Izvor: B92, 29.Jul.2012, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BG i PR bez strategije za dijalog?
Priština -- Ceo proces pregovora između Beograda i Prištine treba da bude transparentniji, ocenjuju prištinski analitičari.
Dijalog između Beograda i Prištine trebalo bi da se nastavi na jesen, ali pre toga svi do sada dogovoreni sporazumi moraju biti primenjeni, kažu prištinski analitičari i dodaju da još ni u Srbji, ni na Kosovu nije jasno ko će biti sledeći pregovarači.
Nastavak dijaloga, kako ukazuju, mora da bude u funkciji stabilizacije odnosa između dva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << društva, unutar društava, ali dodaju i da će sporovi Beograda i Prištine biti otvoreni sve dok "tražimo da Brisel to reši".
I dok direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj (KIPRED) Iljir Deda kaže da se još od 2010. znalo da će prvi deo dijaloga biti tehnički, a drugi, koji sada sledi - politički, analitičar Beljulj Bećaj smatra da se između Beograda i Prištine odavno već vodi politički dijalog.
"Do 2013. treba da se nađe neki okvir za sever i dođe do okvira normalizacije odnosa. Sada se, međutim, vidi potpuni nedostatak strategije kako međunarodne zajednice, zapada, EU, ali i u Beogradu i Prištini. Kao da i oni sami ne znaju šta hoće od političkog dijaloga", kazao je Deda.
Bećaj kritikuje kosovske zvaničnike da su u dosadašnjem procesu pregovaranja "potpuno podbacili" i pri tome su jedne ocene imali dok su bili u Briselu, a sasvim druge po povratku na Kosovo.
"Ta intenzivna dinamična promena stavova i ocena je toliko negativno uticala i ona je uzrok zbog kojeg nemamo pravi ambijent za razgovore. Ukoliko mi radimo ovaj posao zbog održavanja na vlasti Hašima Tačija, onda je to drugo pitanje", rekao je Bećaj i pojasnio da obe strane u dijalog ne treba da idu zarad ostvarivanja ličnih ciljeva, već zbog stvarnog interesa običnih građana da bolje žive.
On smatra i da uslova za nastavak dijaloga gotovo da nema i dodaje da je nephodno da svi do sada postignuti dogovori budu primenjeni kao i da u dijalog treba uključiti sve relevantne faktore, koji imaju i "svoj interes i obavezu da budu nosioci i da podržavaju procese koji vode i Kosovo i Srbiju ka EU".
"Dijalog treba da se nastavi, ako ništa drugo, zbog onih koji su mislili da ratom mogu da reše otvorena pitanja. Valjda su se opametili i valjda smo svi zajedno na neki način shvatili da sila nije put kako doći do rešenja i do realizacije humanog, ekonomski i demokratski prihvatljivog čina", istakao je Bećaj.
Prema njegovim rečima, sada treba razložno, argumentovano, strpljivo, da se vidi gde se mogu naći zajedničke tačke, koje idu u pravcu zajedničkih interesa.
Utoliko pre, kako kaže, što i Srbija i Kosovo, uprkos mnogim razlikama, ipak imaju jedan zajednički cilj, a to je EU.
"Ne kažem da treba da zaboravimo sve to što je bilo opterećujuće u našim odnosima. Treba pamtiti sve što se dogodilo, ali treba da budemo talac budućnosti, a ne rob prošlosti", istakao je Bećaj.
Na pitanje kako komentariše poruku predsednice Kosova Atifete Jahjage da je spremna na razgovor sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, Bećaj kaže:
"Pozicija naše predsednice možda ustavno nešto znači, ali realno gledano, mi koji živimo ovde znamo da je previše sporan legitimitet Jahjage, iza koje stoji možda samo eventualno ambasador određene zemlje. U svakom slučaju, predsednica je dobro uradila kada je rekla da je otvorena za dijalog i mislim da to treba da podržimo", rekao je Bećaj.
Iako dijalog, po kalendaru međunarodne zajednice, kako kaže Deda, treba da bude nastavljen na jesen, nijedna strana nema strategiju za prelazak sa tehničkog na politički dijalog.
Kako je istakao, ni EU još nije odlučila kako će da preskoči sa tehničkog na politički dijalog. On je ocenio i da pređašnji dijalog nije bio transparentan, te da je zbog toga bio neevropski.
"Ukoliko ćemo da se pomirimo, onda se to ne radi ovako, za dva tri meseca iza kuloara, nego treba mnogo ozbiljnije da se krene u taj proces", objasnio je Deda.
Tehnički dijalog, kako je ocenio, doneo je velike podele i antagonizme između Kosova i Srbije i unutar samih zemalja, "pa je zbog toga neophodno uvideti sve greške koje su njime nastale, kako se ne bi ponovile".
Iako je tehnički dijalog doneo podele, kako kaže Deda, ne vidi se da postoji priprema javnosti da se antagonizam prevaziđe. Za prevazilaženje podela, kako je istakao, veoma je važno ko će biti nosioci procesa pregovora.
"Ako će biti kao pre, onda neće biti mnogo uspeha, jer izjave koje su dolazile od pređašnjih pregovarača su bile antagonističke. Ako hoćemo da normalizujemo odnose to ne treba činiti među političarima, već među ljudima", rekao je Deda.
Na pitanje hoće li neka od strana izgubiti prelaskom sa tehničkog na politički dijalog, on kaže da sve zavisi šta se njime želi postići.
"Međunarodna zajednica želi okvir za sever unutar Kosova i okvir normalnih funkcionalnih odnosa između Kosova i Srbije. Opcija dodatne autonomije za sever nije dobra, jer bi ona destabilizovala region. Došlo bi do velikih poremećaja na Kosovu, južnoj Srbiji, BiH i Makedoniji", istakao je Deda.
Bećaj s druge strane kaže da se samim tim što se ide u dijalog podrazumeva da će biti zatezanja, popuštanja, i različitih ciljeva oko toga "šta je zapravo takozvani nacionalni državni interes".
Tako da je, dodaje on, moguće da će jedna strana izgubiti, druga dobiti, ali je za to veoma važno i da se zna ko će biti nosioci dijaloga.
"U Srbiji je situacija oko nosilaca dijaloga malo jasnija. Na Kosovu verovatno je jasno, da je recimo koncetrisana vlast oko premijera Tačija, ali da to ne znači da on ima podršku naroda", napomenuo je Bećaj.
Bećaj i Deda složni su da u dijalog ne treba uključivati Ujedinjene nacije, kako je predložio predsednik Srbije.
"Kosovo je aktuelno još talac Rezolucije 1244. Istovremeno smatram da je, zapravo i svetska organizacija na neki način postala talac drugačije objektivne realnosti na Kosovu u odnosu na Rezoluciju koju tobože primenjuje. Eventualno proširivanje kompetencija UN na Kosovu zapravo značilo bi korak nazad", smatra Bećaj.
Prema njegovim rečima, sva otvorena pitanja treba da reše Srbi i Albanci.
Deda je po tom pitanju oprezniji, pa dozvoljava mogućnost uključivanja UN u proces pregovaranja, ali pod uslovom da to označi kraj Rezoluciji 1244.
"Ako se nađe taj okvir onda Rezolucija treba da se promeni. Ali ne postoji dubinsko razmišljanje ni u jednom centru. Niko ne razmišlja o tome", rekao je Deda.
On smatra i da medijator u dijalogu više ne sme da bude ličnost poput Roberta Kupera, već "jaka politička ličnost koja razume Balkan i našu istoriju, kao i to kuda treba da ide".
"EU, što se Kosova tiče nije kredibilan partner, jer nemaju jedinstven pristup. Evropska perspektiva postoji za sve zemlje zapadnog Balkana sem za nas, zbog njihove podeljenosti", ukazao je Deda.
Na pitanje hoće li Srbija u dijalogu otići korak napred, jer je jedan od uslova za dobijanje datuma početka pregovora sa EU i rešavanje pitanja Kosova i Metohije, Deda kaže da mu se po tom pitanju nova srpska vlada čini "hrabrijom od prethodne, jer se obavezala da će ispoštovati sve postignute dogovore u Briselu".
"Otvaraju i debatu o paralelnim institucijama na severu. Zahtev međunarodne zajednice i Kosova je da bezbednosne srpske strukture moraju da se povuku sa severa. Želeo bih da do toga dođe, pa da Priština počne proces gradnje poverenja sa Srbima na severu", rekao je Deda.
Bećaj pak vidi uspeh evropske integracije Srbije kao dobrog saveznika Kosova na tom putu i dodaje da je pre integracije u evropsku zajednicu i za Kosovo i za Srbiju važnije da postignu dobre međusobne odnose.
