Izvor: JUGpress.com, 26.Feb.2025, 23:22
Za studente u Vlasotincu crveni tepih i vatromet
VLASOTINCE
Za studente večeras u Vlasotincu crveni tepih i vatromet.
Vlasotinčani su večeras još jednom dokazali da ljudi velikog srca i da su sa puno empatija i iskrene srdačnosti i gostoljubivosti dočekali studente koji su krenuli iz Bujanovca ka Nišu na protesni skup koji je zakazan prvog dana marta meseca u Nišu. U večernjim satima studenti su iz Grdelice krenuli na dug put desetak kilometara do Vlasotinca, ali na mostu koji spaja dva sela Orašja i Kukavice dočekli >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << su ih meštani ova dva sela kod ambulante i uz bogatu trpezu hrane i pića na kratko su se družili sa stotinak meštana ova dva sela. Prolazeći glavnom ulicom kroz Orašje bilo je postavljeno nekoliko trpeza sa jelima i pićem koje su pripremili domaćini iz ova dva sela.
Posebno dirljiv bio je dolazak i susret studenata u centru grada sa preko dve hiljade Vlasotinčana i mnogih meštana iz okolnih sela. Bilo je tu akademski obrazovanih građana, od radnika iz zdravstvenog i školskog sistema, dobrih i radnih domaćina, a najviše mladeži i srednjoškolca i studenata koji silno želi da ostane u svom Vlasotincu. I da tu na svom rodnom ognjiištu, kako kažu, donesu na svet svoje naslednike, svoju decu, a ne da ide van granice naše zemlje u želji za boljim i sigurnijim životom.
Posle ovog i ovakvog skupa, reče nam jedan stariji Vlasotinčanin po ,,zanimanju” penzioner ,,morali bi da se zamisle, oni koji vode ovu zemlju da li to čine na pravi način i u inetresu svojih građana ili vode zemlju u korist svojih džepova i potpuno van suspendovanih državnih institucija, koje ne rade svoj posao na način kako je to propisano zakonskom regulativom. Ovoliko velikog broja sveta pamtim, i ako sam dobro zakoračio u osmu deceniju života, jedino i samo u letnje vrele dane tačnije 26. jula kada je verski praznik i vašar u našoj varoši u danu Gorešnjaka i kada mnogo sveta pohrli u naše Vlasotince na taj letnji vašar”.
U centru varoši vlasotinačke crveni tepih dočekao je studente, a dvoje dece, devojčica i dečak, pionirskog uzrasta svoje goste ugostili su tradicionalnom solju i pogačom, a uz ti i predat im je ključ Vlasotinca. Zagrljaji sa obe strane bili su iskreni, i bili su propraćeni gromkim i dugotrajnim aplauzima mnogobrojnih okupljenih znatiželjnika. Očigledno umorni od dugog puta, ali iznad svega iznenađeni i srećni zbog tople dobrodošlice i brige, zbog ushićenih lica očigledno srećnih i zadovoljnih domaćina, studenti su na trenutak zaboravili na bolove od zadobijenih žuljeva na svojim nogoma. Brižljivi domaćin imao je i zdravstvenu službu ovodašnjih lekara i sestara koji su na pravi i pravovremeni način povređenima ukazivali svu neophodnu medicinsku pomoć. Jer put do Niša, preko Leskovca. je dugačak oko 70 kilometara a to sve treba savladati pešačenjem i po bilo kakvom vremenu koje ih na putu bude zadesilo.
Poslovično dobre i gostoljubive ovdašnje domaćice na petnaestak štandova ispred same zgrade opštine servirale du mnogo jela i pića. Bilo je tu u ponudi domaćih kobasica i ćevapa, kao i kiflica, pogača i banica sa sirom i spanaćem, zatim slatkiša koji su bili slatki da slađi ne mogu da budu. Naravno, za osveženje Bilo je raznih sokova i kisele i obične vode.
Umorni gosti, pred sutrašnji novi marš kome će se pridružiti i studenti iz Vlasotinca, smešteni su za noćni odmor u privatnom smeštaju gostoljubivih domaćina.
Za sutra oko podneva zakazan je novi skup na istom mestu i to u 11 časova da bi se potom krenulo put Leskovca.
Nisu mogli studenti da ostanu nemi pred onim što su doživeli u Vlasotincu pa su se u kraćem obraćanju od samo nekoliko rečenica njih troje iskazali posebnu zahvalnost domaćinu na srdačnoj dobrodošlici i svemu onome što su doživeli na dočeku što im, kako rekoše daje novu snagu i volju da nema odustajanja od borbe za bolje sutra svih građana a pogotovu mladog naraštaja zemlje Srbije.
Studenkinja Emilija Milenković iz Vranja sa improvizovane govornice između ostalog rekla je okupljenima:
“Ja nemam reči da opišem ovaj veličanstveni doček i hvala u ime svih nas što ste nas dočekali u tako velikom broju i na izvandrednoj ponudi hrane i pića. Sve ovo ne bi imalo svrhe da nema vaše iskrene podrške i svaka vam čast što ste se organizovali u ovoliko malom mestu i na jugu naše Srbije. Došlo je konačno vreme da se ova država vrati svom narodu”.
Student Aleksandar Stanković iz Surdulice je bio oduševljen onim što je doživeo na dočeku u Vlasotincu.
“Ovako nešto nisam doživeo u životu i hvala vam dragi ljudi na svemu ovome što ste nam priredili. Sve ovo daje nam novu snagu da stignemo do onoga što studenti istinski žele a to je da isnstitucije sistema rade na pravi način i korist svih naših ljudi” -.
Lazar Stojančev iz Bujanovca pozvao je sve okupljene da zajedno skandiraju ime Vlasotincu što su, oni glasno i prihvatili.
Kao i svi predhodni protesni skupovi i ovo okupljanje velikog broja ljudi proteklo je mirno i dostojanstveno trenutku u kome se sve ovo dešava, a nisu zaboravljeni ni rikviziti kao što su pištaljke i mnogobrojne parole i uzvici: Ustao je jug Srbije, Pumpaj, pumpaj…
Reči pohvale zasigurno zaslužuju i pripadnici policije koji su i ovaj skup obezbeđivali na najviši mogući profesionalni način i prave korektnosti i dobrog rada a sve u cilju da ne dođe do nepotrebnih ekscesa.
Tekst i foto: Vlastimir Stamenković
I ovo Vam može biti interesantno
