Izvor: KMnovine.com, 25.Nov.2019, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šel Magnuson: Handke i Srbija
Postoje tri vrste reakcija na Nobelovu nagradu za književnost za 2019. godinu: jedni osuđuju Petera Handkea i Akademiju; drugi tvrde da Handke zaslužuje nagradu, ali kritikuju njegove stavove o ratovima na Balkanu, i treći ga bezrezervno smatraju vrednim laureatom.
Handke kraj mosta na Drini, sa prijateljem, devedesetih godina
Prema kritičarima, ne samo da je Handke devedesetih godina prošlog veka bio >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << na strani Srba, već je aktivno podržavao Slobodana Miloševića, posećivao ga u Hagu i govorio na njegovoj sahrani. Pored svega, dovodio je u pitanje ono što se dogodilo u Srebrenici.
Kritika, možda, više govori o našoj kulturnoj klimi nego o samom autoru, i možemo pretpostaviti da je malo ljudi pročitalo ono što je Handke u stvari napisao o tom pitanju. Umesto toga, mišljenja se često zasnivaju na nepovezanim citatima i informacijama iz druge ili treće ruke.
Handke se bavio sukobima u bivšoj Jugoslaviji opisujući putovanje u Srbiju u kasnu jesen 1995. i u leto 1996. godine, kada je posetio i istočnu Bosnu, kao i u svojoj knjizi o Srbiji tokom bombardovanja 1999. godine. Tu je i esej o Tribunalu u Hagu iz 2003. i još jedan o sastanku s Miloševićem 2006., i najzad tekst iz 2011. o Dragoljubu Milanoviću, bivšem direktoru Televizije Beograd, koji je osuđen na deset godina zatvora zbog odgovornosti za smrt 16 radnika ubijenih NATO bombama. Nijedan od tih tekstova nije preveden na švedski, a samo je jedan na engleskom.
Prvi tekst, naslovljen „Zimsko putovanje rekama Dunavom, Savom, Moravom i Drinom – ili pravda za Srbiju”, objavljen je u januaru 1996. godine, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kada se činilo da su ratovi na Balkanu završeni. Dakle, Handke nije učestvovao u raspravama o Bosni u periodu od 1992. do 1995. godine, i niko tada nije mogao biti „šokiran njegovim stavovima iznetim tokom balkanskog sukoba”.
Dnevnik putovanja iz 1996. godine odlikuje se kvalitetima tipičnim za Handkeovo pisanje: spor ritam, suptilni opisi događaja, mesta i raspoloženja; refleksije o sopstvenom stavu i ulozi jezika; sve to je uzeo u obzir Nobelov komitet. Milošević je pomenut jednom kada Handke citira „Špiglov” članak o Dejtonu; ali ne izražava naklonost ka srpskom nacionalizmu, niti dovodi u pitanje masakr u Srebrenici. Međutim, smatra da Srbi nisu jedini odgovorni za rat i uznemiravaju ga jezičke manipulacije. „Deo mene nije mogao da bira stranu, a još manje da osuđuje”.
Nemoguće je zanemariti Handkeovo poreklo. U putopisnom dnevniku „Zbogom sanjaru iz devete zemlje”, iz 1991. godine piše o svojoj majci, rođenoj u Koruškoj u slovenačkom selu, o svom dedi koji je 1920. glasao za ulazak u Jugoslaviju, i o sopstvenom povratku slovenačkoj kulturi posle detinjstva provedenog u Berlinu. Za Handkea, Slovenija je bila deo šireg južnoslovenskog prostora, koji se protezao od Alpa do vizantijskih crkava i albanskih džamija u Makedoniji.
Raskid sa Slovenijom počinje tokom 1980-ih, kada su radnici iz južnih krajeva Jugoslavije u govorima intelektualaca doživljavani kao pretnja slovenačkom identitetu, a nerazvijene republike smatrane ekonomskim eksploatatorima. Handke se distancira od ideja o civilizovanoj srednjoj Evropi koja je superiorna u odnosu na primitivni Balkan i ne vidi potrebu za slovenačkom ili hrvatskom državom. On svedoči da su žrtve tokom slovenačkog „Oslobodilačkog rata” 1991. godine većinom bili regruti koji nisu ni otvarali vatru, već su ih ubijali sredovečni slovenački teritorijalci.
U maju prošle godine profesoru Šelu Magnusonu uručena je Zlatna medalju za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u jačanju saradnje Srbije i Švedske. U obrazloženju Komisije za odlikovanja bilo je navedeno da je objavio brojna dela o Jugoslaviji, te da se zalagao za odbranu i zaštitu srpskih interesa
Srž knjige čini moralna kritika Nemačke koja više ne želi da se podseća na zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata. Karolina fon Open u svom eseju „Pravda za Petera Handkea” ističe da je njegovo putovanje u stvari hodočašće na mesta smrti, počev od Zemuna, gde su u nemačkim pokretnim gasnim komorama ubijani jevrejske žene i deca iz ustaškog logora. Putovanje se nastavlja ka Kragujevcu i Kraljevu, gradovima masakra. U tekstu Handke se osvrće na to kako su nemački novinari pozvali Srbe u Hrvatskoj da prihvate status građana drugog reda, što se mora povezati sa „nikad zaboravljenim progonima u okviru hitlerovsko-hrvatskog ustaškog režima”. On odgovara na optužbe za srpsku paranoju pitajući „koliko je svestan bio nemački (i austrijski) narod onoga što je uvek iznova činio i terao druge da rade” na Balkanu.
Za vreme raspada Jugoslavije, Nemačka je ignorisala evropske sporazume i priznala nezavisnost Slovenije i Hrvatske pre postizanja dogovora. Nemačka politika bila je barem isto toliko sporna i tokom bombardovanja 1999. godine kada su vojne obaveštajne službe širile sramotno lažne vesti. (Opširnije u knjizi brigadnog generala Hajnca Lokvaja o „ratu koji je mogao da se izbegne”).
Tekstovi o Hagu sadrže zanimljiva zapažanja o radu suda u dramaturškoj perspektivi, kao i neobičan sastanak tokom koga je Handke tri sata bez prekida slušao Miloševića. Miloševićevi branioci su ga molili da bude svedok odbrane što je on odbio. Međutim, kasnije je prihvatio da prisustvuje sahrani.
Teško je u Handkeovim spisima naći potporu za navodne stavove za koje ga optužuju. Uz to, paralele sa Ezra Paundom važile bi samo da je Milošević Hitler, a rat u Bosni ekvivalentan holokaustu. Ali onda bi trebalo zanemariti istorijsku realnost i reinterpretirati Konvenciju o genocidu na način koji relativizuje ubistva evropskih Jevreja. Moramo biti u stanju da se distanciramo od nasilja bez upotrebe isprazne i nemoralne retorike.
Autor je profesor u penziji univerziteta u Upsali
(Tekst sa engleskog jezika preveo Vladimir Vuletić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu)
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: Politika :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
#Vučić #Pahor #Šah #Igra #Politika #Izdaja #KMnovine
.jpg)
