Izvor: KMnovine.com, 09.Feb.2016, 23:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vesna Veizović: Juče, danas, sutra
Prolaze dani, meseci.. juče je čini mi se počela godina a evo dok smo trepnuli sredina je februara, proleće na pragu.
Doduše, jedva da smo zimu i osetili, ali i kalendarsko stiže. Mislila sam da je ova neuhvativa pojava samo meni suviše brza, kad svi mi se hvale da ne moraju više da „ubijaju vreme“, prosto kao da samo želi da umre.
Nedavno pročitah članak, jednog ruskog naučnika koji veli da smo zašli u drugu >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << dimenziju i da se tek prilagođavamo novim okolnostima, verovatno i merilima vremena. Taj naučnik navodi da će ova dimenzija učiniti puno toga ekstremnim, glupe još glupljim, pametne pametnijim, drugim rečima svaka će ptica svoje jato jasno videti i odleteće ka svojima.
Dosta sam razmišljala o pojavi gluposti koja je prešla sve granice merljivih vrednosti. U nekim trenucima, čitajući o narodima i poimanju ali i ponašanju mislila sam da je svako doba isto, a onda, valjda kao i svaki savremenik onog sadašnjeg koji ma koliko težio objektivosti ne može sa distance sagledati stvari, ovakvo stanje pripisavala sam mogućnosti da smo prosto upali u neku crnu rupu. Tu ideju ismejavah i pred sobom, poredih sebe sa Mijom Aleksićem u čuvenoj komediji „Čovek sa četiri noge“, koji je još tih 80-ih najavljivao novo doba – nepojmljivo i neshvatljivo pojedincima, doba koje će mnogi objasniti ulaskom u „crnu rupu“.
Zaista, ne mislim da je našu planetu progutala neka tamna materija, ali da je svest izmenjena, da je granica moralnog pomerena isuviše, da su na ceni izopačenosti svih vrsta, kao i da glupost kao najezda skakavaca jede sve pred sobom naprosto je očigledno. I ma koliko se vraćala u prošlost pokušavajući da nađem nešto zajednično sa sadašnjicom i samoj sebi dam do znanja da nailaze periodi i da je sve to samo prolazno doba, da će se naprosto kao grip povući – ne nalazim i ne nadam se.
Jedan od razloga jeste i psihološka struktura čoveka. Daleko je teže biti dobar, vredan, marljivo učiti, držati se nekih etičkih standarda kojih su se pridržavali naši preci, poštovati vrednosti na kojima smo sazdani, nego se prosto vratiti u majmunsko stanje. Jedna izreka koju sve češće čujem – „vidiš da su takvi i svi ostali“ – para mi uši. Jedna tako prosta rečenica, a opet krajnje pogubna.
Ovom rečenicom, koju uz opravdavajući ton mnogi danas upražnjavaju ni ne shvataju da nije potekla od onih dobrih sila, od Boga, već naprotiv od samog nepomenika. Svakakve neprilične pojave se ovim opravdavaju, i to ne utiče samo starije, već uglavnom na nove generacije – baš one na kojima svet i ostaje. Ako sve devojčice (ili bar većina) već u osnovnoj školi imaju momke sa kojima izlaze u grad i ostaju do kasno u noć, pri tom obučene kao takozvane starlete iz rijaliti programa, nažalost veliki broj će i svom detetu kome možda do tog trenutka nije dozvoljavao isto popustiti i sve uz opravdanje ili samoopravdanje – vidiš da i svi ostali to rade.
Ali da li rade? Ko je prvi to uradio? Kakav je stav bio i kako je osuđen taj prvi koji je dete od 14, 15 godina pustio samo u noć, jedva obučeno da „se provodi“? Osuđujući, sa pravom osuđujući. No, ovo je samo banalan primer, sličnih ima na hiljade. I to je lenjost koja proradi u čoveku, začeta od nečistih sila.
Eh, to – „danas“. To „Danas“ je očigledno postalo sinonim za moderno doba, doba u kom crkva sabotira sve vrednosti savremenog sveta i ne shvata da je „danas“ ono nešto što je sam nepomenik jedva dočekao. Doba kada padaju maske, i svi bivaju onakvi kakvi jesu, gde se ispoljava najgrđa priroda najsurovijih predatora – ljudi. Danas je doba bez ograničenja, bez ustezanja, bez savesti koju ta „dosadna crkva“ natura , eto da bi se ti „savremeni ljudi“ samo loše osećali – a ne moraju.
Ali zaista, šta je to – danas? Samo neizvesno doba, kom pokušavamo da se prilagodimo, doduše kako ko! Neko će zauvek ostati autsajder, drugačiji, savremenik doba ali ne i naroda, prosto rečeno svoj – koji nije kao drugi danas, i ne želi da radi isto to i što i drugi danas rade. Sa željom da ne posrne i ne upadne u šablon pomodarstva modernog sveta.
Nismo upali u crnu rupu, iako vreme brže protiče, samo prilazimo nečem nepoznatom, ne tako novom – jer nagoveštaji su tu. Carstvo idiotizma i majmuuna preuzima svet, ljudi svakodnevno učestvuju u sopstvenoj propasti nemoćni – jer su danas svi takvi – suviše lenji da bi se otrgli iz vrtloga mračnih sila.
Nije nam potreban ni asteriod, čak ni nuklearni rat da bi se izvršila selekcija, samo ovo vreme koje ubrzano teče, žuri da i ono pobegne iz ove gluposti. I ko li će ostati? Oni „uspešni“ ministri, poslanici, zaposleni u javnom sektoru, starlete, medijske „zvezde“, svi oni sa kupljenim diplomama, kvalitetne lenštine bez osnovnog znanja koji su se nadali da će vreme gluposti večno trajati ili pak oni autsajderi, društveni otpadnici nedovoljno tupi prema takvim „vrednostima“?
Vesna Veizović
Izvor: Vaseljenska :: © 2014 - 2016 :: Molimo za navođenje izvora
