Izvor: juGmedia, 17.Okt.2014, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reciklažna industrija pred bankrotom?
NIŠ – Zbog kašnjenja naknada za preradu otpada domaća reciklažna industrija zapala je u veoma težak položaj, izjavila je Ana Petrović Vukićević, predsednica Udruženja reciklera Srbije.
Ona podseća da, na ime ugovora o preradi otpada za 2013. godinu, država duguje reciklerima 1,5 milijardi dinara. Od početka godine, dodala je Petrović Vukićević, reciklažna industrija dobila je iz državnog budžeta samo 300 miliona dinara.
„Zaposleni u reciklažnoj industriji >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << su očajni, zarade im kasne po tri, četiri meseca. Svakoga dana po neka firma ode u blokadu. Puno je i onih firmi koje su primorane da otpuštaju radnike, ukidaju pojedine smene i smanjuju preradu“, rekla je Petrović Vukićević.
Prema njenim rečima, recikleri se nadaju da će rebalans državne kase biti što pre usvojen jer je to uslov da oni dobiju naknade koje im pripadaju.
„Ovih dana pregovaramo sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine o ponovnom uspostavljanju fonda iz kojeg bi se isplaćivali ugovori o preradi otpada. Trebalo bi da ovaj fond bude osnovan januara naredne godine“, kazala je Petrović Vukićević.
Kako je istakla Petrović Vukićević, osnivanje ovog fonda bi reciklerima donelo predvidivo poslovanje i sigurnu isplatu nadoknada za tretirani opasan otpad. Takođe, to bi omogućilo i realizaciju projekata i bržu implementaciju standarda koje od nas Evropa traži u pregovaračkom procesu, a samim tim i očuvanje zdrave životne sredine.
Recikleri podsećaju da u Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, a u protekle tri godine u ovoj industriji zaposleno je više od 10.000 ljudi. Problemi u reciklažnom sektoru nastali su nakon što je 2012. godine ukinut Fond za zaštitu životne sredine u koji je odlazio novac od eko-takse. Novac od te takse od tada odlazi u budžet, ali vrlo teško pronalazi put do reciklažne industrije.
Recikleri podsećaju da je isplata nadoknada propisana zakonom, a pripada im jer na svakih 100 dinara koji ulože, kroz reciklažu mogu da vrate oko 40 dinara.
(Kraj)Mia
.jpg)
