Izvor: JUGpress.com, 17.Maj.2023, 20:21
U Vlasotincu počela manifestacija „Muzeji za 10“
VLASOTINCE
Manifestacija „Muzeji za 10“ sinoć je počela u Zavičajnom muzeju predstavljanjem najnovijih književnih ostvarenja Sanje Savić Milosavljević i Mladena Milosavljevića, koji objavljuju u okviru Izdavačke kuće „Bedem“.
– Kulturni centar Vlasotince uključio se u program „Noć muzeja“ 2015. godine, a poslednjih godina deo je manifestacije „Muzeji za 10“. Reč je o nacionalnoj muzejskoj inicijativi koju koordinira Nacionalni komitet ICOM Srbija. >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << Ova, do sada je najveća muzejska inicijativa na teritoriji Srbije, jedinstvena je u evropskom kulturnom prostoru. Osmišljena je sa idejom bliže saradnje i zajedničkog nastupa muzeja u Srbiji u cilju efikasnijeg rada, veće vidljivosti, kao i čvršće povezanosti sa lokalnom zajednicom – istakla je Maja Marković, direktorka Kulturnog centra i najavila da će program ove manifestacije trajati do 19. maja.
Sanja Savić Milosavljević predstavila je svoje knjige „Teferič na Slaviji“ i „Unutrašnji reljefi“, dok je Mladen Milosavljević govorio o svom romanu „Večna kuća“ i poemi za decu „Abrakadabra, a brak za dabra“.
„Unutrašnji reljefi“ su prva zbirka poezije Sanje Savić Milosavljević, iako piše od prvog razreda osnovne škole. Pisanje proze, scenaristike i dramskih tekstova nekako su odlagali objavljivanje ove zbirke poezije za koju je autorka sama uradila ilustracije. Prva i naslovna pesma zbirke nastala je na prvoj godini studija.
– Osetila sam potrebu da i tu sferu svoga stvaralaštva uobličim među korice knjige – istakla je Sanja Savić Milosavljević.
Mladenova poema „Abrakadabra i brak za dabra“ je njegova druga poema za decu nakon „Olalija“. S obzirom da je među čitaocima prepoznatljiv po književnoj fantastici, da je fasciniran folklorom, folklornom fantastikom, selom i običajima i ovoga puta je sve to predstavio u formi književnosti za decu.
– Sve karakteristike odrastanja i traženja sebe prebačene su u životinjski svet. Pokušao sam da ispričam arhetipsku priču o traganju za sobom, za suštinom života – rekao je Milosavljević.
Kao što je radnja prethodnog Mladenovog romana „Jezava“ smeštena u Šumadiju, u selo Livad, koje više na postoji i radnja romana „Večna kuća“ dešava se na istom mestu u drugo vreme. Sada se tu nalazi selo Veliko Orašje u kome je odrastao pisac. Radnja romana počinje na Miholjdan 1982. godine u kontekstu folklorne fantastike i neobičnih stvari koje su se dešavale u njegovoj porodici. Priči su dodati segmenti iz drugih događaja.
– Sama priča žanrovski pripada hororu i oslanja se na istoriju i porodičnu dramu, ali ni ovoga puta nisam uspeo da pobegnem od folklorne fantastike – dodaje Mladen Milosavljević.
-„Večna kuća“ je štivo koje ima zaokruženu strukturu, likovi su zaokruženi, ima jedinstven, prepoznatljiv stil. Ona vas dok čitate vodi ka katarzi. „Večna kuća“ je nešto što je Dikens opisivao kao kratko i oštro, što se čita u jednom dahu, što drži pažnju – rekla je Sanja Savić Milosavljević.
– Romanom „Teferič na Slaviji“ pokušala sam da povežem dve sredine, Pale, sredinu u kojoj sam rođena i formirala se kao osoba i Beograd u kome još uvek pokušavam da se pronađem. Likovi su majstor, bivši delikvent koji se izvukao i pokušava da izgradi sebe, porodicu, da se pronađe u posttranzijciskim vremenima sve dok ne dođe do psihološkog zida. Drugi lik je slikarka, ikonopisac iz Beograda, treći je njihov poznanik, vajar, raščinjeni monah. Njihove sudbine se prepliću i ujedinjuju na kraju – otkrila je deliće svoje knjige naša spisateljica.
Sanja Savić Milosavljević, dramaturg i pisac, dobitnik je Zlatne antene za scenario televizijske serije „Vreme zla“ na FEDIS festivalu. U Beograd je stigla sa Pala, i kako sama kaže, na Fakultetu dramskih umetnosti je pronašla svoju poetiku, inspiraciju i ljubav.
Mladen Milosavljević je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na smeru za Etnologiju i antropologiju. Snimio je nekoliko dokumentarnih i igrani film „Naprat“. Piše priče iz oblasti fantastike. Autor je romana ”Kal juga” i ”Jezava”.
Sanja i Mladen su 2020. godine pokrenuli izdavačku kuću „Bedem“, koja u poslednje vreme može da se pohvali izuzetnim naslovima. Njihovo prvo pisanje u „četiri ruke“ je zajednički scenario za film „Čudotvorac Tumanski“.
U drugom delu večeri premijerno je prikazan dokumentarni film Nebojše Ilića Ilketa „Srbijanka“, za koji je autor našao inspiraciju prilikom susreta sa vremešnom gorštakinjom iz crnotravskog sela Todorovci. Ona, koja ima simbolično ime i živi u jednom sasvim drugačijem svetu nego onom kakav poznaju mlađe generacije. Srbijanka u filmu predstavlja kamen međaš, ne samo između dve države, već i između dva sveta, savremenog i onog koji polako gasne na obroncima crnotravskih brda. (kraj) VS/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
