Izvor: JUGpress.com, 10.Dec.2025, 18:38
SOS telefon na romskom jeziku u ovoj godini primio 689 poziva
NIŠ
U okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog
nasilja” Udruženje Romkinja „Osvit” organizovalo je okrugli sto „Koliko vredi jedan
poziv ako spašava život” u Media & Reform centru Niš. Na okruglom stolu je, pored
članica Udruženja, govorio i pedagog Centra za socijalni rad.
Otkada je odnosano Udruženje Romkinja Osvit 2005. godine do sada je radilo sa
10.000 korisnica, od >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << toga 4000 Romkinja i 800 žena sa invaliditetom. U Udruženju
radi pet pripadnica većinske i pet pripadnica romske populacije na pozicijama
psihološkinja, sociološkinja, pedagoškinja i pravnica, navodi direktorka ovog
udruženja Ana Saćipović.
„Samo u ovoj godini od januara do novembra imali smo 107 korisnica, 689 poziva, jer
neka žena više puta pozove SOS telefon. Imali smo 589 usluga, poput pravne podrške,
pravne pomoći, zastupanja na sudu, individualnog psihološkog razgovora i
osnaživanja grupe samopomoći”, navodi Saćipović.
Ovo je, kako kaže Saćipović, važno za žene, jer znaju da nisu same.
Saćipović navodi i da je zadovoljna saradnjom sa svim niškim institucijama i dodaje
da je država usikladila zakonsku regulativu u skladu sa evropskom.
„Problem još uvek čini neadekvatna primena zakona i strateškog okvira u praksi”,
objašnjava ona.
U septembru je predstavljala Srbiju na Evropskoj međunarodnoj konferanciji u
Barseloni, gde je predstavljeno nasilje nad Romkinjama.
„Nigde u svetu ne postoji SOS telefon na romskom jeziku i sama najava penala SOS
telefon na romskom jeziku i pristup Romkinjama žrtvama nasilja je izazvao veliko
interesovanje”, kaže Saćipović.
Kada je u pitanju nasilje u porodici brojke su približno iste godinama unazad, kaže
Milan Milenović, pedagog i rukovodilac internog tima za zaštitu nasilja u porodici u
Centru za socijalni rad.
„Činjenica je da je manji procenat recidivista u odnosu na prethodne godine s početka
primene zakona. Činjenica je i da konstantan broj ne govori nužno samo o velikom
broju prijava nasilja, nego govori o stepenu osvešćivanja pre svega javnosti i žrtava da
problem, odnosno nasilje koje trpe, prijave, objašnjava Milenović.
On navodi i da su u prethodnoj godini imali više prijava trećih lica, koja su
posumnjala da se u nekom porodičnom okruženju odvija nasilje.
„To je suštinski neka promena u odnosu na početak primene zakona. I to je jedan
pokazatelj podizanja nivoa sveti na nivou lokala, ali i društva”, smatra Milenović.
Odluka žrtve da nasilje prijavi je najteža i neophodno je angažovanje svih kako bi se
ta odluka obojaznila od reakcije sistema i mogućeg učinioca.
„Činjenica je da mi pružamo podršku upravo ohrabrujući tu odluku, jer za to je vrlo
često potrebna velika hrabrost”, poručuje Milenović.
On dodaje i da je na njima da odluku da se nasilje prijavi psihološki osnaže i razumeju
bez osuđivanja i kritičkog odnosa prema ćutanju, koje je možda trajalo godinama. (kraj) GN/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
