Izvor: KMnovine.com, 03.Nov.2014, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treći novembar 2013. - pucanj u srce Srbiji (VIDEO)
Dan kada je vlast u Srbiji svojoj državi, istoriji, zakonu, precima, veri i nasleđu pucala u srce. Treći novembar.
...
Svi narodi imaju istoriju koju neguju i grade je. A ona je vreme sačinjeno od dana. Od tih dana najviše je onih koji su obični, mnogo onih za pamćenje, malo je onih koje slave i sa ponosom ih se sećaju ali je, u srpskoj istoriji, najmanje onih kojih će se stideti svi rođeni posle njega. Takav je današnji datum i dan 3. novembar 2013. godine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << />
Tog dana, predstavnici srpske vlasti, izvršili su jedinstveni udar na sopstvenu državu, njene zakonu, nasleđe i Ustav i uredili da ona potpadne pod kontrolu drugog naroda, koji niti je zaslužuje niti je ikada to mogao. Kompletna srpska vlast tog trenutka, zajedno sa službama bezbednosti, vojskom, Žandarmerijom, policijom i najvećim delom naroda koji je svojim ćutanjem pomogao da se veleizdaja desi - zgazili su i izneverili zavete predaka i krv praotaca.
I zapamti, čedo moje, krv i krv čini narod. Krv je vječna. Krv novorođenog djeteta stara je hiljade godina. (iz knjige „Zaveštanje Stefana Nemanje”, pisca Mileta Medića)
To se nije desilo zbog slabosti već želje za ličnim materijalnim blagom ovoga sveta. A taj svet stajao je ujednjinjen u krivotvorenju, nakon vojne agresije i u ovoj - pravnoj. Ujedinjene nacije, OEBS, EU, Euleks, mediji i političari koordinirano su kontrolisali i upravljali akcijama kako bi vešto navukli lažnu masku uspeha na izbore šiptarske zajednice na Kosovu i Metohiji tretirajući ih kao tobož nekakve "državne". U priči to sve zvuči fantastično ali Božijom voljom ove događaje zabeležile su i kamere.
Dokumentarni film „Bojkot naroda“ o događajima 3. novembra u Kosovskoj Mitrovici.
Najsramniji od svih su oni Srbi sa Kosova i Metohije koji su u toj izdaji uzeli učešće i prividno joj dali najjači legitimitet. Njihova imena postada su ružne i sramotne reči kakve ne priliči izgovarati.
U svemu tome dobro je što smo ipak bili rođeni i učestvovali boreći se aktivno protiv veleizdaje zarad interesa Zapada za rudna blaga do kojih će doći kopajući kroz zemlju natopljenu srpskom, osveštanom krvlju. Mi znamo da u tome nismo i niti ćemo učestvovati i zato sram ne može da prekrije ni naša imena ni naše potomke. U obe od ovih grupa po neko će se prepoznati. Za mnoge je kasno da to sada promene. A oni koji su izabrali čast i čuvanje zaveta neće ni želeti to da menjaju. Doći će vreme kada će se, kao sa Brankovićem, i ovim imenima krčmiti ljudske prilike na čast i na sramotu.
A Srbija je preživela sve ale i nemani. I ove će. Koliko god gladne bile, premale su njihove čeljusti i kandže do bi doprle do suštine srpskog nacionalnog bića a toliko su puta pokušavali. A ovih dana i od njih samih čujemo da je ne Srbija već Evropa umrla u Prištini.
Pripremile: KM Novine
