Izvor: JUGpress.com, 08.Dec.2017, 00:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Siromaštvo i predrasude, kamen spoticanja u školovanju i zapošljavanju Roma

NIŠ

Prema podacima Fonda za obrazovanje Roma, procenat diplomiranih Roma u Srbiji je izuzetno nizak – samo 11,5%, u odnosu na većinsku populaciju gde u proseku 88% mladih diplomira. Iako podaci Školske uprave Niš pokazuju da je ove godine svih 119 romskih svršenih osnovaca upisalo srednje škole, u romskoj zajednici još uvek postoji problem ranog napuštanja obrazovanja. Najčešći uzrok, kako se navodi su loši socio-ekonomski uslova u kojima Romi žive.

Koje >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << afirmativne mere za povećanje broja svršenih učenika i studenata u romskoj zajednici sprovodi grad, država i međunarodne organizacije? Kakvi su izgledi za zapošljavanje Roma nakon diplomiranja? Koja je uloga visokoobrazovanih Roma u emancipaciji mlađih generacija koje tek treba da uđu u proces obrazovanja? Kroz koje programe Fond za obrazovanje Roma pomaže učenicima i studentima i o još nekim pitanjima važnim za obrazovanje Roma – su pitanja o kojima se  danas  u Media reform centru razgovaralo sa Bojanom Krstićem, gradskim većnikom za obrazovanje i školstvo, sociologom i romologom Draganom Todorovićem I Alenom Demiriijem iz Fonda za obrazovanje Roma.

“ Ne postaje se rođenjem student I akademski građanin. Put kreće od rođenja. Problem je u tome što je premali broj predškolske dece romske populacije koja dolaze iz vrtića lakše uključe u školstvo, osnovno, srednje I fakultetsko. Radi se o mnogo ozbiljnijem problemu. “ kaže večnik Bojan Krstić koji ukazuje na predrasude , iskrivljene slike većinske populacije prema Romima. Asimilacija ove dece “može biti teža “.

Uključivanjem od najranijeg uzrasta u osnovnog školstva pa nadalje omogućilo bi romskoj populaciji da prođu kroz čitav sistem školstva na jednak I ravnopravan način sa ostalom decom.

Krstić smatra da čitavo društvo treba da razmišlja o rešavanju ovog problema I pre svega da se sagleda ekonomska situacija. Ima mnogo talentovane dece koja bi mogla da ostvare uspehe I dođu do visokog školstva ali im ekonomska situacija to ne dozvoljava. Mnogi od njih moraju da rade dok se školuju, pa im to usporava napredak.

O tome koje su to  afirmativne mere koje  pomažu da se stanje u obrazovanju Roma poboljša  Krstić kaže:

“ Zakon dualnog obrazovanja bi trebalo da omogući svim učenicima , uključujući I nacionalne manjine da odmah krenu sa stručnom praksom , sa mogućnošću da zarade nešto kroz školovanje , a samim tim bi  put za visokoobrazovanje Rome ne bi bio samo za odabranje, nego mnogo širi krug njih”, objašnjava Krstić.

Sagovornici se slažu da zakonska rešenja “idu na ruku upisivanju u škole I fakultete pripadnicima romske populacije.

Profesor I sociolog  Dragan Todorović kaže:

“Afirmativne mere su predviđene školskim planovima I programima Republike Srbije. U visokom obrazovanju a tiču se mogućnosti školovanja romskih studenata mislim da u tom delu  nemamo problema. Uglavnom fakulteti I univerziteti u Srbiji romske studente upisuju bez problema. Tako je na Filozofskom fakultetu u Nišu. Oni se upisuju mimo upisnih kvota, kao budžetski studenti . Svi studenti koji se jednom upišu kao budžetski nastavljaju školovanje tako I ubuduće ,  bez obzira da li ispunjavaju kriterijume”, kaže sociolog I romanolog Todorović.

Ta pogodnost nastavlja se i na master I doktorskim  studijams , mada kako kaže.. “ nije mi poznato da je neko Rom student na doktorskim studijama. Na filozofskom fakultetu u Nišu ove školske godine nekoliko studenata je upisalo master studije”.

Po nekom nepotvrđenim podacima desetak Roma, upiše redovno prvu godinu studija na svakom od fakulteta. Na nekima manje  na nekima više, u zavisnosti od upisne kvota fakulteta.  

I pored toga što se romski studenti upisaju čak pod povoljnijim uslovima nego ostali,  kada diplomiraju teže se zapošljavaju.

O tome da li postoji diskrimincija Kasumović je izneo sopstveni primer kada je na ispitu, jedan poznati profesor ispitujući ga “ govorio o genetičkim razlikama “ovih koji vole da se vesele”, u odnosu na druge.

“ Diskriminacija na fakultetima, iako postoji, nije najveći problem studentima . Mnogo veči problem je ekonomski položaj Roma studenata. Većina njih dolazi iz vrlo siromšnih porodica koji ne mogu da budu neka značajna pomoć u finansijskom smislu . Rpmski studenti su ćesto primorani da pored studija rade, što povlači i druge probleme, kao što je produžavanje vremena studiranja” rekao je danas na skupu Robert Kasumović je student završne godine  Farmacije na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Što se tiče zapošljavanja on je izneo podatak da je među nezaposlenima je 50 posto Roma, a taj procenat kod većinskog stanovništba je daleko manji , oko 20 procenata. Nezaposlenost je največi problem ali ne samo akademski obrazovanih već svih Roma. “Poslodavci ne žele da zapošljavaju Rome zvog stereotipa koji su nametnuti o Romima od strane društva “

Sociolog Dragan Todorović smatra da to nije u tolikoj meri izraženo samo kod Roma. Problem zapošljavanja mladih je jedan generalni problem I pogađa celokupnu mladu populaciju, fakultetski obrazovanih ljudi. Ovaj  problem treba rešavati mnogo studioznijim I dugoročnim merama sa uključivanjem države I svih segmenata društva.

Grad Niš usvojio je Akcioni plan za unapređenje položaja Roma za period 2017-2019. kojim se predviđa niz pogodnosti za romske učenike . Za impelementaciju LAP-a potrebno je izdvojiti najmanje 5 miliona dinara.

Ali da nije sve tako crno govori I primer jednog od učesnika današnje tribine  Alena Demirija koji je rekao da su mu rodidelji Romi, lekari po struci, tetka profesor u školi a on sam u poziciji da pomaže pripadnicima romske zajednice, učenike I studente kroz svoje angaživanje u obavljanju redovnog posla koordinatora Fonda za stipendiranje Roma.

PodeliteFacebookTwitterGoogleEmailSkype

I ovo Vam može biti interesantno