Izvor: JUGpress.com, 27.Sep.2022, 11:31
Subvencije investitorima, radnicima male plate i nikakva prava
NIŠ
Država ne dobija nikakvu korist od subvencija stranim investitorima koje je im daje, a sa druge strane radnici koji su zaposleni u ovim firmama ne mogu da ostavre svoja prava, primaju minimalne zarade od kojih ne mogu da žive jer je daleko niža od cene potrošačke korpe, čulo se između ostalog na debati koja je održana u Nišu. Ono oko čega su se učesnici debate složili je da je Srbija zemlja jeftine radne snage.
Pitanje subvencija poslodavcima za otvaranje novih >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << radnih mesta i drugih podsticaja koje dobijaju investitori u Srbiji posebno dobija na značaju kada se posmatra iz ugla (ne)poštovanja radnih prava zaposlenih. Naša država nema jasnu strategiju privrednog razvoja, fabrike se otvaraju uz velike državne subvencije, a mnogi radnici nemaju adekvatnu zaštitu radnih prava o čemu postoji i veliki brojsvedočenja zaposlenih. To je bila i glavna tema debate koja je održana u Nišu, a o tome kakve su posledice politike državnih subvencija govorili su Željko Veselinović , Sindikat Sloga, Zoran Ristić , UGS Nezavisnost, Zorica Miladinović , novinarka lista Danas, Danijel Dašić , Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Miodrag Stanković , gradski odbornik Koalicije „Niš moj grad“ .
Debata pod nazivom “Investitorima subvencije, a radnicima narušena radna prava”, organizovana je u okviru projekta „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ uz finansijsku podršku Međunarodnog centra Olof Palme.
Željko Veselinović, predstavnik sindikata Sloga istakao je da se u našoj zemlji ne govori dovoljno o državnim subvencijama stranim investitorima, a novac za subvencije je novac građana Srbije koji država deli “šakom i kapom“. Onje dodao da je davanje subvencija stranim investitorima u početku imalo rezultata, jer su se u nerazvijenijim područjima otvarala nova radna mesta, a nezaposlenost se smanjivala.
„Problem je vremenom nastao kada su kompanije od države zahtevale da ne postoji slobodno sindikalno organizovanje, a to može da se vidi na primeru „Jure“.“ Jura“ je prva dobila u to vreme oko 5.000 evra po radniku, sindikat je bio strogo zabranjen, svako ko je pokušao da se sindikalno organizuje u „Juri“ je dobio otkaz od toga i tri naše koleginice u Rači, gde smo formirali sindikalnu organizaciju. Bile su prvo izložene mobingu, pretnjama, ucenama, zatim bojkotu od strane kolega, a na kraju i otkaz“, kazao je Veselinović.
Veselinović je dodao i da se subvencije daju netransparentno.
„Nema tu nikakvih kriterijuma ni standarda. Jednostavno se to uradi dogovorom države sa predstavnicima kompanija. Aleksandar Vučić dođe, slika se sa predstavnicima kompanija i napravi od toga ko zna šta, a radnici od nemaju ništa. Oni budu ugroženi, nemaju apsolutno nikakva prava, rade za bedne nadnice. To je ono što je poražavajuće za sve nas”, istakao je Veselinović.
Mada za to nema dokaza, kako je sam naglasio, Veselinović tvrdi da je davanje subvencija neka vrsta „pranja novca“.
“Date 150.000 evra za svako radno mesto. To je puno para i verujem da se to odredjenim kanalima vrati u privatne džepove i partijske kase”, naglasio je Veselinović.
Mada investitori dobijaju velike subvencije oni ne poštuju prava radnika, a o sindikalnom organizovanju kako bi se zaštitili na taj način nema ni govora. Prema Veselinoviću ovaj problem može da se reši jedino donošenjem zakonskih rešenja koja će zaštiti radnike.
„Sindikat Sloga je do sada imao nekoliko promocija nacrta Zakona o radu i on se nalazi trenutno u skupštinskoj proceduri. Zakon o radu bi rešio pitanje prekovremenog i smenskog rada, nudi veću zaštitu žena i osoba sa invaliditetom, a jedna od promena bi bila da radni sporovi ne mogu da traju duže od šest meseci”, kazao je Veselinović.
Zoran Ristić, predstavnik UGS „Nezavisnost“ je istakao da se u Srbiji kroz ugovore koji se potpisuju sa stranim investitorima, praktično obesmišljava postojanje sindikata. Dodao je da je Srbija pogodna za investiranje stranih kompanija jer dobija subvencije i potpunu infrastrukturu. Država to pravda povećanjem broja zaposlenih i plaćanjem poreza koji se sliva u državnu kasu, ali niko ne govori o položaju radnika u tim kompanijama i ta tema se stalno prećutkuje. Pomenuo je i ugovore koji se potpisuju sa stranim investitorima u kojima stoji da je njihova obaveza da isplaćuju zaposlenima zaradu koja je za 20 odsto veća od minimalne. To vezuje ruke sindikatu, jer se oni pozivaju na tu odredbu iz ugovora sa državom”, kazao je Ristić.
“Ukoliko znamo da je sada minimalna zarada 35.000 dinara mesečno, a minimalna potrošačka korpa je prešla 44.000, onda dolazimo do toga da je onaj koji prihvatio takav koncept svesno prihvatio da nema dostojanstvenog rada u Srbiji”, naglasio je Ristić.
Zorica Miladinović, novinarka lista Danas, je istakla je država, a svakako i Niš, daleko od pristojnog rada i pristojne zarade, a kao primer navela je “Juru” u Nišu u kojoj, kako je kazala, radnici moraju da nose pelene i dobijaju otkaze dok su na bolovanju.
„Primer ‘Jure’ pokazuje da je ova država uvek spremna da stane iza stranih investitora, čak i ukoliko krše zakone ove zemlje i prava radnika. To nijedna pristojna država ne radi. Nijedna pristojna država neće da podrži bilo kog investitora koji krši zakone, gazi prava njenih gradjana, a takodje nijedna pristojna država se ne hvali da ima jeftinu radnu snagu”, kazala je Miladinović.
Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) podsetio je da je sistem podsticaja prvobitno bio zamišljen kao podrška prevashodno nerazvijenim predelima, ali je istraživanje NKD pokazalo da tri četvrtine novca koji dodje u Srbiju ide tamo gde je više para od onog koji je prosek zemlje.
Odbornik koalicije “Niš moj grad” Miodrag Stanković rekao je da se gradjani stalno žale kako se u fabrikama ophode prema njima i da sidnikati treba da stanu iza njih i zaštite ih kako bi ostvarili svoja prava.
“Radnici se osećaju nesigurno jer nema ko da ih zaštiti”, kazao je Miodrag Stanković.
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
