Izvor: KMnovine.com, 17.Maj.2016, 19:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važnost i upotreba ćirilice danas
U okviru evropske pismenosti postoje 3 pisma koja je sačinjavaju: grčko, latinsko ili latinično (latinica) i ćirilsko ili ćirilično (ćirilica).
Ilustracija: KM Novine
Piše: Marija Bogičević, filolog
Ćirilica je po važnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << prvo i osnovno srpsko pismo.
Nažalost, poslednjih decenija je zapuštena, čak i u javnoj i službenoj upotrebi. A ne bi smelo tako biti.
Zna se da je kod nas ravnopravno u upotrebi i latinica, pa tako zapravo imamo suživot dvaju pisama. Međutim, treba znati i naglasiti i ovaj redosled: ćirilica, pa latinica.
Redosled je potpuno opravdan, ne samo srpskom tradicijom i istorijom, već je uređen i Ustavom Srbije, čiji član glasi: U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo.
Podsetimo se, ćirilica je više puta bila uprošćavana, a svoj konačni vid je dobila reformom Vuka Stefanovića Karadžića. On se držao načela: jedan glas – jedno slovo, jedno slovo – jedan glas.
Modernizacijom vremena, željom da se uklopimo u „zapadnije“ društvo, svesno suzbijamo naše pismo. Pismo koje nas veže sa našom prošlošću, korenima, nama samima.
Treba reći da je objašnjivo kada se latinica koristi u slučajevima javnog pisanja kada su čitaoci oni koji poznaju samo latinično pismo. A kako mi znamo oba, naravno da nam nije problem pisati onim koje će biti dostupno većem krugu ljudi.
Međutim, trebali bismo steći naviku da, kada god smo u mogućnosti, više koristimo ćirilicu. Koji je razlog za to? Zato što je ona u iščezavanju, hteli mi to da priznamo ili ne. I ne trebamo stajati ravnodušno pred tom činjenicom.
Evo jednog primera: u sopstvenoj zemlji, gde je ona prvo pismo, ne možemo tako lako pronaći natpise u gradovima na ćirilici. Uglavnom su to engleski nazivi ili oni napisani latinicom. Mnogi profesori srpskog jezika, jezički stručnjaci ukazuju na ovo stanje, upozoravaju.
Sam Vuk Karadžić je rekao:
„Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se međusobno razumevati i umno sjedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“
Poznato je da smo kao narod upravo na ćirilici stvorili ogromnu kulturnu baštinu, svetski poznata dela, svete knjige... Zašto bismo se toga odricali? Nema logike.
Češćim korišćenjem ćirilice mi čuvamo svoj identitet. Svoju kulturu, svoj jezik, svoje korene. Treba li nam bolji razlog?
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2016 :: Hvala na interesovanju
