Izvor: Politika, 24.Jul.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je moguća ekonomska unija Kosova i Albanije
Ovakva unija nema realnog osnova, s obzirom na kompatibilnost ekonomija, slabu infrastrukturu, kao i sam geografski položaj, kaže ekonomista Aleksandar Trajković
U Prištini je ovih dana bilo nemoguće dobiti podatke o konkretnim namerama i ekonomskim pokazateljima stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora Kosova i Albanije, koje su pre desetak dana, prilikom boravka u Tirani, najavili prvi zamenik kosovskog premijera Bedžet Pacoli i ministarka trgovine i industrije Mimoza >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kusari Ljilja.
Uvođenje embarga na robu iz Srbije, koje direktno krši CEFTA sporazum, bacilo je novo svetlo na ovu nameru Prištine, naročito zato što eksperti očekuju da će u takvoj situaciji najviše koristi imati druge zemlje iz regiona.
Prenevši svoju zamisao predsednici Skupštine Albanije Džozefini Topali, Pacoli je rekao da ima jasne ideje za reforme na Kosovu i da je odlučan da ih iznese „kako bi se ekonomski osnažio i integrisao albanski narod”.
Precizne podatke pokušali smo da dobijemo od ministarke trgovine i industrije u kosovskoj vladi Kusari Ljilje, koja je tokom posete Tirani predložila Vladi Albanije da preduzme korake kako bi se olakšali uslovi za poslovanje sa Kosovom.
Iako je obećala da će odgovoriti na naša pitanja, ni nakon 10 dana u našu redakciju nije stigao dopis iz njenog kabineta. Interesovalo nas je detaljnije objašnjenje ideje o ekonomskoj uniji, kao i da brojevima ilustruje koliko je Albanija važan privredni igrač na Kosovu.
Ipak, da je ekonomska saradnja Kosova i Albanije skromna, potvrdio je nedavno i Safet Đerđaliju, predsednik Privredne komore Kosova. Na forumu u Tirani koji je i održan povodom ove inicijative, on je rekao da je u njihovim odnosima domonirala politika.
„Politika je i dalje ključni deo naših bilateralnih odnosa u poslednjih 11 godina. Sada je došlo vreme da dve zemlje iskoriste međusobnu blizinu, koja je jedinstvena u Evropi, i počnu da stvaraju novi strukturni i komplementarni model ekonomske saradnje, na bazi usklađivanja poslovanja na celom tom prostoru, zato što godišnja robna razmene iznosi tek skromnih 65 miliona evra. To znači da taj model ekonomske saradnje između Kosova i Albanije neće biti izgrađen kao do sada, na osnovu zajedničkog folklora ili romantizma koji često karakterišu naše političke odnose, već na osnovu ekonomskih uslova. Vreme je da ekonomski pragmatizam zauzme prvo mesto u redu naših odnosa. Pre politike, kulture, obrazovanja i drugih oblasti u kojima smo ostvarili izuzetan napredak“, kazao je tada Đerđaliju.
Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović smatra da politika rukovodstva na Kosovu nije konzistentna i da je Pacolijeva ideja samo jedna od političkih improvizacija zato što jedna mala površina i mali broj stanovnika ne može da ima ekonomsku politiku koja je vezana samo za jednu ili dve države.
„Tu nema studioznog pristupa i ozbiljne analize situacije. Na Kosovu, kao međunarodnom protektoratu, ni međunarodno prisustvo ne daje osećaj pravne i fizičke sigurnosti koji je potreban nekome ko bi eventualno došao da investira“, kaže Ivanović.
Otprilike isto je Pacoliju odgovorila i predsednica Skupštine Albanije: „Veoma je važno da se uspostave povoljni uslovi za biznis. To gospodin Pacoli shvata najbolje.”
Stručni saradnik Privredne komore Kosova i Metohije u Kosovskoj Mitrovici Aleksandar Trajković smatra da su razlozi za stvaranje ovakve unije političke, a ne ekonomske prirode, jer je dovoljno pogledati ekonomsku saradnju između Srbije i takozvane republike Kosovo i Albanije.
„Kada se pogledaju brojevi, Albanije nije ni među prvih pet kosovskih trgovinskih partnera“, kaže Trajković.
Najviše se na Kosovu proda nemačke, zatim makedonske i srpske robe. Bosna i Hercegovina i Hrvatska se takođe nalaze među prvih pet trgovinskih partnera.
Primera radi, iz Srbije je prošle godine na Kosovo prodato robe u iznosu od 400 miliona dolara, dok robna razmena sa Albanijom iznosi 65 miliona dolara.
„Iz ekonomskog ugla gledano, ovakva unija nema realnog osnova. Imajući u vidu i njihovu dosadašnju privrednu saradnju, kompatibilnost ekonomija, lošu ili gotovo nikakvu saobraćajnu infrastrukturu, kao i sam geografski položaj Kosova i Metohije koje je više ’naslonjeno’ na Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru“, smatra naš sagovornik i dodaje da su tamošnje statistike prilično nepouzdane, pa je vrlo često teško dobiti pravu sliku.
Albanski analitičari na Kosmetu različito tumače Pacolijevu najavu o stvaranju zajedničkog ekonomskog prostora Kosova i Albanije. Advokat Azem Vlasi kaže za „Politiku” da je u pogledu stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora upotrebljena neadekvatna terminologija, koja je u medijima plasirana kao „nacionalno-romantičarska”.
„Ta ideja o stvaranju zajedničkog prostora Albanije i Kosova, u samoj suštini znači da se prevaziđu moguće barijere između ove dve države. Terminologija je neadekvatno upotrebljena, imajući u vidu da država Albanija ima svoj ustav i da država Kosova ima svoj najviši državni akt kojim uređuje svoju teritoriju. Postoje velike barijere u ekonomskoj saradnji između ove dve države, ali treba imati u vidu da Kosovo ima interes da otkloni prepreke ne samo sa Albanijom već i sa Srbijom, kako bi imalo što više slobode u ekonomskoj i trgovinskoj saradnji“, kaže Vlasi.
Analitičar iz Kosovske Mitrovice Nedžmedin Spahiju kaže da je ova ideja više propaganda nego stvarna mogućnost. „I država Kosovo i Albanija su jako ’škakljivo’ uređene da bi mogle da usklade svoje sisteme i zajedničko tržište. Ukoliko Kosovo želi da uredi ekonomske odnose sa Albanijom, to treba da uradi i sa Makedonijom, Srbijom, Crnom Gorom i BiH, što je samo jedan preduslov za zapadni Balkan, odnosno da Kosovo bude zrelo za ulazak u EU“, kaže Spahiju.
Na pitanje da li stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora prvo sa Albanijom ima i politički karakter, s obzirom na to da albansko javno mnjenje sve više forsira činjenicu da su „Albanija i Kosovo jedna država, kao i da u budućnosti treba da bude jedan narod”, Spahiju kaže:
„Normalno je da je gospodin Pacoli prvo krenuo u ekonomsku saradnju sa Albanijom. Ali njegova izjava je više propaganda nego realna mogućnost, zvuči evropski i patriotski. Problem je to što Albanija i Kosovo nemaju kapacitete da usklade zajednički ekonomski prostor“, kaže naš sagovornik.
Kao još jednu od prepreka za stvaranje ekonomske unije sa Albanijom, Spahiju navodi i postojanje dveju jakih mafija: na Kosovu postoji kosovska mafija, kao što u Albaniji postoji ekonomska, albanska mafija.
-------------------------------------------------------------------
Albanija na Kosovo izvozi gvožđe i čelik
Podaci prištinskog Zavoda za statistiku pokazuju da je za prvih pet meseci ove godine Albanija dominirala svojim izvozom na Kosovo. Albanija je na Kosovo izvezla robu u vrednosti od 28 miliona evra, dok je izvoz Kosova u Albaniju dostigao iznos od 13 miliona evra. Ove podatke je u intervjuu za „Kosova Sot” iznela Mensure Ćerkezi iz Zavoda za statistiku, koja se bavistatistikom trgovine sa inostranstvom.
Govoreći o robi koja se najviše uvozi iz Albanije, Ćerkezijeva je rekla da su najzastupljeniji gvožđe i čelik. Zatim slede so, pirit, kamen, kreč, malter i građevinski materijali.
A. N. – B. R. – B. M.
objavljeno: 25.07.2011.
.jpg)
