Izvor: juGmedia, 07.Nov.2016, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško je biti poslovna žena, majka, supruga i domaćica
Činjenica je da neko i nešto mora da trpi kada je žena zaposlena i kada radi odgovoran posao, a tu su uglavnom članovi porodice
MEDVEĐA – Nisam mogla da stignem baš na svaki roditeljski, a uvek bi bila nesrećna kada bi moja deca bez mene radila domaći zadatak, dok sam ja završavala službene poslove, iskrena je Zorica Stanković, načelnica Odeljenja za opšte poslove u opštini Medveđa, gde su žene takođe dominantne.
Ona je na čelu službe 10 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << koja u svom sastavu ima pisarnicu, biračke spiskove, matičnu službu i društvene delatnosti, važne oblasti koje zahtevaju znanje i žrtvovanje.
„Načelnik mora da zna sve poslove koje njegovi zaposleni znaju, to je posao koji se stalno uči. Na našim sastancima ima više žena nego muškaraca, pa ispada da oni nama treba da se prilagođavaju (smeh)“, priča ova žena sa 35 godina radnog staža.
Pre opštine radila je u trgovinskoj firmi „Progres“ na raznim referatim, poslednje radno mesto bilo je – šef računovodstva.
„Karijeru, ako to može uopšte da se tako nazove, gradila sam dok su nam deca bila mala. Kako je i suprug radio, često su sami ostajali kod kuće. Bila sam tužna što popodneva, a ponekad i večeri kad naiđe ogroman posao, provodim u kancelariji, a ne sa njima. To je bila i moja i njihova žrtva, ali hvala bogu, postali su dobri i uspšeni ljudi, sve vreme bili odlični, i danas mi ništa ne zameraju. Stoji, međutim, činjenica da neko i nešto mora da trpi kada je žena zaposlena i kada radi odgovoran posao, a tu su uglavnom članovi porodice“, objašnjava naša sagovornica.
I ona, kao naše prethodne sagovornice na funkcijama u Medveđi, tvrdi da u poslu nema diksrimnisanih žena.
„Ovde se sluša struka, posebno od strane prvog čoveka opštine Nebojše Arsića, bez obzira da li je saradnik žena ili muškarac. Ja, na primer, ne pripadam ni jednoj partiji, a ipak sam posle promene vlasti pozvana da radim isti posao, što govori i o tome da se znanje ceni. S druge strane, odgovornost je velika pre svega zatao što iza svakog papira, bez obzira što naša služba odradi posao i ja potpišem, na stoji predsednik. A ako ispred sebe imaš nadređenog koji ume da sluša i koji te poštuje, odgovornost je duplo veća jer se ni jedan rukovodilac, a kamo li takav čovek, ne sme dovesti u zabludu zbog nečijeg neznanja ili namere“, ocenjuje Stankovićeva.
Rad sa strankama u ovoj višenacionalnoj opštini nije problem jer su ljudi ovde razumni, ma koliko ih povezivali sa gorštačkim violentnim karakterom.
„Godišnje imamo po jednu, eventualno dve reakcije, ali mi žene sve probleme rešavamo suptilno, pa nikada ne dođe do svađe“, kaže.
Njen sin radi takođe u Medveđi, a ćerka se udala u Grčku, pa Zorica, kako kaže, „pod stare dane“ uči grčki jezik. „Kažu da mi odlično ide“, hvali se s ponosom.
Ipak, mladima u Medveđi savetuje da ne napuštaju rodna mesta.
„Medveđa je jedno predivno mesto za život i kada to kažem ja to zaista i mislim. Vidim da se sve radi na otvaranju novih radnih mesta u proizvodnji. Nama bi ovde 200 novih, realnih radnih mesta, bukvalno zaustavila iseljavanja mladih, ali neophodno da se i država anagažuje“, zaključuje Zorica Stanković, koju od penzije deli nekoliko godina.
Milica Ivanović
.jpg)
