Izvor: juGmedia, 05.Mar.2014, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vredi li žrtvovati (se) Vlasinu?
ZAŠTO se uništavanje nečije svojine naziva vandalizmom, a uništavanje prirode nazivamo ’’napredak’’? Da li građani Vlasotinca misle da će region napredovati ukoliko bude izgrađeno još par hidroelektrana na Vlasini i njenim pritokama i pritom se otvore maksimalno 5 radnih mesta, a za uzvrat kroz par godina pojaviće se ozbiljni problemi u vodosnabdevanju, koje je i danas jako problematično.
Izgradnja hidroelektrana je veliki problem za riblji fond, koji je temelj održanja >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << stabilnosti ekosistema. Primer za ovo je jezero Perućac na Drini koje je desetkovalo brojnost mladice, pastrmske vrste, koja svoju ikru polaže u plićacima, pa je zbog čestog variranja vodostaja dolazilo do isušivanja ikre i gubitka mlađi. Pored variranja vodostaja, drugi problem je prolaz riba, koje se uglavnom mreste u gornjem toku. Na branama postoje koridori koji obezbeđuju prolaz ribama, ali ih ne koriste sve vrste podjednako uspešno. Moruna je u Dunavu nestala uzvodno od Đerdapa, a populaciji ispod preti izumiranje. Kada na maloj reci poput Vlasine fragmentišete stanište, tj izgradite nekoliko turbina, koje sprečavaju prolaz riba, dolazi do genetičkog inbridinga (ukrštanja u srodstvu) i dobijeno potomstvo umire na ranom stadijumu razvića.
Stari Vlasotinčani pamte da je reka bila čista sa rečnim rakom i mrenom, iako je bilo mnogo više stanovnika uz samu reku i više je organskog otpada (fekalije, uginule životinje…) dospevalo u nju. Vlasina se protiv ovoga borila svojim vodenim kapacitetom i spirala sve što dospe u nju. Danas to nije slučaj, Vlasina ima mali protok, pa smo svedoci da u letnjim mesecima voda bude bakteriološki neispravna zbog organskog otpada koji se razlaže u njoj, pa u letnjim mesecima kupanje na gradskom jezeru bude zabranjeno. Ovde je od presudnog značaja riblji fond, koji će izgradnjom hidroelektrana biti smanjen i kao takav neće biti u stanju da smanji broj patogenih mikroorganizama. Tada mikroorganizmi koriste kiseonik iz vode i organske komponente kao podlogu za svoj rast i povećavaju količinu ugljen-dioksida u vodi.
Kada se u vodi nađe dovoljna količina ugljen-dioksida dolazi do razvoja Cyanobacteria, fotoautotrofa, čiji je glavni produkt metabolizma cijanotoksin, koji je toksičan za ljudsku populaciju. Nešto slično se desilo u Užicu, gde je zbog ogromne količine organske materije došlo do cvetanja algi, a preostali riblji fond nije bio u stnaju da ’’pojede’’ alge koje produkuju toksine, koji su na kraju dospeli u vodovodni sistem i učinili ga neispravnim.
Dakle, sa ovim trendom izgradnje hidroelektrana ne postavlja se pitanje da li će, već kada će doći do ove pojave. U planu građankse inicijative koje pokušava da zaštiti Vlasinu od izgradnje hidroelektrana je izrada procene uticaja na životnu sredinu, koja će detaljno objasniti sve negativne uticaje hidroelektrana na reku Vlasinu. Ovo nije apel na one koji imaju interesa u izgradnji, već na stanovništvo, koje mora da shvati ozbiljnost problema i stane na put interesnim grupama koje koriste Vlasinu za lično bogaćenje, a samo stanovništvo od toga nema ništa!
Mihajlo Gorunović iz Vlasotinca, student PMF u Novom Sadu
