Izvor: KMnovine.com, 05.Dec.2017, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suze nemačkih vlasti za jevrejskim žrtvama su ''suze'' iz interesa, ne iz morala
Više puta sam podnosio peticije nemačkom parlamentu da učetvuje u izgradnji sveobuhvatnog muzeja u Beogradu žrtvama fašstičkog terora i Vermahta. Ali svaki put je odgovor bio - NE.
Gde caruje sila, tu morla nema. Ispred Bundestaga su na kompleksu zadivljujuće veličine, podigli nepojmljivih razmera spomenik opomene isećanja na 6 miliona jevrejskih žrtava. I neka su, tao i treba samo se pitam gde je spomenik opomene sećanja na 27 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << ruskih žrtava a o srpskim i drugim da ne govorim! Zašto? pa, valjda zato što nemaju morala niti saosećanja, a ni kajanja za počinjeno zlo! Ili možda zato što im tako diktira Amerika!?
Bračni par Nonković – Naša Borba!Narode, čuvajte se kad se više priča i piše o mržnji nego o ljubavi! Kad se više govori o pravima manjina nego o pravima većina. Kad se ekstremna, minorna manjina ekstremista proglasi za regularnu i legitimnu meru ljudskih prava pa ma koliko to bila mala i suludnih načela onda se većinski poštenom narodu ništa dobro ne piše niti može išta dobro očekivati. U tom slučaju ne sme ogromna većina umnih i humanih ljudi dozvoliti, svojom nezainteresovanošću i ćutanjem, da njom ovlada šačica bezumnih pa ma ko to stajao iza tih neljudi u ljudskome liku.
Bračni par, Krista Nonković (Christa Nonković), nosilac visokog državnog odlikovanja Nemačke, Krsta zasluga za pomoć i zalaganje u interesu obolelih od multipleskleroze i Dušan Nonković, nosilac visokog državnog odlikovanja Čovekoljubla Srbije i Crne Gore za zasluge u humanitarnoj pomoći za vreme privredne blokade Jugoslavije – je u braku koji traje više od 4 decenije i pored izaleđnih proricanja da će biti kratkog veka kao i mnogi drugi mešoviti brakovi a pogotovo brak Srbina i Nemice. O tome mediji nisu nikad ništa pisali jer ljubav ne paše u kalup mržnje koji je globalistima potreban da bi opravdavali svoje ratne pohode sa ciljem neokolonizacije i profita strategijom; zavadi pa vladaj. Ljubav je neprimerna mera za vođenje i opravdavanje ratova pa o njoj nije niko od vodećih medija, pod pritiskom globalista ni pisao a bilo je dovljno razloga pogotovo kad se zna da je taj brak sina žrtve streljanog u Kraljevu od Nemačkog vermahta i Nemice čiji su roditelji preživeli drugi svetski rat a koji uprkos svemu još uvek traje.
Naravno da mi je otac celog života falio, nedostajao kao i svakom detetu kojem bi se o ocu sve najbolje govorilo i ako nisam imao prilike da mi ostane u svesnom sećanju jer mi je tada bilo tek nešto više od godinu dana. Ali i pored te za malo koga razumljive boli koja me je pratila i prati celog života, najveća bol mi je naneta satanizacijom Srba predstavljajući nas svetskoj javnosti satanistima, najgorim ološom pa i krvnim dželatima. A koliko smo mi to ti i takvi dželati pokazuje i činjenica da sam ja i pored nemačkog zločina počinjenog nad našim narodom a posebno streljanjem mog oca oženio nemicu. U tom braku su mi rođena dva sina i jedna ćerka. Sve troje su za primer odrastali i postali ljudi od poštovanja. Ćerka mi je bila sedam godina neprekosnoveni prvak nemačke u plesu na rolšulama, a potom i predsednik pokrajinskog udruženje u tom sportu. Inače je i učiteljica iz matematike i sporta, doživotno državni činovnik/učitelj kojem se ne može dati otkaz. Sin mi je dipl. ing. nautike, master ekologije, psihologije i bečela, otplovio je potreban staž za kapetana civilne mornarice, odbio je služenje vojnog roka bundesvera. Drugi sin mi je ispitni inženjer svih vrsta vozila koji je isto tako odbio služenje vojnog roka u nemačkoj vojsci.
Doživeo sam da mi ćerka rodi unuku što me je posebno učinilo srećnim ali isto toliko i tužnim što tu radost, prvi korak i dečiji osmeh i sve drugo i moj otac nije imao priliku da doživi odnosno što mu je ta mogućnost nasilno bila uskraćena.
Pored svih životnih teškoća koje život nosi sobom mogu ipak reći da sam bio veoma bogato nadaren Božijom voljom teškim ali još srećnijim životom. A i pored svih zaleđnih prognoza da će mi brak biti kratkog veka živim sa svojom suprugom već više od 4 decenije u braku bez ikakvih grubosti, uvreda i povreda u fizičkom ili duševnom smislu. Naravno da mi je veliki problem predstavljalo to da je moja buduća supruga Nemica pa je i to bila predbračna tema gde mi je tada 10 god. mlađa, sadašnja supruga, rekla da ona nije bila ni rođena kad se to desilo i da može, vratila bi mi oca.
Bračni par Nonković
Oca mi nije mogla vratiti, ali mi je ipak rodila i valjano uzgojila tri deteta. Više od 4 decenije je delila svako dobro i zlo samnom i decom a to nije bilo nimalo tako malo breme. Zar smo onda uz sve to morali doživeti svu tu zlobu i satanizaciju za koju ni moja supruga nema reči, a ja sam je prije ulaska u brak opominjao da bi se to zlo počinjeno od Nemaca moglo ponoviti, na šta me je ona sa nevericom pogledala i rekla da se tako nešto neće nikada više ponoviti. I eto, šta dalje reći do se upitati da li sam ja taj Srbin satana kojeg treba zgaziti ko mrava. Znam, mnogi će reći, šta se žališ, sam si odlučio bez da te je neko terao ali to je samo pola istine! Cela istina je da postoji i savest po kojoj se treba ravnati. Moja je čista! Niko nije dužan ničije gluposti prihvatati a još manje mržnju potpaljivati i održavati, a onda kad bukne zločinom, onda kukati! Moj otac bi bio ponosan na svoju nemačku snaju, unučad i praunuku!
Nedopustivo je okrivljivati nedužnu osobu zbog zločina koji je počinila neka druga osoba, odnosno za kojeg je neko drugi odgovoran. Paušalno prosuđivanje i optuživanje su alatke ratnih profitera kojima se na svu nesreću služe buduće žrtve politike „zavadi pa vladaj“ prihvatajući tu vrstu širenja mržnje paušalnim osuđivanjem.
Zašto Vam ovo sad pišem? Pa razlog je logičan i sasvim jednostavan. Ponovo se zvecka oružjem bez milosti vode ratovi a konjuktura mržnje ima, u medijima, prioritet broj jedan. Kao da se jedva čeka da se jedno drugom udari po „njušci“ zarije nož u srce kao da bi to rešilo i jedan naš ovozemaljski problem. Ne narode, naprotiv svi bi bili unesrećeni, 99 odsto do onog jednog procenta pohlepnih koji profitiraju od ratova i ratovanja!
Pisanjem o uspelim brakovima, o ljubavi ne može se širiti mržnja, a bez mržnje ne mogu se voditi ni ratovi. Da podsetim, isti ti sadašnji savetnici koji su odgovorni za nelegalno bombardovanje, bez UN odluke i s tim počinili ratni zločin, su u doba kada je u Sarajevu živelo po trećina Srba, Hrvata i muslimana, i jedna trećina mešovitih bračnih parova širili mržnju i pored trećine mešanih brakova, što de fakto znači da su se venčavali kao i svugde u svetu uglavnom iz ljubavi a ne mržnje!
Mediji „slepi“ za tu ljubav, tu stvarnost tumačili su je za multietničku mržnju zbog koje je navodno moralo doći do krvavog bratoubilačkog rata. Sad kad su svoj posao završili i stavili sve pod svoju čizmu, istim tim „pravdoborcima“ ne smeta što je Sarajevo 96% etnički „očišćeno“.
Eto dragi moji prijatelji, zato Vas molim da odlučno utičete na svoje medije kad počnu da pišu o mržnji, slepi za ljubav i istinu. Mržnja i rat ne rešavaju probleme, već ih samo zaoštravaju i čine većim. Nemojte dozvoliti da Vas profiteri rata zaraze mržnjom, jer Vam onda neće biti spasa niti igde mira, a ponajmanje pred sopstvenom savesti.
Piše: Dušan Nonković-Teodorović
IZVOR: DIJASPORA
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2017 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
