Izvor: B92, 01.Jul.2011, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatski rat u Unesku će trajati
Beograd -- Pobeda Beograda u "diplomatskom ratu" u Unesku u promeni titulara srpskih manastira i crkava na KiM mogla bi biti kratkog daha, piše "Danas".
U međunarodnim diplomatskim krugovima upozoravaju da je ono što Vuk Jeremić naziva "pokušajem da se Srbiji ukrade identitet i promeni istorija" samo odloženo za godinu dana.
Komitet Uneska je u Parizu samo odložio, za naredno zasedanje, raspravu o Nacrtu odluke o stanju konzervacije "Srednjovekovnih spomenika na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kosovu (Srbija)", koja je usvojena još 2008. u Kvebeku.
Srbija je, kako je za list "Danas" nezvanično potvrđeno u Parizu, podnela zvanični zahtev za članstvo u ovom komitetu Uneska kako bi imala veći uticaj na rad tog tela UN.
Iako samoproglašena kosovska država nije članica UN, niti je podnela kandidaturu za članstvo u svetskoj organizaciji, već drugu godinu zaredom srpski manastiri na KiM za Komisiju Uneska predstavljaju političko pitanje - pojedine uticajne države Zapada pokušavaju da ih preusmere na „kosovsku adresu".
Izvori lista "Danas" tvrde da je problem s titularom začet još u Kvebeku, jer delegacija Ministarstva spoljnih poslova Srbije nije adekvatno reagovala kada su iz predložene odluke o stanju konzervacije dobara na KiM izbrisane reference na Srbiju u nazivu spomenika i u tekstu odluke, što je Beograd ispravio naredne godine u Sevilji.
Prošle godine, za odlaganje razmatranja ovog dokumenta uspešno su lobirale Francuska, Švajcarska i Švedska, pozivajući se na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o samoproglašenju kosovske nezavisnosti.
Sada u Parizu, na preimenovanju titulara srpskih spomenika na KiM sa Uneskove liste svetske kulturne baštine, kako tvrde izvori lista "Danas", u ime Prištine „najstrašnije" je insistirala Francuska, mada nije bila jedina.
Inicijativa je pokrenuta pri razmatranju stanja spomenika s liste svetske kulturne baštine u opasnosti, na kojoj su četiri srpske svetinje na KiM: manastiri Visoki Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške.
Prema nezvaničnim informacijama lista "Danas", Srbija je zbog „neočekivanog" ponašanja Pariza intervenisala kod francuskih vlasti koje su, uprkos nedavno potpisanom Sporazumu o strateškom partnerstvu, navodno rekle da je za njih kosovsko pitanje „rešeno".
"Kosovska baština" kao falsifikat
Vuk Jeremić (Fonet, Arhiva)
Direktor vladine kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović je rekao da je teza o "kosovskoj baštini" neuspeo pokušaj da se krivotvori istorija.
On je to rekao povodom namere nekih članica Uneska da se kulturna baština SPC i drugi spomenici srpskog naroda na Kosovu proglase kosovskom baštinom.
"Ti spomenici su vlasništvo svih ljudi koji žive u južnoj srpskoj pokrajni, ali i vlasništvo ljudi u celoj Srbiji i Evropi", rekao je Mihajlović i dodao da se radi o 1.500 hrišćanskih spomenika na tom području.
Milivoje Mihajlović je istakao da je za Vladu Srbije najvažnije da se porušeni spomenici kulture i SPC na Kosovu i Metohiji što pre obnove i da vlada u tome učestvuje.
Šef tima Srbije koji razgovara sa Prištinom Borko Stefanović izjavio je za B92 da će kulturna baština, možda već i tokom jula, biti predmet razgovora, ali da Srbija neće pristati na to da istorijsko i versko nasleđe bude pripisano državi Kosovo.
Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić juče je izjavio da su neke zemlje u Komitetu Uneska za zaštitu kulturne baštine, koji je zasedao u Parizu od 19. do 29. juna, pokušale da izdejstvuju preimenovanje srpske kulturne baštine u kosovsku, ali da taj pokušaj nije uspeo.
"To se na sreću nije dogodilo, ali ono što se jeste dogodilo, jeste da je u Parizu vođen pravi diplomatski rat u vezi s ovim pitanjem", rekao je Jeremić.
Države koje su pomogle da se ne falsifikuje istorija Srbije su Rusija, Kina, Brazil, Južna Afrika, Nigerija, Mali, Egipat, Kambodža i Meksiko, naveo je Jeremić, ističući da "Manastiri srpske pravoslavne crkve nisu i ne mogu biti kulturni spomenici Kosova".
Burna rasprava u Unesku trajala 20 sati
Inicijativa da se preko Uneska uspostavi kosovska kulturna baština koja uključuje i srpske crkve i spomenike, nije prva. Ovoga puta obnovila ju je Francuska.
Rasprava, koju neki od učesnika opisuju kao pravi mali diplomatski rat, trajala je oko 20 sati, kaže za B92 Slađana Prica, ambasadorka u Ministarstvu spoljinih poslova.
"Naša diplomatska aktivnost trajala je toliko dugo jer je jako teško u razgovorima i pregovirma sa članicama Komiteta koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova postići bilo kakav pomak u njihovim stavovima. Insistirali smo na tome da je neprimereno da nam se na taj način oduzima deo naše istorije, da se nastoji izbrisati sve što je dokaz našeg prisustva na tom prostoru. Insistirala sam i na tome da taj Komitet za svetsku baštinu Uneska nije ni telo ni mesto koje raspravlja o pitanjima budućeg statusa", izjavila je za B92 ambasadorka Prica.
Većinskim stavom članica Komiteta Uneska predlog Francuske je odbačen. Predstavnici Rusije, Kine, Brazila, Južne Afrike, Nigerije, Malija, Egipta, Kambodže i Meksika su istakli da "manastiri srpske pravoslavne crkve nisu i ne mogu biti kulturni spomenici Kosova".
Na Kosovu i Metohiji postoji više od 1500 spomenika. Neki od najvrednijih uništeni su u nasilju kosovskih albanaca 17. marta 2004. godine
