Izvor: JUGpress.com, 04.Mar.2019, 21:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Donjoj Lomnici i Šišavi obeležena godišnjica bugarskog terora u vreme Topličkog ustanka
VLASOTINCE
Godišnjica streljanja meštana sela Donja Lomnica i Šišava od bugarskih okupatora, u vreme Topličkog ustanka, 1. marta 1917. godine, obeležen je i ove godine na dostojanstven način.
Narodna biblioteka ,,Desanka Maksimović” iz Vlasotinca, sa opštinskim Udruženjem potomaka ratnika 1912-1920, organizovala je odlazak do spomen-obeležja i polaganje venaca, u Saninskoj dolini, na donjolomničkom putu.
Potom je u Galeriji biblioteke predavanje na temu >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << „O ideji srpske državnosti (1804-1918)“ održao docent dr Dejan Antić, sa Filozofskog fakulteta u Nišu.
On je ujedno, u ime Okružnog odbora Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Vranja, čiji je predsednik, položio venac.
U ime Okružnog odbora Saveza potomaka ratnika 1912-1920. Leskovca, venac je položio dr Ivan Becić, potpredsednik.
Dragan D. Vidosavljević, predsednik vlasotinačkog udruženja je podsetio da je ustanak izbio kao otpor stanovništva zbog regurutacije srpskih mladića u bugarsku vojsku:
“Vlajko Nikolić ,,Ravnodelac” je od vojvode Koste Pećanca dobio zadatak da podigne ustanak u našim krajevima. Četa komita predvođena vojvodom Jovanom Radovićem, oslobodila je više stotina regrutovanih, koji su se nalazili u zgradi tadašnje škole i u kafani ,,Krčimirac”. Zbog velike koncentracije okupatorskih snaga ustanak nije trajao dugo, a Bugari su u odmazdi streljali 33 ljudi iz sela Donja Lomnica i Šišav – rekao je Dragan D. Bidosavljević.
Tema predavanja koje je potom u Galeriji biblioteke održao dr Dejan Antić izazvala je veliko interesovanje, ne samo članova udruženja već i građana i učenika gimnazije. Zainteresovani, oni su postavljali mnoga pitanja na koje su dr Antić, dr Becić i profesor Vidosavljević rado odgovarali.
Sve do 1914. godine, dakle 110 godina od Prvog srpskog ustanka, intelektualci, političari, sveštenstvo, oficirski kor, seljaci i radnici, imali su samo jednu ideju – ideju oslobođenja i ujedinjenja svih srpskih zemalja. Međutim, 7. decembra 1914. godine, Vlada i Narodna skupština Kraljevine Srbije u Nišu objavljuju svoje ratne ciljeve, u kojima se srpska ideja zamenjuje idejom jugoslovenstva. Niška deklaracija predstavlja početak politike diskontinuiteta u ideji srpske državnosti – istakao je dr. Antić.
Međutim, zaključio je on, Jugoslavija je najviše koštala srpski narod. Legendarni pesnik, Jovan Dučić, boraveći u izbeglištvu u gradu Geri, u SAD, inspirisan strašnim ustaškim zločinima, o jugoslovenstvu je zapisao da je ,,Jugoslovenstvo nije poniklo ni iz kakvih pozitivnih osnova, nego iz jednog apsolutnog nesporazuma; produkt je jednog naročitog poremećaja svih zdravih načela za život, jedna romantika koja je postavljena nasuprot realne politike i jedna fatamorgana koja je odvela u katastrofu državu Srbiju, jedino realnu u tom nezdravom snu o nemogućem i neprirodnom”. Nažalost, dve velike istorijske figure, Aleksandar Karađorđević i Nikola Pašić nisu bili svesni svojih pogrešnih postupaka. Iskreno se nadam i verujem da će današnja politička elita, poučena istorijskim iskustvom i svešću o viševekovnom stradanju svoga naroda, umeti mnogo više da ceni i poštuje ideju srpske državnosti od svojih prethodnika – apostrofirao je dr. Antić.
Na kraju, ovaj je povod iskorišćen je da dr. Dejan Antć, kao predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja Leskovac, pokloni četrdesetak knjiga, njihovih izdanja, vlasotinačkoj biblioteci.
Zahvaljujući se na poklonu, Srba Takić, direktor biblioteke je poručio:
Kao najstarija ustanova kulture u Vlasotincu, smatramo svojom obavezom da pamtimo važne datume zavičajne istorije, da podsećamo na njih i obeležavamo ih, učeći tako patriotizmu mlađe naraštaje -.
Sam program u Giginoj kući oplemenio je svojim nastupom frulaš Petar Jović.
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
