Izvor: JUGpress.com, 24.Feb.2025, 21:37
Veliki uspeh vlasotinačkog basiste: Aleksandar Gute Jović nastupao na 75. Sanremu
VLASOTINCE
Ove godine, od 11. do 15. februara održan je jedan od najstarijih i najznačajnijih festivala zabavne muzike Sanremo. Za Vlasotinčane je ove godine Sanremo od posebne važnosti jer smo po prvi put u istoriji održavanja dugoj 75 godina imali i učesnika iz naše varoši. Tridesetpetogodišnji Aleksandar Gute Jović nastupio je u Orkestru za svadbe i sahrane proslavljenog balkanskog kompozitora Gorana Bregovića. Tokom večeri posvećene obradama kantautor Federiko Olivieri >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << Oli izveo je reinterpretiranu pesmu „Pecaroš“ (Peskatore), Fabricija De Andrea iz 1970. godine, u pratnji pomenutog orkestra. Ovaj nastup podigao je publiku u Italiji na noge.
U Italiji sam osetio tu svetsku atmosferu kojom zrače ovako veliki i značajni festivali, to je nešto što do sada nisam imao prilike da osetim. Velika je privilegija i neopisivi osećaj nastupati sa 33 izuzetna izvođača čije nastupe je pratilo 15 miliona gledalaca – prenosi nam Gute delić atmosfere sa festivala.
Aleksandar Jović, sedmostruki pobednik Guče, majstor trube od 2013. godine, jedan od najboljih basista u Srbiji nastupao je u Breginom orkestru na velikom basu (helikon). Do saradnje sa Bregovićem došlo je nakon što je Aleksandrov kum Dragić Veličković iz Grdelice poslao istaknutom kompozitoru snimak zadate kompozicije.
Još uvek pod uticajem svog najvažnijeg nastupa na Sanremu kaže da se osećao kao prava zvezda iako je jedini član orkestra bez muzičke akademije i svira bez nota. On je i na generalnoj probi pred nastup, pored svojih emocija, udahnuo lični pečat sviranju na instrumentu koji se smatra srcem duvačkog orkestra. Gute, kako ga svi u čaršiji zovu, kaže da nikada dva puta ne odsvira isto jednu kompoziciju jer uvek teži da usavrši svoje sviranje.
Počeo je da svira na dedinoj harmonici sa samo sedam godina i od njega puno naučio o muzici što mu je pomoglo da usavršava svoj sluh. Kako je rastao sve više mu se budilo interesovanje za očev veliki bas koji se prenosi sa generacije na generaciju. Sa dvanaest godina počeo je da svira ovaj instrument, a samo godinu dana kasnije na takmičenju u okviru Vlasinskog leta nastupio je sa seniorima i pobedio.Dok su se moji vršnjaci igrali, ja sam vežbao. Moja želja za izučavanjem ovog instrumenta sve više je rasla. Sviđa mi se muzika koju veliki bas može da proizvede. Svaki zvuk iz prirode praktično može da se odsvira na helikonu – kaže Aleksandar Jović.
Njegov prvi nastup na Guči bio je 2004. godine sa orkestrom Božidara Nikolića Donje iz Grdelice, a dve godine kasnije prvi put je proglašen za najboljeg basistu na Saboru u Guči.
Danas je njegovo ime uklesano na ploči majstora trube na najvećem saboru trubača kod nas.
Gute je proputovao svet sa velikim basom, nastupao je sa najuspešnijim duvačkim orkestrima u Srbiji, svirao je sa Bojanom Krstićem, Bojanom Ristićem, Markom Markovićem, Vladimirom Ivanovićem. Kaže da mu je želja da nastupi u SAD, Kini i Japanu i da u tim delovima sveta pokaže kako izgleda svirati bez nota različite kompozicije, od klasične muzike do modernih žanrova.
Talenat, emocija, vežbanje, pa i fizička spremnost važni su za njegov uspeh, ali genetika i muzički dar koji je nasledio od oca Dragana i Petra, dede po majci, očigledno su prenete na njega i njegovu decu, jedanaestogodišnjeg sina Nikolu i ćerkicu Aleksandru, koja ima tek 16 meseci.
Jovići nose muziku u srcu, pesma im je u duši, talenat nadmašuje znanja stečena u školama, tako da se očekuje još značajnih nastupa ovog mladog muzičara, a za neku godinu i njegovog sina Nikole. (kraj) VS/LJSI ovo Vam može biti interesantno
