Izvor: Večernje novosti, 30.Dec.2012, 22:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Arno Gijon: Tako se samo braća dočekuju

SNIMCI koji su se smenjivali na televizijama širom sveta bili su zapanjujući, šokantni, nepodnošljivi. Imao sam 18 godina kada sam otkrio na francuskoj televiziji, u isto vreme kada i moji sunarodnici, užas pogroma na Kosovu 2004. godine. Desetine hiljada Srba je bilo proterano sa svoje zemlje, a neki od njih su bili brutalno ubijeni. Njihovi domovi i najvrednije stvari su opljačkani. Pogrom je bio jednoglasno osuđen. Srbi, dojučerašnji negativci, konačno su pristupili čovečanstvu. Počelo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je da se shvata da je istorija na Kosovu komplikovanija od onoga što je do tada bilo predstavljeno. Ali šta smo još uradili, osim što smo osudili? Ništa. I, šta vredi osuda kada nijedna reč koja je sačinjava, nije praćena akcijom? I dalje, ništa. Hteo sam da pomognem Srbima iz enklava, do kojih zapravo nikome nije bilo stalo. Hteo sam da im pomognem u ime starog francusko-srpskog prijateljstva, zbog ideala, zbog ubeđenja, jer pripadamo istoj kulturi, istoj civilizaciji. Želeo sam da budem učesnik istorije, a ne samo obični posmatrač. Ali, kako to uraditi? Nereagovati, bilo je nezamislivo za mene, bilo bi to izdati plamen pobune koji je goreo u meni. Zašto da ne pokušam da sakupim malo novca, a zatim kupim igračke i odnesem ih srpskoj deci koja su u nevolji?POMOĆ VIŠA OD MILION EVRA ZA osam godina humanitarna organizacija "Solidarnost za Kosovo", koju je osnovao Arno, sakupila je pomoć vrednu više od milion evra, koju su podelili u južnoj srpskoj pokrajini. Pomogali su škole, narodne kuhinje, delili namirnice i potrepštine ugroženim Srbima u enklavama, vodili mališane na letovanje. Organizovali su 23 konvoja pomoći iz Francuske, a 24. je ovih dana obradovao decu u Lapljem selu. Arno će novu godinu i ovaj put dočekati sa Srbima na Kosovu i Metohiji. "Večernje novosti" nagradile su ga Plaketom za najplemenitiji podvig 2012. Kad sam doneo ovu odluku, pozvao sam svog brata. - Slušaj - rekao sam mu - želeo bih da iznajmim kamion i odnesem igračke srpskoj deci na Kosovu. Hoćeš li da mi pomogneš? Osmehnuo se, ne baš iznenađen mojim predlogom. - Naravno - odgovorio je. Zajedno smo stvorili "Solidarnost za Kosovo". Sakupili smo neohpodna sredstva za prvi konvoj, prodajući kolače koje su nam pripremile majka i sestra. Mobilisao sam francuske medije, pokušavajući da dirnem u srce ostale donatore. Godine 2004. 31. decembra sve je bilo spremno za polazak. Napunili smo do vrha kombi iznajmljen za ovu priliku. Naši roditelji, ne baš spokojni zbog toga što će njihova dva sina preći 2.000 kilometara po zaleđenim putevima Evrope, poručili su nam da im se javimo čim stignemo na Kosovo. Tek smo posle 40 sati putovanja i brojnih peripetija na granicama, mogli najzad da kažemo: - Tu smo. Nikada neću zaboraviti osećaj koji sam imao kada sam stigao, u ono što se zove, enklave. Ljudi su prodavali kupus i krompir na seoskom trgu. Bilo je hladno, polja prekrivena snegom, nekoliko kokošaka i mršavih svinja lutalo je naokolo. Deca su bila u sandalama na snegu, nogu zaštićenih od hladnoće samo debelim vunenim čarapama. Uprkos krajnjem siromaštvu, ovi ljudi su nas ugostili kao kraljeve. Ništa nisu imali, ali su sve hteli da nam daju. Okupljali smo decu i delili im poklone, a roditeljima odeću. Nikada neću zaboraviti ozarena lica dece dok uzimaju plišane igračke, lutke, automobilčiće, svemirske robote... Pre dolaska nismo znali kako će reagovati oni kojima smo želeli da pomognemo. Da li će njihov ponos biti povređen? Da li biti kivni jer im je Francuska okrenula leđa? Sada, znamo. Primili su nas jednostavno kao što brat dočekuje brata. Dao sam lutku desetogodišnjoj devojčici, rumenih obraza, čije se lice razvuklo u veliki osmeh. Pitao sam je da li joj se lutka dopada. Klimnula je glavom. - Voliš li da se igraš lutkama? - pitao sam. Slegla je ramenima. Nasmejao sam se. - Ne znaš da li voliš da se igraš lutkama? Devojčice to obično znaju. Kad mi je odgovorila, grlo mi se steglo. Bila je to prva lutka u njenom životu. Njena prva lutka. Odlučio sam da sve uradim da pomognem i da moji sunarodnici saznaju za ovu situaciju. Osam godina kasnije, uz podršku više od 6.000 francuskih donatora, stvarnost u srpskim enklavama se nije promenila.

Nastavak na Večernje novosti...