Izvor: Politika, 26.Jul.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čudni putevi cementa sa Kosova

Iz Đeneral Jankovića dovozi se u kamionskim cisternama građevinski materijal u praškastom stanju koji nema potrebne sertifikate, a potom pakuje u džakove i prodaje kupcima

Sa Kosova i Metohije se već nekoliko meseci doprema cement izuzetno lošeg kvaliteta koji proizvodi firma „Šarcem” iz Đeneral Jankovića, a u kojoj se na rukovodećim mestima, prema nezvaničnim informacijama, nalaze ljudi koji su finansirali OVK. Jedan od retkih uvoznika ovog cementa u Srbiji je paraćinsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzeće „Polet d.o.o” na čijem čelu se nalazi bivši policijski službenik.

– Prema nezvaničnim informacijama, vlasnik pomenutog preduzeća Miroslav Đurić, ljudima iz firme „Šarcem” novac od prodaje ovog građevinskog materijala, isplaćuje u gotovini, čime krši propise o platnom prometu – otkriva „Politikin” sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.

Đurić, prema informacijama do kojih je „Politika” došla, cement sa Kosova i Metohije dovozi u kamionskim cisternama u praškastom stanju, a potom ga pakuje u džakove.

– Da bi još više zaradio, u džakove ne pakuje 50, već 45 kilograma cementa. Beton koji se pravi od tog cementa je lošijeg kvaliteta. Tačnije, majstori na građevini stave onoliko džakova koliko procene da treba, ali u njima uvek ima manje cementa nego što to piše na džakovima. Samim tim, taj cement je „slabiji” – navodi za „Politiku” jedan od majstora.

Prema rečima našeg prethodnog sagovornika, cement proizveden u „Šarcemu” nema potrebne sertifikate čime je sporan i njegov „ulaz” u Srbiju. Prilikom otpreme i dopreme robe na Kosovo i Metohiju, odnosno iz nje, po CEFTA sporazumu, od odlučujućeg značaja je poreklo robe.

– Danom stupanja na snagu CEFTA sporazuma, u trgovini između Republike Srbije i Autonomne pokrajine Kosovo primenjuje se bescarinski režim za sve proizvode bez izuzetka ako ispunjavaju uslove za sticanje statusa robe poreklom sa teritorije strane ugovornice primenom pravila o poreklu utvrđenih Protokolom. Prema tom protokolu, proizvod stiče poreklo ukoliko je u potpunosti dobijen u strani ugovornici ili je dovoljno obrađen ili prerađen. Dovoljno obrađenim ili prerađenim proizvodima smatraju se oni koji ispunjavaju propisane uslove ili prerade koju treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi prerađeni proizvod mogao da stekne status proizvoda sa poreklom – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, budući da cement koji se doprema sa teritorije Kosova nije praćen dokumentacijom koja je popunjena i overena u skladu sa važećim propisima, on ne može da ima status robe domaćeg porekla.

– To znači da cement firme „Šarcem” ne može da uđe preko administrativne linije na teritoriju Srbije van Kosova, već da mora da se prijavi nadležnoj carinskoj ispostavi na međunarodnim graničnim prelazima – Preševo i Prohor Pčinjski i to uz obavezu plaćanja carine, drugih uvoznih dažbina, akcize i poreza na dodatu vrednost u skladu sa propisima kojima se uređuju ta pitanja – zaključuje naš sagovornik.

Da je cement proizveden u preduzeću „Šarcem” lošeg kvaliteta i bez potrebnih atesta za „Politiku” je potvrdio i Goran Rodić, sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.

– Cement iz „Šarcema” nije ispitan i nema nikakav sertifikat, pa čak ni da nije radioaktivan, što je izuzetno bitan elemenat za njegovo korišćenje. Upotreba ovog cementa, u krajnjem slučaju, može da dovede do urušavanja objekta. Cena mu je manja u odnosu na cenu onog koji se proizvede u srpskim cementarama, što je još jedan od dokaza da je kosovski cement sumnjivog kvaliteta. Ovakav cement, treba istaći, može da bude problematičan za statiku objekata – naveo je Rodić za „Politiku”.

Sekretar Odbora za građevinarstvo dodaje da na srpskom tržištu postoji pritisak lošijeg, ali jeftinijeg, cementa koji dolazi „sa strane” i koji nema zadovoljavajući kvalitet.

– Kada je u pitanju cement, strogo mora da se vodi računa o njegovom kvalitetu zbog bezbednosti ljudi – upozorava Rodić i navodi da jeftiniji i nekvalitetniji cement, obično, koriste oni koji grade „na divlje”.

M. Derikonjić

Z. Gligorijević

-----------------------------------------------------------

Od vlasnika ni traga

Svi pokušaji da stupimo u kontakt sa Miroslavom Đurićem, vlasnikom firme „Polet d.o.o” ostali su bezuspešni. Na telefon firme prvo nam se javio čovek koji se predstavio kao portir, a potom se uključivala automatska sekretarica. Đurića smo pokušali da dobijemo i preko mobilnog telefona jednog od zaposlenog, čiji smo broj našli na sajtu preduzeća, ali je i to bilo bezuspešno. Uz ljubazno objašnjenje da trenutno „nema signala”, zamolio nas je da zovemo za sat. Kada smo ponovo pozvali, razgovor je odložio za pet minuta. Na ponovne pozive, nije odgovarao.

-----------------------------------------------------------

Inspekcijski nadzor

O „ulasku” cementa proizvedenog u „Šarcemu”, prema nezvaničnim informacijama, pre desetak dana obavešteno je i Ministarstvo finansija, odnosno Uprava carina. Od Sektora za kontrolu primene carinskih propisa zatraženo je da se uradi inspekcijski nadzor ovog „posla”.

-----------------------------------------------------------

Uzorci moraju na test

Zanimljiv je podatak da su sve betonjerke dužne da uzorke, takozvane probne kocke, dostavljaju na atest Institutu za građevinske materijale u Beogradu, Građevinskom fakultetu u Nišu ili Građevinskoj školi u Jagodini, koje imaju presu za ispitivanje izdržljivosti probnih uzoraka. Na osnovu te analize betonjerke dobijaju atest za beton koji prave. Zbog toga, te firme ne rizikuju sa količinom i kvalitetom cementa.

objavljeno: 27.07.2011

Nastavak na Politika...