Izvor: KMnovine.com, 16.Okt.2017, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sabranje pravoslavnih u Rusiji 2017.
Kao što je bilo najavljivano ranijih nedelja, u gradu Krasnodaru na jugo-zapadu Rusije održano je sabranje pravoslavnog sveštenstva i monaštva koji su se pozivom na Kanon 15. Prvo-Drugog Carigradskog sabora ogradili od nadležnog episkopa koji javno propoveda jeres.
Pomenuto 15. pravilo Dvokratnog Sabora Svetog Fotija Velikog, Patrijarha Carigradskog (861. god.) s tačnošću tvrdi da „Ono što je određeno za >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << presvitere i episkope, i mitropolite, upravo to i tim pre dolikuje patrijarsima. U tom smislu, ako se neki presviter ili episkop, ili mitropolit drzne da prekine opštenje sa svojim patrijarhom, i da ne pominje njegovo ime, po određenom i ustanovljenom činu, u Božanstvenoj svetoj tajni, ali, pre Sabornog objavljivanja i njegove potpune osude, dovešće do raskola – takvom je sveti Sabor odredio da bude potpuno raščinjen iz sveštenstva, ako samo bude razobličen u svom bezakonju. Uostalom, ovo je određeno i utvrđeno o onima, koji se, pod izgovorom nekih optužbi, udaljuju od svojih episkopa i patrijaraha i dovode do raskola, i raskidaju jedinstvo Crkve. Jer oni koji prekidaju opštenje sa predstojateljem zbog neke jeresi, koju su osudili sveti Sabori ili Oci, kad ovaj propoveda jeres celom narodu i šire jeres otvoreno u Crkvi, takvi, ako i prekinu opštenje sa pomenutim episkopom pre sabornog razmatranja, ne samo da ne podležu epitimiji, ustanovljenoj odredbama, već su i dostojni časti, koja priliči pravoslavnim. Jer oni nisu osudili episkope, već lažne episkope i lažne učitelje, i nisu raskolom razbili jedinstvo Crkve, već su se potrudili da sačuvaju Crkvu od raskola i podela”.
Sabor u Krasnodaru koji je održan početkom oktobra bio je međunarodnog karaktera i na njemu su učestovali klirici i mirjani Moskovske Patrijaršije RPC, Rumunske Pravoslavne Crkve kao i monasi sa Svete Gore, a poziv je bio upućen i predstavnicima Srpske Pravoslavne Crkve - Eparhiji raško-prizrenskoj u egzilu, kao jedinoj eparhiji SPC koja se u skladu sa Kanonom 15. ogradila od ekumenistički nastrojene Beogradske Patrijaršije koja u junu prošle godine aktivno učestvovala na Sabranju na Kritu, a na redovnom Majskom zasedanju ove godine usvojila (=potvrdila i prihvatila) izveštaj (=odluke) sa "Kritskog sabora", a čime je ispovednička Eparhija raško-prizrenska u egzilu i zvanično prepoznata od ostatka pravoslavnog sveta kao ispovednička i kanonska eparhija.
U nastavku prenosimo obraćanje Njegovog Preosveštenstva Horepiskopa novobrdskog i panonskog G.G. Maksima koje je pročitano na sabranju u Krasnodaru, a koje su prisutni prihvatili sa oduševljenjem.
Molitveni crkveno - narodni Sabor u Loznici kod Čačka ERP u egzilu organizuje iz godine u godinu.
Obraćanje uvaženom Sabranju pravoslavnih u gradu Krasnodaru, 2017. godine, upućeno iz Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske u egzilu, Srpske pravoslavne crkve.
Prepodobni i časni oci, braćo i sestre, Hristos posredi nas! Mi pravoslavni Srbi, sabrani u ispovedničkoj, ali i progonjenoj Eparhiji raško-prizrenskoj i kosovsko-metohijskoj u egzilu, sjedinjeni u veri pravoslavnoj i vozglavljeni svagdašnjim pastirenačalnikom Crkve - Hristom Bogočovekom, a predvođeni našim predstojateljem - episkopom Artemijem, kako iz redova sveštenog klira, tako i iz redova monaštva i vernih, pozdravljamo našu jednovernu, pravoslavnu braću širom pravoslavne vaseljene, sa željom da Hristos, osnov našeg jedinstva i bratske ljubavi, svagda bude posred nas.
Ovom prilikom posebno i srdačno pozdravljamo vas, sabrane na ovom sinaksisu sa dobrom namerom da ispunite najsvetiju dužnost svakog pokolenja nas pravoslavnih hrišćana, a to je: odbrana i očuvanje Crkve Hristove i njenih sveštenih dogmatskih temelja, sadržanih u neizmenjenoj, apostolskoj, svetootačkoj i pravoslavnoj veri. Jeres ekumenizma je jedno od najopasnijih oružja koje je đavo usmerio protiv pravoslavne Crkve, i to baš u ovom našem vremenu u kome nas je Bog stvorio. Pošto mi sami nismo birali vreme kada ćemo se roditi, to slobodno možemo zaključiti da ovakvim Svojim promislom i dopuštenjem Bog sve nas priziva na podvig ispovedanja vere pravoslavne. Ovakvi skupovi i sabranja imaju kao cilj očuvanje i odbranu pravoslavlja, ali i da pokažu hoćemo li mi biti pokolenje koje će, uz Božju pomoć, biti sposobno da ispuni tu dužnost da odbrani i sačuva veru pravoslavnu? Pošto je Crkva pravoslavna u celosti ugrožena, to je neophodno da se svi pravoslavni saborno i jedinstveno pokrenu u odbranu Crkve, ma kog jezika i nacije bili. Zato nas ovo tešeko vreme upućuje na reči svetog apostola Pavla (koji se hvalio time što je apostol neznabožaca), koji kaže da u Hristu više nema ni Judeja ni Jelina (Gal 3, 28).
Sveti ispovednici vere pravoslavne, počev od svetih apostola, preko svetog Maksima Ispovednika, svetog Grigorija Palame, svetog Marka Efeskog, pa do svetog Justina Ćelijskog i njegovog dostojnog duhovnog sina, nosioca i naslednika njegovog svetootačkog, pravoslavnog i anitekumenističkog predanja, vladike Artemija, svoju ognjenu revnost za čistotu vere pravoslavne sjedinjavali su i sjedinjuju sa svojim istinskim smirenjem. Jer, Bog se gordima protivi, a smirenima daruje blagodat (Jk 4, 6), u slučaju navedenih, Bog daruje blagogodat ispovedništva i odbrane vere pravoslavne. Gordost je majka svakog greha, pa i greha jeresi, zato je nemoguće suprotstaviti se grehu jeresi sledovanjem majci ovoga greha - gordosti. Gordost, po rečima svetog Justina Ćelijskog, razara Crkvu, iz ovoga jevanđelskom logikom vođeni, zaključujemo da smirenje izgrađuje Crkvu. Iz tog razloga oružje naše borbe treba da bude čista vera pravoslavna sjedinjena sa istinskim smirenjem, bez kojeg nećemo moći slediti put svetih, nepokolebivih, ali uvek smirenih ispovednika vere u Crkvi Hristovoj. Ako okom čiste vere pravoslavne i okom smirenja sagledamo istoriju borbe pravoslavnih sa jeresima videćemo da je glavni predvodnik te borbe bio i ostao Sam Duh Sveti – Utešitelj, i Utemeljitelj Crkve na Kamenu vere – Bogočoveku Hristu. On Sam je uteha i današnjim pravoslavnim slugama Svojim, koji su na udaru savremene pošasti ekumenizma i globalizma. Sam Duh Sveti polako, ali sigurno, sazdaje front odbrane vere pravoslavne i danas, ali mi treba da imamo dovoljno revnosti za veru i isto toliko smirenja, kako bismo vođeni Njime postali deo tog opšteg pravoslavnog fronta za odbranu Crkve i vere pravoslavne, jer Duh Sveti je Bog smirenja i Bog smirenih. Takođe, ako očima pravoslavne revnosti i svetootačkog smirenja pogledamo današnje stanje u pravoslavnoj vaseljeni, potresanoj razornim dejstvom i širenjem jeresi ekumenizma, videćemo da je situacija slična kao i u vreme svetog Marka Efeskog. Kao što je njega Bog podigao kao pravoslavnog episkopa da ostane na liniji odbrane vere pravoslavne od dušegubne, nepravoslavne i anticrkvene unije sa papistima, tako je i sada Bog podigao pravoslavnog episkopa Artemija, koji je još pre sedam godina prekinuo opštenje sa beogradskim patrijarhom Irinejem, koji je javno i rečima i delima sebe deklarisao kao sledbenika i propagatora jeresi ekumenizma (pored mnoštva zajedničkih molitava sa papistima otvoreno je izjavio:„ja sam ekumenista i pacifista“). Pošto znamo da bez episkopa nema Crkve, znamo da je još teže (ne i nemoguće) bez episkopa braniti Crkvu, to smatramo da će danas svako ko iskreno želi da sačuva Crkvu i veru pravoslavnu razumeti da vladiku Artemija Bog daruje današnjim ispovednicima vere kao svojevrsni duhovni oslonac i ukrepljenje, bez čijeg blagoslova, blagodatno-pastirskog delovanja i saveta (a ne despotskog nametnja svoje vlasti) će teško biti na frontu očuvanja naše vere. Bez takvog oslonca i duhovnog (nikako birokratskog) autoriteta teško će se izbeći štetna samovolja, raznoglasije i sve ono što predstavlja plod nedostatka istinskog pastirsko-duhovnog autoriteta, a što će svakako u samom startu dovesti do potpunog raspadanja bilo kakvog fronta pravoslavno stojećih.
Ovakav naš stav može razumeti samo onaj ko zna šta je Crkva pravoslavna i njeno dogmatsko-kanonsko predanje, i ko se danas bori za veru pravoslavnu sa iskrenom revnošću, ali i smireno, neopterećen ličnom sujetom, umišljenim elitizmom, ili nacionalnom pripadnošću, i ko ne robuje želji da se nameće kao nekakav „predvodnik“ svima pravoslavno stojećima. Danas treba po istrajnosti, delima i smirenju da budemo pravi ispovednici vere, a ne da pred svetom glumimo ispovednike. Kao što su nekada svi pravoslavni sa radošću hrlili kao svetom Marku Efeskom, smatramo da će svaki iskreni revnitelj i u preosvećenom vladici Artemiju prepoznati, po duhu i revnosti, istog duhovnog pastira i istinskog čuvara svetootačke vere i predanja.
Ekumenizam Crkvi nanosi ljutu ranu, mi pravoslavni treba da se sabiramo u jedan jedinstveni pravoslavni front, koji će biti svojevrsni „duhovni melem“ i „lek“ za nastalu ranu na Crkvi. No, da bi zaista naše revnovanje bilo duhovni melem i lek, ono mora biti uravnoteženo merom smirenog sledovanja svetim ocima, a to podrazumeva da jeres ekumenzma osuđujemo uvek i na svakom mestu, ne bojeći se ni crkvene ni zemaljske vlasti, da se od crkvenih velikodostojnika, koji slede ovu jeres ograđujemo, kanonskom ogradom sadržanom u 15. kanonu Prvo-drugog carigradskog sabora, ali ujedno treba slediti stav po kome ne poričemo tainstvenu blagodat onima u Crkvi pravoslavnoj koji ne propagiraju jeres ekumenizma, ali koji zbog malodušnosti, indiferentnosti i nedostatka revnosti ostaju pod vlašću sledbenika ove jeresi. Ukoliko ne sledimo takav odmereni stav, naše revnovanje neće biti melem i lek za ranu na Crkvi Hristovoj, već ljuta so, koja će tu ranu samo proširivati. Zato ne treba prezirati slabe u veri (kao što su, vođeni gordošću, to činili nekadašnji raskolnici i jeretici novacijani), niti ih radikalnim stavovima i držanjem odgurnuti od nas, već ih jakim argumentima, a blagim rečima, bratskim, ali ispovedničkim primerom i držanjem, privesti u red onih koji se bore za očuvanje vere pravoslavne.
Osnova ostvarenja našeg sabornog i jedinstvenog pravoslavnog fronta jeste pre svega naša zajednička vera pravoslavna, i naše međusobno priznanje jedni drugih, kao kanonskih i u crkvenom smislu validnih članova Crkve i crkvenog klira. Bez ovakvog preduslova nemoguć je bilo kakav razgovor, a kamoli postizanje nekog jedinstva, to je jasno samo po sebi. Kao dodatni osnov u aktivnom odupiranju jeresi ekumenizma predlažemo dve tačke, jedna je dogmatske, a druga kanonske prirode. Prvo je nedvosmislena osuda ekumenističke jeresi, čime konstatujemo glavni problem, koji narušava jedinstvo Crkve pravoslavne, budući da narušava jedinstvo vere u njoj. Druga tačka je svojevrsni „kanonski lek“ za ovu ranu na telu Crkve, a to je prekid crkvenog, odnosno liturgijsko-administriativnog opštenja sa predstojateljima, patrijarsima i episkopima, koji aktivno ili pasivno propagiraju, podržavaju ili slede ekumenističku jeres.
Na postizanje sabornosti u odbrani vere pravoslavne, na napred navedenim osnovama, pozivali smo sve pravoslavne revnitelje širom vaseljene, u više navrata, a posebno na našem ovogodišnjem Molitvenom, crkveno-narodnom saboru u Svetonikolajevskoj obitelji u Loznici, kod Čačka. Ovakve sabore održavamo jednom godišnje u našoj Eparhiji, uz tradiciju da na svakom od njih usvojimo saborsku poslanicu. Napred navedeni osnov, koji predlažemo za postizanje jedinstva na frotnu odbrane vere pravoslavne detaljnije je izložen u našoj ovogodišnjoj Saborskoj poslanici. Smatrajući da ona najpotpunije izražava naš stav po pitanju glavne teme kojom se danas ovde bavite, ovom prilikom vam upravo upućujemo našu ovogodišnju Saborsku poslanicu, te predlažemo da se ona pročita na vašem cenjenom sabranju.
Sa nadom da će naš stav doprineti radu vašeg skupa u konstruktivnom smislu, srdačno vam čestitamo na organizovanju istog, sa iskrenom željom da on bude uspešan, kao i da takvih sabora bude što više, na opštu radost svih vernih, na postizanje jedinstva među pravoslavno stojećima i na poraz neprijatelja Crkve i vere pravoslavne. Uz ovakve naše želje upućujemo i molbu da nas zvanično obavestite o zaključcima donetim na ovom sabranju.
S blagoslovom Božjim,
Horepiskop novobrdski i panonski
Srpske Pravoslavne Crkve
+M a k s i m
Izvor: PŽV život večni :: © 2014 - 2017 :: Hvala na interesovanju
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
