Izvor: BKTV News, 29.Jan.2013, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bečki “Standard”: Radikalni islam “bomba koja otkucava” na Kosovu
Kosovo, usled rastućeg siromaštva i nezaposlenosti, suočen je sa jačanjem radikalnog islama, ocenjuje bečki dnevnik “Standard” ukazujući da pripadnici te vere zahtevaju veća prava i provociraju time protivreakciju sekularnih građana.
List prenosi da je u petak glavna džamija u Prištini prepuna, i da hodža propoveda da “neprijatelji Alaha obmanjuju mlade muslimane”, navodeći da Internet ima štetan uticaj, kao i alkohol i droge i da oni imaju za cilj >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << zaustavljanje snage islama.
Indirektna posledica konflikta na Kosovu je strožiji oblik islama, koji privlači konvertite iz svih krajeva, konstatuje “Standard” dodajući da jačanje ove grupe dovodi u pitanje tradicije i zahteve jednog društva koje je bilo više definisano pripadnosti albanskom narodu i proamerikanizmu nego islamskom verom.
Verski konzervativci i hardlajneri, koji su do 1999.bili potpuno nepoznati, danas, iako mala, stalno su rastuća i vidljiva grupa, pre svega u većim gradovima i pojedinim siromašnim delovima Kosova.
Bezbednosne snage, prenosi “Standard”, izvestili su da je strožiji oblik vere nakon rata sve prisutniji kao posledica dolaska islamskih humanitarnih organizacija na Kosovu i školovanju verskih predstavnika u arapskim zemljama.
Oni procenjuju da trenutno na Kosovu ima oko 50.000 pristalica konzervativnog islama.
Pojedine hodže i konvertiti privukli su pažnju kosovskih čuvara reda, jer nova generacija verskih konzervativaca smatra da sekularni Ustav Kosova diskriminiše vernike, i oni zahtevaju da se “olabavi” zakon koji zabranjuje verske simbole u državnim školama, kao i ženama da nose marame.
“Ako neko tvrdi da uživamo slobodu vere onda to nije tačno”, istakao je Ssefćet Krasnići, hodža u glavnoj džamiji u Prištini, koji je kazao da muslimani zahtevaju ista prava kao što imaju njihovi vernici u Londonu ili SAD.
Ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi, medjutim, kaže da su do sada sumnje u vezi ljudskih prava sprečile da se deluje protiv islamističkih hardlajnera.
On je objasnio da je tokom njegovog mandata kao premijera Kosova, pre devet godina, bilo pokušaja da se usvoji zakon protiv radikalnih sekti, ali su to sprečili “internacionalci”, službenici UNMIK-a.
Bedžet Ssalja, šef jedne organizacija za zaštitu ljudskih prava na Kosovu, ocenio je da su UN i EU potcenile opasnost ekstremizma. “Danas su internacionalci ovde, ali će oni ponovo poći, i ostavljaju nas sa bombom koja otkucava”, kazao je on dodajući da siromaštvo i porozna granica čini Kosovo plodnim tlom za radikalizam.
“Standard” podseća da su većina stanovnika Kosova muslimani, koji veru žive na relativno opušten način, obeleženu osmanskom i mističnom Sufi tradicijom.
Hardlajneri, čini se, više su obeleženi arapskom interpretacijom vere, i oni sami za sebe kažu da su branioci vere i da se suprostavljaju prodiranju zapadnog sekularizma na Kosovo.
Predstavnik Baškohu pokreta, koja podržava javne proteste i nenasilni otpor, Fuad Ramići smatra da “ne može biti demokratska država ako nameće sekularizam”. Inače Ramići se tokom 90-tih godina borio u Bosni i bio je na brodu Mavi Marmara koji je nosio pomoć Palestincima, kada je izraelska vojska brod zaustavila silom.
“Standard” ukazuje da dolazi do napada na kritičare ekstremističkog
islama, navodeći da je Musli Verbani, nekadašnji hodža u Kačaniku,
upozorio u jednoj propovedi 2007.svoju opštinu na opasnosti ekstremizma.
Neposredno posle toga mu je zapaljen automobil, a jedan muškarac iz tog regiona je tek januara 2011. osudjen na tri meseca zatvora. Drugi napadi protiv ljudi koji su ukazivali na ekstremizam su ostali nekažnjeni.
Profesor Univerziteta u Proštini za Islamske studije Džabir Hamidi je
2008.napadnut od strane maskiranih lica. On veruje da je napadnut jer je
protivnik vehabija.
Osman Musliu, hodža iz Drenice, je 2009. prebijen u džamiji. “Izgubio sam svest i polomljena mi je jedna druka. Uvek sam govorio protiv vehabija”, preneo je on.
Visoki policijski oficir, koji je želeo da ostane neimenovan, kazao je da tada nije bilo dovoljno dokaza da bi se podigle optužnice zbog napada na Hamidija i Musliua.
Napadnuti kritikuju da je reakcija Islamske zajednice bila nedovoljna, i da
bi ta institucija trebalo ubuduće oštrije da osudi napade na svoje
članove.
Izvor: Blic
Tweet
.jpg)
