Izvor: JUGpress.com, 15.Okt.2023, 16:19

Reagovanje organizacionog odbora sabora SNV na saopštenje Eparhije Raško-Prizrenske

GRAČANICA

Reakcija Eparhije Raško-prizrenske na Saopštenje Organizacionom odboru Sabora Srpskog nacionalnog veća je još jedno veliko razočarenje. Umesto aktivnog odgovora, Eparhija uporno ponavlja ono što je nesporna da je uloga “… najstarije srpske duhovne i narodne institucije na ovim prostorima, koja neprekinuto vekovima deluje, šireći evanđelje, okupoljajući narod oko vere u Hrista Gospoda“,, kao i „…da Srpska Pravoslavna Crkva nije politička organizacija koja >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << treba da bude poligon bilo kojim organizacijama i pokretima za organizovanje političkih skupova…“ (Saoptenje Eparhije Raško-prizrenske od 10. 10. 2023). Ko je tražio to od Crkve?

Niko ama baš niko ne postavlja pitanje primarne ulogu Crkve „da širi jevanđelje okupljajući narod oko vere u Hrista Gospoda“, zato i traje i opstaje vekovima. Međutim, u tradiciji naše Crkve je da se u ključnim i preteškim vremenima kao što je današnje, ona ima ključnu ulogu u sabornosti naroda. Vide li naši velikodostojnici da je njihovo stado: prevareno, razbijeno, obezglavljeno, ostavljeno, prepušteno agoniji i nestajanju. To je i razlog što Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije vapi i traži od svoje Crkve da više koristi svoj uticaj u zaustavljanju tragedije na delu.

Naši velikodostojnici dobro znaju da SNV nije politička organizacija, niti partija, niti stranka, niti od Crkve traže da se bavi politikom… Do juče su veći broj njih bili članovi tog istog Veća i akttivno delovali zajedno sa narodom u borbi za opstanak. U hijerarhiji SNV, čiji je predsednik bio blagopočivši vladika Artemije, posebnu ulogu i zasluge imao je i današnji episkop Raško-prizrenski vladika Teodosije. Zahvaljujući zajedničkom delovanju naroda i Crkve tih godina, narod je opstao i ostao na svojim vekovnim ognjištima.

Autorima saopštenja su dobro poznate istorijske činjenice da su crkveno-narodni sabori bili „…ključno mesto odlučivanja o svim važnim događajima u životu Srba i mesto na kome su srpske elite definisale i očuvale jedinstvo i saborni duh…“, kao i njenom zajedničkom nastupanju sa narodom kada mu je, kao i danas, bilo najteže kako bi se skrenula pažnja odnarođenim političkim vođama na stanje u kome se narod našao.

Autorima saopštenja Eparhije Raško-prizrenske poznato je da je devedesetih godina prošlog i početkom ovog veka, kada je narod kao i danas ostavljen i obezglavljen, Eparhija Raško-prizrenska, zajedno sa narodom, uz blagoslov blagopočivšeg vladike Artemija, organizovala četiri crkveno naroda sabora na kojima su donete važne odluke i koji su ohrabrili i sačuvali srpski narod na Kosovu i Metohiji u najtežim trenucima u njegovoj novijoj istoriji. Da potsetimo autore saopštenja na delovanje blagopočivšeg mitropolita Amfilohija i današnjeg mitropolita Joanikaija u odbrani Crkve i identiteta srpskog naroda u Crnoj Gori, kada su organizovali nekoliko crkveno-narodnih saboara (jula i avgusta 2018, decembra 2019…), ne smatrajući da se bave politikom. Da potsetimo na veličanstvene litije, da potsetimo i na neumorno delovanje velikog tribuna, blagopočivšeg vladike Atanasija Jevtića i njegovo hrabrenje naroda po svetom Kosovu!

Bez obzira na pokušaj nedobronamernih da se anulira i izbriše ime blagopočivšeg vladike Artemija, u svesti naroda ostala je za sva vremena njegova neizbrisiva uloga, kao primer delovanja zabrinutog pastira. Ostatao je zapamćen njegov i odlazak članova Crkveno-narodnog sabora u porti crkve sv. Dimitrija u Dobrotinu, jula 1999 godine, kada je hrabrio izbezumljen narod, ukazujući mu na izdaju onih koji su morali da ga štite i čuvaju! Taj njegov odlučan i hrabar nastup bio je ključan da narod da odustane od kolektivnog iseljavanja. Ostaće zapamćena i obraćanje patrijarha Pavla i vladike Artemija izbezumljenom narodu sa trema konaka manastira Gračanica…!

Podsećamo autore saopštenja Eparhije i na časno i hrabro reagovanje vladike Teodosija i oca Save Janjića, igumana manastira Dečani, 2018 godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krenuo u javno zalaganje za razgraničenje i podelu Kosova.

Za sva vremena ostaće istorijska rečenica preosvećenog vledike Teodosija upućena razuzdanom predsedniku Srbije u manastiru Banjska: “Zašto plašiti malo stado ako nam Gospod daje silu i hrabri nas?!”

Bez mnogo uvijanja hrabro je reagovao i otac Sava Janjić, iguman manastira Dečani, izgovarajući:

„Naravno, svi oni koji upozoravaju već mesecima na ovaj plan istorijske izdaje već su proglašeni od strane obaveštajno-medijske režimske mašinerije, koja kontroliše većinu medija u Srbiji uz armiju botova, za izdajnike srpskog naroda, a oni koji nam spremaju “bolju budućnost” amputacijom Kosova (po receptu Dobrice Ćosića) za velike spasioce Srbije. SPC je rekla svoje i u maju ove godine na Arhijerejskom Saboru, a mi ponavljamo gotovo svakodnevno i pored svih mogućih pritisaka i sa beogradske i prištinske strane. U svakom slučaju, Bog će nam kao narodu dati po našem srcu!“, govorio je tada, pored ostalog, iguman Sava.

Zlonamerni bi rekli da je i to politika. Ne, to je bio krik pastira u odbrani svoga stada i svoga pojilišta! Ne, to nije bilo mešanje crkve u politiku, to je bila borba za narod i crkvu, to je bila borba za nacionalnalni opstanak! I tada smo zajedno konstatovali da kosovsko-metohijski Srbi i Crkva govore istim jezikom, odupirući se nerazumnoj politici.

A danas?

Šta je danas drugačije, bolje, da bi Crkva izbegavala da se „meša u politiku“!? Danas je gore, najgore! Narod je anesteziran, zastrašen, opijen lažima svojih vođa, i u bunilu masovno napušta svoja vekovna ognjišta, čak i raskopava kosti svojih predaka i seli ih daleko od svete srpske zemlje?! I svi ćute!? Da citiramo nepoznatog autora: „Kada jedno dete spava, tada raste – kada jedan narod spava tada umire“! I zato ga treba što pre probuditi, ohrabriti ga da aktivno učestvuje usvom spasenju, da sutra ne bude kasno! I zato ne treba ćutati, i zato smo molili da se zakaže Crkveno-narodni sabor!

Nažalost, umesto razumevanja naše iskrene brige, autori saopštenja potegli su „niske udarce“, prozivajući one „koji se sami retko pojavljuju na crkvenim bogosluženjima (koje ih to službe prate!?), ili one koji su svoje porodice sklonili sa KiM i sami se povremeno pojavljuju kao navodno jedini zaštitnici naroda“, ne imenujući „one“(!?), pokušavajući da klevetama, neistinama i podmetanjima devalviraju dobre namere i uzvišene ciljeve članova SNV i pokušaja njegovog eliminisanja. Eto, tako govore velikodostojnici, autori saopštenja!? Isti rečnik, iste kvalifikacije, nervozno, baš onako kako čine političari i kako ne priliči velikodostojnicima!? Neki delovi saopštenja Eparhije izgledaju kao da su napisano u kabinetu predsednika Republike Srbije.

Mi nemamo kud, pristali smo na odluku Eparhije, ona je neumoljiva, verujući da je razlog, pre svega, „nerazumevanje“ naših uzvišenih ciljeva. Sabor se neće održati na Kosovu i Metohiji, ni u porti manastira ni u domovima kultura na KiM. Održaće se u Beogradu, kao i davne 1998 godine za vreme Miloševićeve vlasti. Odalzimo tamo, gde nam baš nije mesto, kao sirotani, zbog nemanja volje onih koji su najpre trebali da nas razumeju. I da završimo, ponovo citirajući reči blagopočivšeg patrijarha Pavla:

„Kosovo će u 21 veku biti mera svih nas, od skromnih trudbenika svakodnevnice do patrijarha i vođe srpskog plemena. Ne budemo li dostojni Kosova, nećemo biti dostojni ni svog zemaljskog postojanja. Nestaćemo kao da nas nije ni bilo, a na našem mestu živeće neko

I ovo Vam može biti interesantno

Nastavak na JUGpress.com...