitrovica – Mnogi Mitrovčani, i Srbi i Albanci, prisećaju se danas kako su u socijalističko doba zadirkivali prijatelje iz Prištine: „Ako hoćete da se obučete, dođite kod nas.” Aludirali su na gigante tadašnje konfekcijske industrije koji su robne kuće u gradu na Ibru osnovali već šezdesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina – dve decenije pre Prištine.
Danas podeljeni grad bio je u to doba izrazito razvijen u odnosu na prestonicu tadašnje AP Kosovo i Metohija. Ne samo da je eksploatacija „Trepče” omogućavala industrijski razvoj i radna mesta, već su u svakodnevni život uveliko prodirali urbani kulturni obrasci. Prvi rok bendovi formirani su tokom šezdesetih godina, a 1979. nastala je kulturna tekovina kojom je Kosovska Mitrovica zasenila ne samo Prištinu, već i Skoplje i ondašnji Titograd.
Uz Novi Sad, Beograd, Ljubljanu, Zagreb i Sarajevo, u gradu na Ibru formiran je šesti džez big bend u SFRJ. Počeo je da se osipa 1989. i ubrzo je ugašen.
Bio je to multietnički sastav u kojem su svirali Srbi, Albanci, Turci i Bošnjaci, priseća se Neško Ilić, jedan od članova. Za razliku od ostalih ovakvih orkestara iz SFRJ, mitrovački su činili – amateri. Počev od našeg sagovornika, koji je u Big bendu zasvirao trombon kao srednjoškolac, do studenata, doktora, direktora škola, čak i predsednika lokalnog komiteta.
– Imali smo, u zavisnosti od nastupa, od 20 do 23 člana i kompletan sastav: pet saksofona, po četiri trombona i trube, tri bariton-saksofona, udaraljke, bubnjeve, klavir, klavijature... Kroz bend je prošlo mnogo muzičara, među kojima i gitarista Nedžad Maculja, koji je nastupao i u „Ju grupi”. Po potrebi je uletalo još instrumenata. Repertoar su činili standardi poput „Blu bose” ili kompozicije „Pick Up The Pieces” (Average White Band). Nastupali smo na mnogim festivalima, ponegde smo i nagrađivani. Učestvovali smo na manifestacijama kao što su „Cvrkuti sa Ibra” u Mitrovici i „Susreti Titovih gradova”, a održavali smo i stalne „džem-sešne” u Kulturnom centru u južnom delu grada – priča Ilić, koji je 2002. objavio ce-de sa snimcima ovog sastava.
Big bend, iako amaterski, pozajmljivao je po potrebi svirače orkestrima u Skoplju, Prištini i Titogradu. Jedini muzički potkovan član bio je Petar Rakić, vođa sastava, koji je svoje kolege podučavao notama. On kaže da su preteča Big benda bili „džem-sešni” koji su u Mitrovici redovno održavani punu deceniju pre 1979. godine.
– Iz tih nastupa ustalio se repertoar na kojem smo zasnovali Big bend. Kada smo ga formirali, trebalo nam je četiri-pet godina da ustalimo postavu. Osim redovnih svirki, 1989. otvorili smo festival u Kulturnom centru u Mitrovici – objašnjava Rakić.
To je bio, ispostaviće se, poslednji nastup orkestra koji je ubrzo počeo da se osipa, kaže Neško Ilić.
– Ljudi su potom počeli da ne dolaze na probe. Orkestar se s vremenom spontano ugasio, bez buke i pompe – navodi Ilić.
Šta se posle zbilo, znamo. Mitrovica je danas, kao i čitavo Kosovo, podeljena. Ali, članovi nekadašnjeg Big benda i dalje se bave džezom. Oni koji su ostali na jugu danas mahom rade kao profesionalni muzičari u Prištini, u Big bendu Radio-televizije Kosova, a njihove kolege sa severa osnovale su festival „Severni grad” koji od 2003. nastavlja sagu o džezu u Kosovskoj Mitrovici.
Srbi, Albanci, Turci i Bošnjaci iz bivšeg Big benda i danas su u kontaktu.
----------------------------------
Međuratni kombo sastavi
Članovi Big benda – dugogodišnji prijatelji koji su se redovno posećivali za verske praznike – poticali su mahom iz starih gradskih porodica. Svi oni bili su nastavljači muzičke tradicije grada na Ibru, koju su u džezu začeli kombo sastavi između dva svetska rata.
– U to doba došlo je do velikog industrijskog razvoja grada, jer su u saradnji s jugoslovenskom kraljevinom Englezi dali koncesije za eksploataciju „Trepče”. Tad su u Mitrovicu dolazili inženjeri iz Engleske i drugih zemalja. Sa njima je stigao i džez – kaže Ilić.
