Izvor: KMnovine.com, 09.Apr.2015, 16:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodan Kanazir: Na Vaskrs se navršava 70 godina od proboja Sremskog fronta
Na Vaskrs, 12. aprila / 30.marta ove godine navršava se tačno 70 godina od proboja Sremskog fronta, kako istoričari kažu „završne bitke u Drugom svetskom ratu na našim prostorima“. Organizatori će, iz nekih razloga, svečanost obeležavanja jubileja odgoditi za 18. april ...!?
Kod istoričara postoje neslaganja o „neophodnosti“ formiranja Sremskog fronta. Jedni ga vide kao „svetlu tačku istorije“, dok ga drugi, zbog nepromišljenih napada na >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Nemce u povlačenju, smatraju nepotrebnim stratištem srpske mladosti. U svakom slučaju neosporiva je činjenica da su tu izginuli mnogi sinovi srpskog, ruskog i drugih naroda i da pokojnike treba poštovati, bez obzira na različita tumačenja.
Od 21.oktobra 1944. do 13.aprila 1945.godine tj. punih 175 dana trajala je bitka u kojoj je sa obe strane učestvovalo ukupno oko 250 000 vojnika. Uz Jugoslovensku armiju bile su jedinice Crvene armije, Bugarske narodne armije i brigada „Italija“, a u borbama u teškim, zimskim uslovima poginulo je 13 500 jugoslovenskih vojnika, uglavnom Srba, 1100 vojnika Crvene armije, 630 pripadnika Bugarske narodne armije i 163 Italijana iz sastava jugoslovenskih jedinica, dok je broj poginulih neprijateljskih vojnika 30 000.
Opelo poginulim borcima je služeno tek devedesetih godina prošlog veka, a dvehiljaditih je na spomen kompleksu izgrađena kapela u kojoj se svake godine služi pomen, jer kao što jednom prilikom reče pokojni otac Branko, ovdašnji paroh: „Ipak je među ovde postradalima najmanje bilo ateista!“
Zvanično se ne pominje da je među učesnicima Sremskog fronta bilo i bivših pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini koji su na taj način „otkajavali grehe“, kao i veliki broj šesnaestogodišnjih mladića mobilisanih za tu priliku po čitavoj Srbiji.
Upečatljiva je priča iz tog vremena koju sam čuo od jednog meštanina, tadašnjeg dečaka, sada već pokojnika. Prema njegovim rečima, jedan Šumadinac je na zaprežnim kolima dovezao mrtvački sanduk te u njega smestio živog sina u nameri da ga skloni sa fronta i spasi od pogibije. Prišao mu je vojnik koji je shvatio o čemu se radi, ispalio metak u sanduk i rekao: „Sad vozi!“
Neka je pokoj dušama svih koji su izgubili ovozemaljski život na Sremskom frontu, čijom god krivicom da su stradali!
Piše: Slobodan Kanazir
Pripremile: KM Novine
.jpg)
