Izvor: RTS, 31.Mar.2013, 07:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barometar evropskih kriza
Ukupan broj sukoba u Evropi 2012. godine, prema "Konflikt barometru" instituta iz Hajdelberga, nije se menjao u odnosu na 2011. godinu. Tri četvrtine slučajeva nenasilni sukobi. Najlošiju ocenu na području bivše Jugoslavije dobili konflikti Srbija-Kosovo i makedonsko-albanska kriza.
Balkan je kao krizno žarište uglavnom ugašen - konstatuje se u upravo objavljenom izveštaju Instituta za istraživanje konflikata iz Hajdelberga. Prema takozvanom "Konflikt barometru" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tog nemačkog instituta, ukupan broj konflikata u Evropi 2012. godine ostao je na istom nivou kao i u godini pre toga - 58, s tim da je u tri četvrtine slučajeva bila reč o nenasilnim sukobima.
Zbog čega se to Evropljani najčešće svađaju, a povremeno i tuku? Na prvom mestu su, u nerešenoj trci, zahtevi za autonomijom i pokušaji secesije, svaki po 14 slučajeva.
Slede, takođe u mrtvoj trci: sukobi za uspostavljanje internacionalne premoći, svađe oko teritorije i nerešene rasprave oko sistemsko-političkih/ideoloških pitanja.
Metod po kome hajdelberški "Konflikt barometar" uspostavlja svoje godišnje liste operiše na bazi ocena koje se dodeljuju zonama konflikta. "Jedinica" znači običnu raspravu ili malo žučniju svađu u parlamentu, "dvojka" označava nenasilnu krizu, "trojka" krizu s nasiljem, "četvorka" sporadični rat, a "petica" rat.
Dobra vest je da u Evropi ovog trenutka više niko ne ratuje za "peticu"- većina ocena koje istraživaki tim profesora i politikologa iz Hajdelberga upisuje u svoj godišnji izveštaj su "trojke" i "jedinice".
Jedna jedina "četvorka" data je severnom Zakavkazju u Rusiji, gde islamski militanti od Moskve traže kompleksne i sveobuhvatne promene svog statusa - otcepljenje, promenu političkog sistema, uvođenje religijskog fundamentalizma.
Najlošiju ocenu na području bivše Jugoslavije dobili su konflikti Srbija-Kosovo i Makedonija-albanska manjina - trojku, što znači da spadaju u kategoriju "konflikta s nasiljem".
Na tom mestu autori izveštaja unose jedan novi kriterijum, želeći da naprave razliku između istih ocena, pa kažu da nije bitna samo visina ocene, već i njena tendencija, da li se procenjuje da konflikt raste, stagnira, ili opada.
Konflikt Srbija-Kosovo stagnira
Kako je procena da konflikt Srbija-Kosovo stagnira, ta je "trojka" nižeg intenziteta nego jaka "trojka" koja se dodeljuje makedonsko-albanskoj krizi sa tendencijom rasta.
Još je nešto interesantno kada je u pitanju konflikt Srbija-Kosovo. On se naime u izveštaju Instituta iz Hajdelberga ne pojavljuje u formi uobičajenoj za većinu evropskih medija, kao sukob Beograd-Priština, odnosno dve nezavisne zemlje.
Naprotiv, Konflikt barometar ga karakteriše kao "sukob kosovarske vlade sa centralnom vladom u Srbiji", što znači da se opredeljuje za državno-pravne, a ne političke kriterijume.
Krizno područje u Preševskoj dolini, gde albanska manjina otvara pitanje autonomije od Beograda, dobilo je dvojku, što znači da je ocenjeno kao kriza bez nasilja, ali s tendencijom ka porastu.
Poluugašeni ostaci svih ostalih sukoba na području bivše Jugoslavije, onih istih zbog kojih su ljudi od 1991. do 1999. godine ginuli, a kuće rušene po Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i drugde, dobili su "jedinice" u stagnaciji.
Od onoga što još tinja, Institut tri puta spominje centralne bosansko-hercegovačke vlasti, koje se nose sa Republikom Srpskom, hrvatskim političkim partijama iz Bosne i lokalnim Vehabijama, sva tri puta "jedinica".
Sandžak donosi Srbiji dve "jedinice" - jednom su to Vehabije koji od Beograda traže otcepljenje i novi političko-religiozni sistem, drugi put lokalni Muslimani koji bi bili zadovoljni i sa više autonomije.
Zahtevi hrvatskih Srba prema vlastima u Zagrebu, oko pitanja autonomije, takođe se ocenjuju "jedinicom" koja stagnira. Konflikt Srbija-Hrvatska, oko kojeg se devedesetih godina slomila čitava Jugoslavija, ne zaslužuje čak ni "jedinicu" - on u "Barometru" više i ne postoji.
Pa to i nije bog zna šta, komentariše austrijski dnevni list Prese ocene iz Konflikt-barometra. Od svih mogućih konflikata na Balkanu samo je jedan jedini zaista i rešen, onaj između Srba i Hrvata, navodi Prese. Ukratko, jedan početak velikog prijateljstva, a sve ostalo je otvoreno.
Institut za istraživanje internacionalnih konflikata je nezavisno i interdisciplinarno profesionalno društvo pri Fakultetu političkih nauka Univerziteta Hajdelberg.
Počev od 1991. godine, Institut objavljuje svoje "barometre" kriznih žarita, tragajući za naučnim metodama prepoznavanja, klasifikacije, kontrole i rešavanja unutrašnjih i međudržavnih političkih konflikata širom sveta.
