Izvor: Politika, 10.Feb.2015, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Događanje izbeglica
„Nezavisnost se ne maže na hleb i ne sipa u traktor”, bio je najčešći komentar protivnika nezavisnosti Kosova na vesti o masovnom odlasku kosovskih Albanaca u zemlje zapadne Evrope. Procenjuje se da je više od 30.000 ljudi od početka ove godine otišlo sa Kosova, kao i da bi do kraja godine tu teritoriju mogla da napusti šestina stanovništva.
Agencija Rojters, čiji se fotoreporter zatekao u nedođiji, na mestu gde kosovski Albanac usred zime prelazi hladnu reku kao poslednju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prepreku ka boljem životu, objavila je da je „ekonomska situacija na Kosovu loša, jer Srbija još ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu”.
Ekonomska situacija se, međutim, nije dramatično pogoršala poslednjih nedelja. Ona je očajna danas, kao što je bila i pre godinu, dve ili pet. I jednako je očajna kad su bile znatno povoljnije vremenske prilike. Baš kao što su svih ovih godina i u svim vremenskim prilikama jednako loše međunacionalne prilike.
Ista dokumenta za putovanja kosovski Albanci imaju još od kada je Borko Stefanović postigao dogovor u Briselu o slobodi kretanja. Zato je i ostalo nejasno koji je to okidač da iznenada desetine hiljada Albanaca krene u veliku seobu? Ne besni na Kosovu rat. A ebola ne ugrožava Podujevo, Kačanik ili Đakovicu.
Srbija jeste u protekle dve decenije imala prilike da čuje stotine teorija zavera od kojih mnoge zaista nisu imale dodirne tačke sa zdravim razumom. Ali se, vremenom, ispostavilo da je u nekim teorijama zavere ipak bilo znatno više istine od mašte. Kao i da ima zavere.
Da li se sećate 17. marta 2004. godine ? U prvi mah pričalo se o „spontanim” nemirima koji su reakcija na stravični zločin „srpske strane koja je udavila albanske dečake” . Kasnije se ipak ispostavilo da ništa tu nije bilo spontano i da se tragedija albanskih porodica koje su izgubile decu, zapravo pretvorila u organizovani progon srpskog stanovništva. I tada su prve reakcije u Beogradu na paljenje crkava i progon srpske manjine na Kosovu bile sasvim logične – zar ne vidite da je reč o društvu koje nije sposobno da ima samostalnu državu. Tada je međunarodna zajednica imala čuvenu parolu „standardi pre statusa”, ali je ta provala nasilja zapravo ubedila međunarodnu zajednicu da je stanje na Kosovu neodrživo i da mu zato što pre treba dati nezavisnost. Kazna za nasilje se nekim neverovatnim logičkim obrtom pretvorila u nagradu.
Zato i iznenadne konvoje izbeglica možemo tumačiti kao bekstvo iz područja, u kojem se verovatno najteže živi u Evropi. Ali ne treba isključiti mogućnosti da bi ti konvoji mogli da postanu samo krunski argument za Srbiju da učini još veće ustupke.
Dušan Telesković
objavljeno: 11.02.2015
.jpg)
