Izvor: KMnovine.com, 22.Apr.2019, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodan Samardžić: Zbunovnik brojki
Ima nečeg infantilnog u samohvalisanju predstavnika vlasti povodom broja prisutnih na njihovom nedavnom mitingu i Beogradu.
Očekivan je mnogo veći broj od pridošlih
Piše: Slobodan Samardžić
Infantilnost ovim povodom bila je pre svega sadržana u precenjivanju broja prisutnih >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << na mitingu, ali još više u umanjivanju broja prisutnih na mitingu opozicije u Beogradu nedenju dana pre. Veštački naduvana razlika ubrzo je postala povod i jedinica mere za sameravanje uticaja dve strane u današnjoj Srbiji. Dok jedna strana, ona zvanična, ima apsolutnu prednost u svakom pogledu, ona druga, opoziciona, ima krajnje zanemarljiv broj pristalica, što se videlo i po navodno slaboj poseti njenog mitinga.
Ovde nam nije namera da analiziramo političko značenje ovakvih sameravanja, već pre svega da pokažemo očiglednu nameru manipulacije brojkama, za kojom ne bi bilo potrebe da su razlike u okupljanju pristalica bile zaista tako velike kao što ih vlasti prikazuju. Ali jednoj načelnoj opaski ovde je mesto. Osnovna razlika nije u brojkama prisutnih, nego u jednoj drugoj okolnosti. Osnovna razlika dva pomenuta mitinga je u tome što su na jedan ljudi dobrovoljno došli, a na drugi su ih doveli.
Dok su na miting opozicije svi došli zato što su hteli (sem posmatrača iz službi bezbednosti), na miting vlasti ogromna većina je došla jer je morala; bila je ne samo dovežena (autobusima) nego pre svega dovedena.
A sada o paradoksima propagande brojevima kojoj smo izloženi već danima. Postoji jedna propagandna figura kao konstanta u zvaničnoj priči o učešću ljudi na protestima. Još na početku građanskih protesta, a tome ima više meseci, politički zvaničnici, a pre svega Vučić i Stefanović, nastojali su da ostave utisak o tome da su njihove procene broja učesnika zasnovane na egzaktnim metodama merenja kojima se koristi policija. Bez obzira što nisu bili uverljivi u navodno nepristrasnoj egzaktnosti, na taj metod su se pozvali i prilikom ocenjivanja mitinga opozicije od 13. aprila. Rekli su da je na prostoru ispred Skupštine bilo oko 7 200 prisutnih. Ta je brojka, kao nesumnjivo pouzdana, poslužila Vučiću za slavodobitnu izjavu da će idućeg petka (19. aprila) broj ljudi koji će izvesti biti „deset do jedanaest puta veći“. A onda se pokazalo, na osnovu „egzaktnog“ brojanja policije da je na tom mitingu bilo gotovo duplo više nego što je Vučić najavio, tj. oko 14 000 prisutnih. Ispalo je da i Vučić može da pogreši, ali samo zbog svoje skromnosti.
Sve ovo gotovo je nemoguće, a i besmisleno, demantovati. Tim pre, što smo ovakvo ponašanje vlasti nazvali infantilnim. Ali, nije na odmet ukazati na infantilnu crtu u njihovoj kampanji ubeđivanja.
Dan pre beogradskog opozicionog mitinga bio je u Novom Sadu održan Vučićev miting iz serije „Budućnost Srbije“. Policija je opet „egzaktno“ utvrdila da je na mitingu bilo 35 000 ljudi. Trg slobode jeste bio pun, ali svako ko je bio na tom mestu lako će da utvrdi da je ovaj prostor bar četiri puta manji od prostora ispred Skupšine – odredimo ga dimenzijama od fontane do Glavne pošte i od trotoara ispred Skupštine do travnjaka Pionirskog parka. Slika iz drona u više navrata je pokazivala da je 13. aprila ovaj prostor bio gotovo pun. Ali, hajde da iz razloga maksimalne tolerancije u računjanju kažemo da je taj prostor bio ispunjen u tri četvrtine svoje dimenzije. To bi značilo da je, mereno „egzatnim“ policijskim aršinom iz Novog Sada, ispred Skupštine tada bilo oko 105 000 ljudi.
Vučićev miting
Moja lična iskustva sa masovnim okupljanjima prilično su bogata. Bio sam u životu na bar dvesta fudbalskih utakmica, često i sa više od 50 000 gledalaca, a ponekad i sa celih 100 000 (Zvezdina Marakana pre uvođenja evropskih standarda). Bio sam, takođe, na svim važnijim mitinzima u Beogradu i drugim gradovima Srbije počev od 1990. godine. Zbog toga mogu pouzdano da tvrdim da u Beogradu 13. aprila nije bilo oko 105 000 prisutnih. Po mojoj proceni bilo ih je oko 50 000. Ali to, takođe, znači da ih ni u Novom Sadu nije bilo 35 000, nego maksimalno oko 17 000.
I, najzad, ako treba da budemo dosledni, moramo na osnovu rečenog isvesti zaključak o brojnosti poslednjeg beogradskog mitinga od 19. aprila. Slika sa drona jasno je pokazala da je ovaj miting bio posećeniji od mitinga opozicije od 13. aprila. Prostor ispred Skupštine, kako smo ga odredili, bio je pun, a moglo se videti da je pubika stajala i u Bulevaru pored bočne fasade Glavne pošte. Uz maksimalnu toleranciju, bilo je više ljudi ze jednu trećinu od skupa 13. aprila, što znači da nije moglo biti više od 70 000 ljudi. Dakle, u odnosu na zvanične procene zasnovane na „egzaktnim“ policijskim merenjima, koje su se kretale u odnosu 140 000 prema 7 200, realni odnos prisutnih na dva mitinga je bio 70 000 prema 50 000 u korist mitinga od 19. aprila.
Bez obzira na sva tumačenja, kao ono naše o razlici između onih koji su došli i onih koji su dovedeni, vlasti su imale posećeniji miting nego opozicija. Ali, to im nije dovoljno, pa su realni odnos brojnih izraza dva mitinga, koji je 1,2 prema 1, povećali ni manje ni više nego na 20 prema 1. U mom periodu dečaštva, kada smo se svađali ko je bolji u fudbalu – Zvezda ili Partizan, iako je je njihov realan odnos bio otprilike 1,2 prema 1, obe strane u sporu su tvrdile da je odnos 20 prema 1 u korist svog favorita. To su bile dečje zablude i (samo)obmane, koje sa rastom opadaju sve do stepena zrelosti. Vladajuća garnitura Srbije još je u stadijumu infantilnosti, a kada će i da li će postati zrela, to ne znamo.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: Srbija i svet :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
