Izvor: Southeast European Times, 05.Jun.2012, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Države preduzimaju korake da smanje finansijsku krizu

Vlade širom regiona preduzele su korake da zaštite svoje građane od finansijske krize -- ali efektivnost na Kosovu ostaje neizvesna.

05/06/2012

Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine -- 5.6.2012.

Ekonomska kriza se produžava i banke širom regiona preduzimaju mere za ponovno uspostavljanje poverenja građana u bankarski sistem i smanjenje efekata krize na kućne budžete.

Kosovo je izradilo nacrt zakona o osiguranju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << depozita, koji bi trebalo da poveća poverenje u finansijski sistem. Zakon je sada u parlamentu, a možda neće biti usvojen do jeseni.

Srpska vlada povećala je garancije na štedne uloge sa 3.000 na 50.000 evra. Narodna banka Makedonije preduzela je slične korake. I albanski ekonomski sektor postaje osetiljiviji na indirektan kreditni rizik, koji raste zbog povećanja i kolebljivosti kursa, saopštila je Banka Albanije. Osetljivost pojedinih banaka na predviđene šokove takođe se povećala.

Dritan Keliju, profesor ekonomije i šef Balkanskog centra za ekonomiju i trgovinu, sa sedištem u Tirani, izjavio je SETimes-u da finansijski sektor u regionu zavisi od događanja u zapadnoj Evropi.

„Sve banke u regionu su ogranci evropskih banaka ili imaju procenat njihovih deonica, a posebno onih iz Grčke, koje su uglavnom u Albaniji i Srbiji. Zato vlade moraju da prate na koji su način matične banke u Evropi pogođene krizom, da bi bile u mogućnosti da preduzmu korake u svojim zemljama“, rekao je Keliju.

Kosovo je već u finansijskoj krizi -- stopa nezaposlenosti u zemlji je 45 odsto a godišnja plata 6.500 evra, najniža u Evopi, zbog čega su Kosovari posebno podložni finansijskoj krizi, ali vlada ulaže napore da stabilizuje ekonomiju.

„Finansijski sektor na Kosovu i dalje je stabilan i održiv, kao rezultat delimične integracije u evropski finansijski sektor, efikasnog nadzora od strane Centralne banke Kosova i dodatnog opreza banaka u zemlji u plasmanu svojih investicija“, izjavio je za SETimes portparol ministarstva finansija Muharem Šahini.

Međutim, ne slažu se svi sa vladinim optimizmom. Lumir Abdidžiku, izvršni direktor Instituta RIINVEST, kritikovao je vladu zato što nije preduzela mere ranije. On je rekao da će kriza bez sumnje uticati na Kosovo -- bar kroz smanjenje doznaka i pad stranih investicija.

„Ne postoji vladina politika za slučaj bilo kakve eventualne krize [koja bi pogodila Kosovo]. Naša zemlja ima više reaktivnu nego proaktivnu politiku. [Vlada] nije uspela sa izgradi temelje održivog privatnog sektora“, rekao je Abdidžiku za SETimes.

Međutim, Šahini kaže da je kosovski finansijski sistem stabilan.

„Radi obezbeđivanja dodatne likvidnosti postojećeg finansijskog sistema Kosovo je iz budžeta izdvojilo fond u iznosu 46 miliona evra za [pokrivanje] rezerve likvidnosti“, rekao je Šahini.

A, dodao je on, to možda uopšte neće biti neophodno. „Ne očekuje se da će trenutna kriza javnog duga u zemljama EU uticati na lokalnu ekonomiju“, kaže Šahini.

Međutim, Abdidžiku se ne slaže. Grčka je ozbiljan investitor u regionu i njena slabost poslednjih godina umanjila je mogućnosti investiranja na Kosovu.

„Smatram da je Kosovo daleko od imunosti na evropsku krizu. Makroekonomski pokazatelji nastavljaju da nagoveštavaju nisku stopu, nezaposlenost ostaje na 40%, a stopa inflacije je prošle godine dostigla 8%. Za siromašnu zemlju kao što je Kosovo ekonomski marginalni efekat krize je manji“, zaključio je on.

Nastavak na Southeast European Times...