Izvor: JužneVesti.com, 29.Jan.2018, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snovi pod okupacijom
Navršiće se ove godine ravno vek otkako je emitovana prva epizoda krvave storije pogubnog XX veka u kom su šešire zamenili šlemovi i time utabali put za širenje barutnog poligona u Srbiji.
Jedan vek od onog trenutka kada su unesrećeni i prljavi vojnici i civili najzad došli natrag u svoju zemlju koju su godinama ranije napustili.
I deseti deo milenijuma, otkako se Aleksandar Đurić, Aleksandar Krstić i Jovan Marković (svi iz Niša) nisu vratili iz Menzel Burgibe >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << u Tunisu, gde su se oporavljali od ratnih rana. Sve u nadi da živote nisu dali zalud.
Približava se i hromi februar, sa dva po zakonu neradna dana. Ona dva dana kada je Kneževina Srbija donela najdemokratskiji prvi moderni srpski ustav.
Ustav rađen po uzoru na francuske povelje, imao je za cilj razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine i evropeizaciju Srbije koja se konačno otimala osmanlijskom uticaju. Tada, pre gotovo dva veka, mnogi je mlad čovek u Srbiji mislio samo na jedno. Na slobodu.
Danas misli na hleb. Slobodu nikada nije probao.
Ako je verovati Google-u, Menzel Burgiba je na 1755 km od Niša. Predaleko da jedan prosečni Nišlija pomisli da je za slobodu, tamo zauvek prilegao njegov sugrađanin. A jeste.
Kada su i pre sto i pre dvesta godina, preci iscrtavali vaskrle putanje slobode, ali i državnosti, niko se nije vodio mišlju da će generacije prokockati amanet.
Da su znali, pitanje je da li bi pravili one
kojima danas prisluškuju misli,
koje ubijaju zbog reči,
koje hapse zbog pesme
ucenjuju
kradu
kupuju
kojima prete
koje prate…
i koji ne znaju da kažu «dosta!»
Našoj generaciji što je podvila rep, ostala je još jedina dužnost. Zbog onih u Menzel Burgibi. I onih koji su verovali u istinu. Ta dužnost je da ne ćutimo. I ne dozvolimo da nam lopovi ukradu ideju o slobodi. Pošto su hleb odavno okrunili.
A svako ko danas živi u okupiranoj Srbiji, trebalo bi još jednom da pročita "Gorski vijenac". Ovaj put u prenesenom značenju.
Možda među poturicama prepozna neke današnje preletače. A u puškama Mandušića Vuka vidi knjigu, pero i slobodnu reč britku kao sablja. Pa tirjanstvu stane nogom zavrat.
