Izvor: JUGpress.com, 09.Dec.2025, 22:21
Zagađen vazduh ubija
Beograd je ponovo jedan od najzagađenijih gradova u regionu. Situacija nije mnogo bolja ni u ostalim gradovima u Srbiji. Evropska agencija za životnu sredinu objavila da je 2023. gotovo 11.000 ljudi u Srbiji umrlo zbog bolesti povezanih sa zagađenim vazduhom. Član Nacionalne ekološke asocijacije i meteorolog Milenko Jovanović za N1 kaže da je potrebno znati koji su uzroci zagađenja, ali da su važnije mere – koje se ne sprovode već više od decenije.
Ovoga jutra je u Leskovcu >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << izuzetno loš kvalitet vazduha, a situacija je slična u Vranju, Valjevu, Novom Pazaru, Prokuplju. U ostalim gradovima je ili loš ili prihvatljiv. U Beogradu je u većini opština sada vazduh prihvatljiv, međutim u Surčinu je jako loš kvalitet vazduha.
Poslednji izveštaj globalnog stanja vazduha donosi podatak da u Srbiji godišnje imamo 11.000 smrtnih slučajeva zbog različitih zagađujućih materija.
“Izvori zagađujućih materija su naravno ložišta, industrija, saobraćaj i to je nesporno. Već 15 godina Srbija ima ozbiljan monitoring da bi pokazala to. To je dijagnoza stanja. Vazduha znači bolesnik, a mere su terapija. Te mere se ne sprovode već jedno 13-14 godina. Slučajno je to, koincidencija sa garniturom na vlasti, i moramo da znamo da te mere su prostorno smišljene u svetu. Mi nemamo ništa novo da uradimo. Čak i strateški dokument Vlade, koji se zove Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine, predviđa i u prvoj fazi napominje koliko je za zdravlje opasno, nabraja čak i smrtne slučajeve kao posledice aerozagađenja. I, do 2030. godine to sve treba da se reši. S druge strane, mi imamo priču o tome da je nešto urađeno, da je to prioritet. To nije prioritet, to je poslednja rupa nasvirali,” objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima kvalitet vazduha je urgentni, hronični i akutni problem, najveći u ekologiji jer, kako kaže, od njega se umire.
“Zagađenje vode, naravno da je nezdravo, kao i neodgovarajući tretman otpada, ali sve u svemu, vazduh je ono što ne može da se izbegne… Ništa se nije uradilo, ozbiljno. Zašto nije? Zato što nekome to nije, verovatno, partijski ili politički prioritet. A s druge strane, merenja pokazuju da nema poboljšanja, nema vidljive poboljšanja vazduha. I ja sam rekao da niko ništa nije uradio. Da, izmestite pet ložišta ovde, deset ovde, ali šta je sa tim svim? Šta je to sa tim famoznim prikazom? Prikaz je bitan, ali to je samo informacija. Mere su te koje treba da pokažu da je bolji kvalitet vazduha i da se to prikaže građanima, da im bude jasno.”
Juče je Ministarka za zaštitu životne sredine saopštila da je uveden Evropski indeks kvaliteta vazduha kod nas, a Jovanović kaže da je to lepa vest i da to znači da smo unificirani sa prikazom Evrope, da bismo mogli da uopređujemo rezultate.
“Ali je mnogo važnije da ministarka objasni zašto je 30. maja 2023. godine Vlada donela zakon da se taj indeks premeni, a da se on premenjuje posle dve godine i pet meseci, i možda jedan, dva dana. To je jedno. Drugu stvar da objasni resorna ministarka – zašto i dalje nema izveštaja o stanju kvaliteta vazduha za 2024. godinu. Kasni više meseci, urađen je u junu mesecu. Nema ni izveštaja o životnoj sredini, o stanju, a to su bitne stvari. Ovo ostalo je važno onoliko koliko je teško bolesniku da ima sređene nokte. Prosto ovo je samo jedna posledica, vizualizacija broja. Mi imamo problem koji truje, koji ubija, to je koncentracija – nivo koncentracije zagađujućih materija, pre svega ovih opasnih, znači tu su čestice PM 2.5, PM 10, itd. A ovo drugo, kako se to prikazuje, koliko ću ja da razumem kao neko ko je amater, to je druga priča,” objašnjava.
Milenko Jovanović ponavlja da su važne mere, koje su, kako kaže, usporene, kao i da nemamo rokove, u kojima će da se dostignu propisane odluke države.
“Ništa se na tom ozbiljno ne radi, najzagađeniji gradovi su i dalje oni čiji je monitoring država prošle godine prikrivala… Tek od moje krivične prijave krajem januara pustila u javnost informacije poznate 5-6 meseci – da je jako loš vazduh i još je davala lažnu sliku da je to u redu. Govorim da je to jedna farsa oko toga da će se nešto u dogledno vreme rešiti, a do 2030. godine je rok. Ne računajući da tada nisu imali sve informacije, jer ima više smrtnih slučajeva, zbog toga što mnogi nisu ušli u kalkulaciju toga, naravno, zbog softvera koji to računa.”
Građane, kaže, samo interesuje kada će bolje disati, a da je trošak lečenja dokazano veći od ulaganja u rešavanje zagađenja vazduha.
“Znači izvor zagađenja je problem, a ne posledica. Zbog toga imamo bajku u Beogradu da će menjati i filteri na lokalnim ložištima, 18.000 ove godine, sigurno da nije ni 800 promenjeno. Zašto? Zato što je to bajka. Niti je to mera, niti može zimi to da se menja, prosto mi imamo priču radi priče i nemamo razultat. Rezultat pokazuje monitoring. Monitoring je ozbiljan, njega ima i on ne pokazuje ozbiljno poboljšanje, odnosno vidljivo poboljšanje.”
Ako se efikasne mere ne preduzmu bićemo na dnu lestvice što se tiče problema sa aerozagađenjem, sa posledicama i smrtnim slučajevima, kaže Jovanović.
“Niko ne može da očekuje od onoga koji 13 godina nije radio ono što treba, a kontinuitet vlasti je takav, da će to početi da radi. Znači, jedino se može promeniti garnitura koja će shvatiti da je najviši javni interes zdravlje građana na delu, a ne na rečima. I to se može reći vrlo brzo. Novac je zato potreban, određene procene su da je to oko 2,6 milijardi u tom dokumentu, međutim treba će sigurno i 3,5-4 milijarde. To je puno para, ali u odnosu na metro – to je malo para. A metro neće rešiti problem koji je trenutno u Beogradu, a kamoli u Srbiji,” zaključio je Jovanović.
Izvor: N1 Beograd
I ovo Vam može biti interesantno
