Izvor: juGmedia, 04.Okt.2015, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto oktobar miriše na ’90-e?
Reče premijer da smo zatucani. Ajde, znamo se, ne bi to bolelo toliko da nije istina. Toliko smo zatucani, da je to pre mesec dana rekao i Čedomir Jovanović. Sve je to za naše dobro.
Dakle, ne boli nas to. Boli nas policijska država. Boli nas partijska policija. Bole nas kordoni. Kordoni kojima upravlja jedan predsednik opštine.
Istorijsko“ postavljanje kamena temeljca, za ništa manje „istorijski“ projekat „Beograd na vodi“, pratili su kordoni i ponižavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << policije, partijske knjižice i „spontani“ skup podrške, represija i zatucavanje građana.
To ne bi trebalo da bude slika početka jednog istorijskog projekta.
Ako je istorija nešto što se ponavlja, onda je centar Beograda tog dana sigurno ličio na nesrećne, ali i neke poučne oktobarske događaje iz prošlosti. Od streljanja đaka u Kragujevcu i oslobađanja Beograda 1944., preko „jogurt revolucije“ i „mitinga istine“ 1988. do Petooktobarske revolucije 2000.
Savamala, jedinstveni i svetski poznati kulturni kvart, 2015. je prvi put u svojoj istoriji postao zabranjeni grad, svojevrstan simbol crvenog oktobra. U Savamali su, ovih dana, građani „streljani“ bahatošću onih koji bi trebalo da nas brane i etiketom „zatucani“, onih koji bi trebalo da nas vode.
Oktobra 1837. je knez Miloš Obrenović doneo ukaz o ukidanju skoro svih kuluka. Oktobra 2015. slobodni građani ove zemlje, pozivaju srpske kneževe na ukidanje bahatosti.
Kad država ne ostavi čoveku ni ponosa ni dostojanstva, ostaje mu da se bori bar za parče istine u tom veku siromaštva.
Vreme je za neke druge.
Ne boli nas što smo zatucana, nesvesna horda. Boli nas što državom upravljaju još zatucaniji od nas. Boli nas represija i otimanje čovečnosti i dostojanstva, od onoga što se nekad zvao narod.
Boli nas i naše ćutanje, jer je odraz ličnog kukavičluka.
Ne boli nas siromaštvo i budućnost u koju više ne verujemo.
Bole nas pljačkaške privatizacije. Bole nas korumpirani političari. Boli nas otimanje privrede, zemlje i imovine. Boli nas što je Muhamed Alabar, pre Srbije, opljačkao Indiju i Pakistan, kao u čuvenoj navijačkoj pesmi.
Ne bole nas pendreci. Ali nećemo partijsku policiju. Nemamo članske karte. Ali nećemo partijsku državu. Ne boli to što smo zatucani. Boli što sve miriše na ’90-e. A kad dođe kraj, znamo, više ništa ne boli.
Zar je ovo kraj?
(Kraj)
