Izvor: JUGpress.com, 18.Jul.2020, 08:52
Valjevski penzioner a rodom iz Sredora kod Vlasotinca
VLASOTINCE
Vlasotince u vreme leta i godišnjih odmora postaje daleko brojnije u odnosu na ostala godišnja doba. Mnogo je Vlasotinčana koji dođu u svoj rodni kraj i borave na svom porodičnom kućnom pragu, a i kod svojih rođaka da se vide i odmore. A uz to i okupaju u Vlasini. Stignu i gastrabajteri, pa su puni kafići i kafane starih prijatelja i drugara. Tako je i sada, kada je zdravstvena situacija problematična i nosi mnogo opasnosti, Vlasotince ovih julskih dana izgleda i ponaša >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << se kao da nema opasnosti od korone virusa. Puna je čaršija, kao i kafane i kafići.
Nikola Lazarević je rođen u vlasotinačkom selu Sredoru, a inače živi u Valjevu. Sreli smo ga u centru grada kada je sa trafike kupovao dnevnu štampu, a u ruci smo videli da je držao i listao nedeljnik Novu Našu reč.
Ništa tu nema čudnog i neobičnog. Našu reč kupovao sam i čitao kao gimnazijalac, a potom i kada sam dolazio kući, u selo Sredor. Čim sam silazio do Vlasotinca, obavezno bih kupovao Našu reč. I to sada isto činim. Ali sa malom razlikom. Sada kupujem Novu našu reč – bile su prve reči koje je izgovorio naš sagovornik Nikola Lazarević, koji je već zagazio u osmu deceniju života.
NNR: Posle završene gimnazije gde vas je put odveo?
Sada sam penzioner, a inače živim u Valjevu, gde sam radio u Sekretarijatu za unutrašnje poslove, kako se to tada zvao. U Valjevo sam stigao 1974. godine, a panzionisan sam krajem 2000. godine. Vrlo često dolazim u svoje rodno selo Sredor i radujem se svakom mom dolasku u mesto svog rođenja. Ranije sam dolazio zbog roditelja koji su, u međuvremenu, umrli, najpre otac 2002. godine, a potom i majka 2014. godine.
NNR: I kako vam sada izgleda Sredor kao mesto gde ste rođeni, a kako Vlasotince gde ste išli u gimnaziju?
Kao i mnoga mesta i sela u Srbiji. Sredor se ispraznio, malo je ljudi ostalo gore, veliki broj nastanio se u Vlasotincu. Nema mladih, ovo što je ostalo to su stari i već onemoćali ljudi. Od moje šire familije Lazarević i Cvetanović nema nikoga u selu, samo sam ja ostao. Mislim da samo trojica četrdesetogodišnjaka iz sela nemaju kuću ili plac u Vlasotincu, koje se, inače, mnogo promenilo, a jedan od razloga je što se mnogo porodica nastanilo u samom gradu napuštajući svoja sela, a naročito ona koja gravitiraju ka planinskom delu. Tako i mnogi moji Sredorčani su sada postali Vlasotinčani i skoro da nema porodice iz Sredora koja da nije se okućila u Vlasotincu.
NNR: I šta ste sada, Sredorac ili Valjevac?
I jedno i drugo. U Valjevu zvanično živim, a čak 95 posto vremena provodim u Sredoru. I mnogo mi je lepo. Uživam u miru i lepoti prirode, čega nema u Valjevu – zaključuje Nikola Lazarević, rođeni Sredorac i valjevski penzioner.
Za okvir
Porodica
ČETVORO UNUKA
Sa puno ljubavi priča nam o svojim najbližim.
Imam ćerku Draganu koja živi u Valjevu i imam dvoje unuka Anđeliju i Jakova, a od sina Dragana, koji živi u Igalu imam Iliju i Dunju – veli sredorski Valjevac, Nikola Lazarević.
Tekst i foto: Vlastimir Stamenković
I ovo Vam može biti interesantno
