Izvor: JUGpress.com, 31.Mar.2026, 11:29
SLAPP tužbe služe da ućutkaju medije i spreče kritiku
LESKOVAC
SLAPP tužbe karakterišu pravno neosnovani i očigledno neutemeljeni zahtevi i sadržinski elementi koji ukazuju na zloupotrebu prava ili procesnih pravila, kaže Marija Babić, istraživačica i pravnica NUNS-a i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
” U pitanju su tužbe koje koriste sudski postupak za druge ciljeve, a ne za stvarnu procenu, dokazivanje ili ostvarivanje prava. Namera tužioca koji koristi SLAPP nije da mu se usvoji tužbeni zahtev, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << već da ograniči, ućutka i spreči svaku kritiku usmerenu protiv njega, da zastraši tuženog, ali i sve ostale koji bi mogli javno da istupaju protiv njega, što za posledicu ima cenzuru i autocenzuru”, objašnjava ona.
Dodaje su ove tužbe vrlo bitne, kao ugrožavanje opstanka medija ali i njihovog rada i iscrpljivanja.
„Bitne su nam sada zato što su se pojavile neke evropske regulative, preporuke Saveta Evrope, ali mogu da se dese bilo kome, bez obzira koliko poštuju zakonske i profesionalne standarde”, kaže Babić.
Dodajer da “u Srbiji trenutno nemamo antislap regulativu i mislim da je i bolje trenutno da tako ostane, nego da se upuštaju u izmene zakona i donošenje nekih novih, jer nam dosadašnje iskustvo pokazuje da sve što su pokušali da izmene se kasnije ispostavilo kao gore nego što je bilo”.
“Suština SLAPP tužbi je u želji da se postigne efekat zastrašivanja, iscrpljivanja i na bilo koji drugi način ućutkaju kritičke medije i novinare kako ne bi izveštavali o nekim temama, pre svega temama koje su u interesu javnosti. Pre svega se trude da te medije iscrpe u finansijskom smislu, jer postavljaju visoke tužbene zahteve, jer prilikom odgovora na tužbu plaćate taksu u zavisnosti od vrednosti spora, a dešava se da ti zahtevi budu i 100.000 evra, kao u slučaju koji je imao JUGpres, a da ne pominjemo troškove advokata, putovanja, jer je parnica vodi u Beogradu,. pa pripreme za ročište… „Krik“ je u jednom trenutku imao 19 tužbi, svake nedelje je bilo neko suđenje, što je i svojevrsno psihološko iscrpljivanje.“
“, kaže Babić.
Babić kaže i da nikad ne može sa sigurnošću da se kaže da je neka tužba SLAPP.
„Mi imamo nekih 10-11 preporuka, koje ukazuju šta može sve da bude SLAPP. I što više tih kriterijuma taj slučaj ispunjava, to je bolje u smislu da se radi o slap tužba. NUNS je deo jedne nacionalne antislap koalicije, a na osnovu preporuke Saveta Evrope utvrdili smo tih 11 kriterijuma. Imamo i bazu SLAPPA, gde nisu samo medijski slučajevi, odnosno novinari, tu su i aktivisti i organizacije civilnog društva. Zabrinjavajuće je da kada mi imamo neki trening po pitanju slapa, sudije su otvorene da pričaju o tome, s obzirom da je i njima do nedavno ovo bila nepoznanica. Hoće da se razmene mišljenja, imaju oni svo i članica Stalne radne grupe je stavove, mi imamo svoje stavove, oni smatraju da to tako ne može, ovi mi smatraju da može… Poenta je da kada dođe do postupka i kada advokati, pre svega advokati s kojima mi sarađujemo, oni uvek na suđenju istaknu da je to reč o SLAPP tužbi, ali nama je zabrinjavajuće da oni istaknu da hoće da pričaju, da postoje obaveze u odnosu na zahteve koje imamo u vezi pristupa Evropskoj uniji, međutim, ne postoji volja da se ta tema razmatra i da na neki način počnu da se bave tim SLAPP tužbama. U svakom slučaju, videćemo kako će se to razvijati, ali ovde se radi i o medijima, kojima preti opasnost i od gašenja zbog takvih tužbi.“
Kao karakterističan primer Marija Babić je navela slučaj kada je ministar Nenad Popović četiri puta tužio KRIK u jednom kratkom periodu.
„Sve tužbi se odnose na isti tekst, jedan je tekst, jedna je najava teksta, i sve je to moglo da se, naravno, podvede pod jedan postupak, što, naravno, on nije uradio, nego je podelio na četiri postupka. Karakteristično za to jeste i da se uopšte nije pojavljivao na suđenjima. Stalno je davao opravdanja da je na službenom putu. Na kraju se to dobro završilo po KRIK, zato što je jedna presuda bila u korist KRIK-a, te je on ostale tri povukao. Ali, to je dugo trajalo, preko godinu dana, a sigurno i duže, čitavi ti procesi i ta odlaganja… Imate i postupke koji su praćeni nekim kampanjama, gde se diskredituju i zastrašuju učesnici u tim postupcima, a onda, često, u toj opstrukciji postupka učestvuju i sami advokati, koji su tu ključan faktor, jer oni najbolje znaju kako može da se odugovlači postupak, što je protivno i njihovoj profesiji i to ne bi smeli da rade… Imamo i da tužilac odbija da se uključite u neke vansudske mehanizme za rešavanje sporova, nego se odmah kreće ka tužbi i ka postupku. U najvećem broju slučajeva, kada se u pitanju slučajevi koje mi pratimo, jeste da nikad nije tražen demanti.“
Najčešće SLAPP tužbe, navodi Babićeva, podnose političari, funkcioneri i biznismeni koji su dosta bliski vlasti, ali je bilo slučajeva da tuže određena preduzeća koja su takođe dosta bliska vlasti.
„Najviše ovih tužbi je bilo za naknadu nematerijalne štete i povredu ugleda i časti, ali se danas gleda mnogo šire, imamo tužbe i za krivične i prekršajne postupke, gde su najčešće pogođeni razni aktivisti. Prema nekim našim podacima, najčešće su na meti napada istraživački novinari i mediji, pa lokalni mediji, ali i oni koji se bave svakodnevnim novinarstvom. Interesantno je da se u velikoj većini slučajeva ne traži demanti, nego se odmah ine na tužbu. Novi trendovi su da se poslednjih godina traže zatvorske kazne za novinare, kao i zabrana bavljenja novinarskim poslom u nekom vremenu, najčešće na dve godine.“
Naveden je i primer tužbe za širenje panike, a to je, po oceni Marije Babić, opasno za novinarstvo i za novinarski poseo, jer sutra može svaki tekst od bilo koga da bude okarakterisan kao da širi paniku, s obzirom da je izneo neke informacije koje su tačne, ali je procena da se širi panika.
„Svaki novinarski tekst na temu neke katastrofe, nekog incidenta koji se desio može da se okvalifikuje kao širenje panike, a pritom vi imate tekst koji je jako potkrepljen činjenicama, nisu neke neproverene informacije, radi se o konkretnim podacima, a vi širite paniku…“
Ovaj prilog je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta isključivo je odgovorna Regionalna informativna agencija JUGpress i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.“
Ovaj projekat „ Bezbedni lokalni novinari u digitalno doba “ je podržan u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.
I ovo Vam može biti interesantno
