Izvor: JUGpress.com, 06.Jul.2021, 08:44
Utakmica na desnica
BEOGRAD
To što se posle Petog oktobra nije raskrstilo sa nasleđem devedesetih nas je dovelo do toga da završimo u “sistemu Nikole Pašića i Slobodana Miloševića, partijskoj državi, nepostajanju insititucija, gušenju slobode štampe i izražavanja i nacionalizmu, kao osnovnom gorivu”, izjavila je u intervjuu FoNetu istoričarka Dubravka Stojanović.
Ona je u serijalu razgovora Kvaka 23, ukazala da je “nacionalizam sredstvo vladavine i da to ovde ima svoj kontinuitet >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << od Nikole Pašića, preko Slobodana Miloševića, do danas“.
Kako je rekla novinarki Danici Vučenić, reakcije predstavnika vlasti na nedavne presude Mehanizma u Hagu potvrda su teze o “pobedi Miloševića“, mada su stvari danas daleko ozbiljnije i dublje.
Vladajući diskurs, narativi, govor, pa i niz političkih poteza, uključujući i učestale demonstracije vojne moći, njoj deluju kao da živimo, ne u posleratnom vremenu, već u predratnom i kao da se pripremamo za neki novi sukob.
Stojanović objašnjava da je nacionalizam “sredstvo, a ne cilj“, kojim se “vlada lakše, lakše zapušavaju usta, lakše guše slobode, jer ko će da se bavi slobodama kada nas okružuju neprijatelji nacije spolja i iznutra“.
Na taj način, kaže, vi stalno dižete emocije prema neprijateljima spolja, prema neprijateljima unutra i tako vladate, što je “jedan od tih kontinuiteta kada govorimo o Pašiću, Miloševiću i raznim našim vladarima”.
“To je način na koji vi držite u pokornosti mase“, protumačila je Stojanović i dodala da je aktuelni predsednik Srbije “ideološko dete tog idejnog sistema“, ali i da opozicija “igra na desnom delu terena“.
Ona smatra da je naša tragedija što je intelektualna disidentska elita iz osamdesetih, koja je bila antikomunistička, kreirala nacionalni program i kasnije formirala opozicione partije koje su stajale na istom nacionalističkom mestu gde i vlast, a i danas se politička utakmica uglavnom igra na desnici.
“Od početka višestrančja, sa malim izuzecima, opozicija sve više ide desno i više nema nikog ni u centru, ni na levici, tu je prazan prostor po kojem slobodno deluje i šeta Vučić, a pre njega je šetao Milošević“, predočila je Stojanović.
Većina opozicionih lidera, na osnovu onoga što govore, zastupa “nacionalističku ideologiju“, ali ona dopušta da “nazivanje Vučića izdajnikom može da bude i procena da to donosi političke poene“.
Stojanović podseća da opozicija devedesetih nije nacionalizmom mogla da pobedi Miloševića, jer je to bio njegov teren, a narod nije razumeo zašto bi birali novog nacionalističkog vođu kad već imaju jednog, koji ima vojsku, policiju i moć.
Ona misli da je to “deo odgovora u kontekstu podrške opoziciji i danas i da je to razlog što su u taj upražnjen prostor ušli razni ekološki i drugi pokreti koji otvaraju prava pitanja i teme koje muče građane“.
“Suštinski, svaki nacionalizam ima duboke antidemokratske porive mada su u nekim evropskim zemljama pojedini nacionalisti pokazali da imaju demokratski kapacitet“, rekla je Stojanović, koja tvrdi da je “naš nacionalizam, zbog krize i ratova, u veoma patološkoj i malignoj fazi”.
Poredeći vidovdanske govore Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića, ona je primetila da je “u dubinskom smislu to jedan isti govor koji koristi Kosovo, kosovsku bitku, Vidovdan, za dnevne, površne političke interese i za jačanje sopstvene vlasti”.
Prema njenoj oceni, to su, međutim, i različiti govori, jer je Milošević pominjao oružane bitke, dok Vučić to ne čini, pošto “zna da on u te bitke ne sme da uđe, jer je NATO svuda oko nas”.
Stojanović vidi Kosovo kao ključno pitanje, simbol, metaforu i političko određenje, ali na primeru Crne Gore ili Bosne i Hercegovine, pa i Hrvatske, uočava da ti simboli preko noći mogu da se menjaju.
Suština je da li je namera da se Srbija razvija ili se budućnost Srbije sagledava kroz prioritete u “srpskom svetu” i pitanju teritorija, obrazložila je Stojanović i konstatovala da još čekamo stranke ili pokrete koji će drugačije formulisati prioritete.
Koji će, kako je precizirala, reći da “ne možemo nikuda da idemo, ako su naši ciljevi stalno isti, a dokazalo se toliko puta da su neostvarivi“.
Ukoliko i dalje postoji težnja za “srpskim svetom”, iako je od Prvog svetskog rata bilo jasno da to ne može, “onda je normalno da zemlja i društvo stoje u mestu“, zaključila je Stojanović.
I ovo Vam može biti interesantno
