Izvor: KMnovine.com, 15.Jul.2016, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razobličavanje ekumenističkih laži (1) - Sveti Marko Efeski nije ljubio niti grlio papu
"Nesrećni ekumenisti su ovo automatski, neki iz neznanja starih jezika, a neki namerno služeći se lažima i falsifkovanjima čemu su se učili od njihovih satanističkih idola iz Vatikana, predstavili javnosti kao da je cela delegacija nesumnjivo postupila prema papi kao što su to uradili stavrofori".
PROLEGOMENA
Pošto su se ekumenisti drznuli da nam repliciraju na našu raniju >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << objavu – da u primarnom izvoru kao što je Siropulos, nema dokaza da je sv. Marko Efeski ljubio papu u ruku ili obraz; i pritom nevešto i neznalački kopirali delove Siropulosove knjige, aljkavo i vrljavo prevodili, i konstruisali svoje vlažne snove kao stvarnost kako bi nastavili da smućuju narod, prinuđeni smo da ih detaljno pokopamo argumentima.
Kao što će se videti, jedino što se iz primarnih izvora može tvrditi, jeste da je sv. Marko Efeski pozdravio papu u grupnoj audijenciji kod pape, i jednom u privatnoj audijenciji (verovatno naklonom tom prilikom), i ništa više od toga. O tome da je pozdravljao papu rečima, zagrljajem ili poljupcem nema nikakvih dokaza na osnovu grčkog i latinskog, na jezicima na kojim je pisan, i prvobitno preveden primarni izvor koji svedoči o držanju sv. Marka Efeskog prema papi tokom firentinskog Sabora – knjiga Silvestera Siropulosa “Vera historia unionis non verae inter Graecos et Latinos: sive Concilii florentini exactissima narratio, HAGAE – COMITIS, M. DC. LX.“ (Odgovor u vezi besmislice da je sv. Marko papu zvao “sveti otac“ ćemo objaviti naknadno)
Jeretici ekumenisti bi mogli da i dalje likuju, govoreći da je sv. Marko makar pozdravio papu, ono što navodno fanatici kao mi nikada ne bi uradili. A ako znamo da jeretike koji propovedaju lažno učenje nije dozvoljeno pozdravljati u skladu sa apostolskom – “Ako neko dolazi k vama i ovo učenje ne donosi (tj. istinito hrišćansko učenje), ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte se. Jer ko se pozdravlja s njim, učestvuje u njegovim zlim djelima“ (2 Jn 10-11), ekumenisti bi mogli lasno da kažu – ako je papa pozdravljen to bi značilo sledeće: 1) ili ga sv. Marko nije smatrao za jeretika, 2) ili je sv. Marko kršio ovu apostolsku zapovest. Međutim, oni zaboravljaju da u slučaju firentinskog Sabora, nije sv. Marko dočekivao papu u svojoj kući, nego obratno. Grci su išli u Firencu na Sabor koji je papa sazvao, gonjeni bičem cara Manojla VIII Paleologa kome je, kako je on sam to računao (i to pogrešno računao kako se kasnije videlo), bila neophodna unija sa Rimom da bi odbranio Konstantinopolj od Turaka. Sv. Marko Efeski je pošao na Sabor, iako ne drage volje, kako sam kaže. Međutim, osim povinovanja carevom insistiranju da krene, njegov postupak nimalo ne odudara od Gospodnje zapovesti: “Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakomu stvorenju“ (Mk 16, 15).
Svakako, sv. Marko nije radio kao današnji ekumenisti – višedecenijsko isprazno fotografisanje, poziranje, ćaskanje, moljenje, sasluživanje sa papom koje vodi u ruinu, jer niti papu vraća u Pravoslavlje niti čuva čistotu Vere onih jeraraha koji druguju sa papom u nedogled. Markov odlazak na Sabor, na kojem je papa (makar i teoretski) mogao da se odrekne jeresi i vrati u Veru bio je u skladu sa apostolskom: “Čoveka jeretika po prvome i drugome savetovanju kloni se, znajući da se takav izopačio, i greši; samoga sebe je osudio“ (Tit 3, 10-11). Videći da papa ne želi da se odrekne jeresi, sv. Marko je pobegao sa Sabora, i nikada više nije imao ikakav kontakt sa Latinima, naprotiv nastavio je da radi protiv njih, i da ih zove jereticima – ono što srpski ekumenisti ni u snu ne bi sebi dozvolili, naopaki kakvi su. A ne treba podsećati da se tokom Sabora nije ni molio sa papistima, niti im je sasluživao, niti je isprazno pozirao u javnosti sa njima, kao što to rade današnji ekumenisti. Svakako, misionarski ili lekarski pristup neznabošcima i jereticima, zahteva minimum uljudnog ponašanja i obraćanja u nadi da će se oni preobratiti, što pozdrav, eventualno rečima ili naklonom glave, ispunjava u svakom slučaju. Ako ostaju istrajni u jeresi, to znači da im se do daljeg mora reći doviđenja. Ali, to uljudno ponašanje važi i uvek je važilo kako prema papi, tako i prema sibirskom šamanu ili muhamedancu.
Dodatno, naši srpski jeretici ekumenisti ne samo da ljube papu kao papu, nego su to krenuli rade sa ustaškim papom Vojtilom dok je ovaj bio živ, a Vojtila je em proglasio ustaškog vikara Stepinca za blaženog em je bio Tuđmanov pajtos i huškač kada je Krajina padala. Čak i da su ekumenjare u pravu, i da je sv. Marko mazio, ljubio, klečao i grlio papu dan i noć u Firenci (a nisu u pravu kao što ćemo videti), tadašnji papa nije direktno kanonizovao masovne grčke ubice ili se družio sa takvima. Time su naši ekumenisti pokazali ne samo koliki su jeretici bez vere, i neznalice klasičnih jezika i neznalice uopšte, nego i direktne izdajice srpskog naroda gore od svake Nataše Kandić ili Sonje Biserko, jer se one makar ne pretvaraju da imaju veze sa bilo čim srpskim ili crkvenim. Tako su naši ekumenisti na neznanju i falsifikatima zasnovali svoje jeretisanje sa papom, decenijama zajedničarili sa njim bez ikakvog pravoslavnog ishoda, sablaznili brojni narod u Crkvi, i udarili na dogme Vaseljenskih Sabora, da bi na kraju tim putem pali u ekumenizam kao svejeres na Kritu. Ne malu ulogu u tome je imao i nekada Pravoslavni bogoslovski fakultet, čiji kadar ne samo da nije pravoslavne vere i pobožnog života, nego ni dovoljno intelektualno sposoban i pošten da vidi bilo šta drugo od onoga što mu finansijeri iz pan-jeretičkog Svetskog Saveta Crkava izdiktiraju. Njima sledi lekcija, a na korist srpskom narodu da se ne smućuje lažima ovim pomenutih prevaranata.
UVOD
Naslov glave Siropulosove knjige, u kojoj se govori o susretu Grka sa papom glasi:
“’Εν ῷ περί … εἰς τόν Παπᾶν τῆς ἐπιδημίας καί τοῦ ἀσπασμοῦ …“
“U kojoj (glavi knjige se razmatra) u vezi … boravka kod pape i pozdrava“
“Haec comprehendit … ut Papam adivimus, ut salutavimus …“
“(Glava) obuhvata sledeće: … Kako smo prišli papi i kako smo ga pozdravili…“
Grčki i latinski prevod se ovde skroz poklapaju. U prevodu su ključni grčka imenica ἀσπασμός (aspazmos) i latinski glagol salutare (salutare).
Reč ἀσπασμός na κοινὴ verziji grčkog, na kojoj su pisani svi vizantijski dokumenti i knjige jeste pozdraviti/dočekati. Čoveka je moguće pozdraviti/dočekati rečima u lice ili pismom, zatim naklonom glave, rukom preko grudi. Takođe i poljupcem. Ali, ako se jasno ne naglasi da se radi o pozdravu rečima u lice ili pismom, naklonom glave ili poljupcem, može se jasno tvrditi samo da se radi o pozdravu, i ništa preciznije od toga. Takođe, ako bi nakon reči ασπασμός stajala imenica πούς (stopalo), χείρ (ruka) ili παρειά (obraz), mogli bismo posredno zaključiti da je neko pozdravio nekoga poljupcem, jer je besmisleno prevesti bukvalno nešto kao primanje/doček noge, ruke ili obraza. No ništa od ovoga ne remeti istinu da je ασπασμός, po sebi, isključivo pozdraviti/dočekati, i ništa više.
Postoje još dva konteksta kada imenica ἀσπασμός i glagol parnjak ἀσπάζομαι (aspazome) zadobijaju značenje poljupca i poljubiti, dakle kroz kontekst, posredno i uslovno, ne i bezuslovno. Prvo, ako se ove reči upotrebljavaju u kontekstu vršenja liturgije kada klirici (koji saslužuju) u tačno određenim momentima pozdravljaju jedan drugog, onda takav pozdrav može značiti i poljubac. Drugo, kada se jasno istakne da se radi o bratskom crkvenom pozdravu, po apostolskom običaju, tj. da su dva čoveka ili dve strane prihvatili da pozdrave jedni druge na ovaj način, i to ispunili, onda vrlo verovatno, mada ne i izvesno kao u slučaju liturgijskog poljupca, takođe možemo govoriti o pozdravu kao poljupcu. Međutim, kao što ćemo videti, niti je bilo zajedničke liturgije sa papom pre potpisane unije koju sv. Marko nije prihvatio niti Siropulos susret sa papom opisuje kao bratski pozdrav, već samo koristi reč pozdrav bez bilo kakve specifikacije koja nas može navesti da je pozdrav sv. Marka uključio bilo kakav poljubac, a isto to važi i za ostale episkope. Premda je patrijarh u svoje ime papi prethodno ponudio bratski pozdrav, papa se o tome nije izjasnio nego je samo uputio finalni poziv Grcima da dođu i učine pozdrav/naklon.
Imamo u Sv. Pismu i apostolskim poslanicama primere za ove naše tvrdnje da ἀσπασμός/ ἀσπάζομαι nikako ne mogu biti sinonimi za poljubac i ljubljenje, bez dodatnog preciziranja ili kontekstovanja da se radi o poljupcu:
“εἰσερχόμενοι δὲ εἰς τὴν οἰκίαν ἀσπάσασθε αὐτήν“ (Mt 10,12)
“ulazeći u kuću pozdravite je“
Ili
“ἀσπάσασθε ἀλλήλους ἐν φιλήματι ἁγίῳ“ (Rim 16,16)
“pozdravite jedan drugog svetim poljupcem“
ali i
“ἀσπάζομαι ὑμᾶς ἐγὼ … ὁ γράψας τὴν ἐπιστολὴν …“ (Rim 16,22)
“Pozdravljam vas ja (iz daljine) … koji je napisao pismo …“
Latinski glagol salutare je takođe nedvosmislen. On može da znači samo pozdraviti/odati poštovanje, nikako i nikada poljubiti.
Naročito kada se grčki ἀσπασμός kod Siropulosa, i latinski salutare koriste da opišu istu stvar (kada se poklapaju i idu uporedo), onda se ta stvar može prevesti samo kao pozdraviti ili pozdrav, nikako poljubiti ili poljubac.
Ako uz ἀσπασμός paralelno idu latinske imenice za poljubac osculum (oskulum) ili basium (bazium) ili glagoli (ex)osculor (eks-oskulor) i basio (bazio), onda možemo prihvatiti da ασπασμός može značiti i poljubac, ali samo pod još jednim uslovom koji je gore istaknut.
Naime, u kontekstu uporednog prevoda, tek ako se ἀσπασμός pojavljuje zajedno uz latinske imenice i glagole za poljubac i ljubljenje, ali tako da je na samom grčkom jeziku precizirano o kom se pozdravu radi – pominjanjem stopala, ruke ili obraza, liturgijskog celiva ili bratskog crkvenog pozdrava, tek onda možemo sa sigurnošću ili većim stepenom verovatnoće tvrditi da je Siropulos hteo da opiše pozdrav poljupcem. Ako ovakvih preklapanja nema, može se govoriti samo o pozdravu uopšte koji može da ima razne forme, i ničem više.
Potrebno je objasniti značenje još dve reči pre nego što pređemo na konkretan opis susreta sa papom. U pitanju je grčki glagol προσκυνῶ (proskino) i latinska imenica officium (ofikium).
Na κοινὴ grčkom, glagol προσκυνῶ znači obožavati, činiti prostraciju (padanje na kolena i ničice na zemlju glavom), ali i pozdraviti (ne uvek, ali često naklonom glava ili prosto naklonom). Značenje obožavanja i prostracije možemo odmah otpisati. Obožavanje odbacuju i ekumenisti kao značenje, jer je besmisleno prevoditi – “kada smo videli papu, obožavali smo ga“, a prostraciju možemo takođe odbaciti, jer je besmisleno tvrditi da je neko vršio prostraciju pred papom od Grka episkopa, kada su, kao što ćemo videti, dvojica episkopa odbili papin zahtev da ga poljube u nogu posetivši papu po nalogu patrijarha da izvide situaciju, kao i patrijarh koji je rekao da neće sići sa broda, ako bude morao da ljubi nogu papi. Posebno imajući u vidu da se papa potom odrekao ljubljenja noge. Odatle, nemoguće je da su Grci prihvatili prostraciju koja je još veće poniženje od ljubljenja noge. Stoga, u ovom kontekstu, glagol προσκυνῶ je moguće prevesti jedino kao činiti naklon glavom/pozdraviti naklonom/pokloniti se. Dodatno, za ovaj glagol imamo dokaz da nije sinonim za klečanje:
“τιθέντες τὰ γόνατα προσεκύνουν αὐτῷ“ (Mar 15,19)
“i spuštajući kolena učinili su mu naklon“
Latinska imenica officium znači uviđajnost, kurtoazija, dužnost, usluga, poseta, gest. Redovni officium je u pogledu obraćanja papi podrazumevao poljubac noge i tako suga pozdravljali svi papisti na Zapadu. Međutim, pošto su Grci to odbili, i papa odustao od te počasti, officium u našem slučaju prema papi se može prevesti jedino kao kurtoazni gest (pozdrav).
I da zaključimo uvod, ne treba smetnuti sa uma da je vrlo indikativno (i u prilog naše teze) da Siropulos nigde ne koristi grčke nedvosmislene imenice i glagole koji označavaju poljubac φίλημα (filima) ili ljubiti καταφιλῶ (katafilo), kada priča o pozdravu pape.
SUSRET SA PAPOM
1. Patrijarhu je najpre stigla vest od Karistina da papa očekuje poljubac noge (str. 92):
“…ὅς ἐλθών εἶπε τῷ πατριάρχῃ ὅπως ἐκδέχεται ὁ πάπας ἵνα ἤ μεγάλη ἁγιωσύνη σοῦ ἐλθών προσκυνήσῃς καί ἀσπάσῃ κάτω τόν πόδα αὐτοῦ.“
“…(Karistin) koji je dolazio, rekao je patrijarhu kako papa očekuje da ga tvoja velika svetost pozdravi (naklonom) i prihvati dole njegovu nogu (poljubi je)“
Latinski prevod se poklapa, jer se pominje prezent konjuktiva glagola ljubiti (exosculor):
“… Papam adoret, eiusque pedem exosculetur …“
2. Patrijarh se potom čudio tom papinom zahtevu, jer je očekivao ravnopravniji tretman. U međuvremenu je došlo šest biskupa koji su ponovili papin zahtev da se ljubi noga. Patrijarh je to odbio opet, i predložio da papu pozdravi na tradicionalni crkveni način, kako je rekao “bratski“ (što je po običaju moglo da znači zagrljaj i verovatno poljubac, premda zagrljaj i poljubac patrijarh izričito ne spominje kada je o ovom predlogu govorio papskim biskupima) (str. 95):
“’Αλλ’ εἰ μέν θέλει ὁ πάπας ἵνα ἀσπάσομαι αὐτόν ἀδελφικῶς, κατά τό ἡμέτερον ἔθος τό ἀρχαῖον καί ἐκκλησιαστικόν, οὕτω καί πρός αὐτόν ἀπελεύσομαι…“
“Ali, ako zaista želi papa da ga pozdravim bratski, prema našem drevnom crkvenom običaju, tako ću doći njemu…“
Latinski prevod ove rečenice je dosta slobodniji, s obzirom da se umesto pozdrava, pominje reč zagrljaj (amplexus), koje u grčkom originalu nema, te latinski prevod u ovom slučaju možemo odbaciti:
“Quod si cupiat Papa … in mutuos amplexus ruamus…“
“Ako bi želeo papa … da pohrlimo u uzajamne zagrljaje…“
3. Dakle, biskupi su preneli papi patrijarhov predlog da o bratskom pozdravu odluči papa, ali kako je papa reagovao na taj predlog? Papa ga nije izričito odbio niti izričito prihvatio. No, postavio je nove uslove prjiema koji ne sadrže “bratski“ pozdrav (str. 96). Papa ponovo šalje biskupe patrijarhu, koji saopštavaju da papa odustaje od poljupca noge i da poziva patrijarha da dođe k papi. Međutim, papa kaže da neće patrijarhu prirediti svečani i javni doček, jer mu je patrijarh dosta oduzeo od časti kada je odbio da mu poljubi nogu (papa nije hteo da javnost sazna da postoji neko na svetu ko odbija da mu ljubi nogu). Stoga, patrijarh će biti primljen tajno u papinim odajama u krugu papinih kardinala.
Kaže se da će papa dočekati patrijarha, i da bi to opisao Siropulos koristi glagol dočekati/primiti – ὑποδέχομαι (ipodehome). Potom papa poručuje šta očekuje od patrijarha i njegovih episkopa tokom dočeka. Papa ne samo da je odustao od poljupca noge, nego ništa nije rekao u vezi patrijarhovog predloga da se bratski pozdrave. Samo je rekao da pristupe u serijama po šest – prvo patrijarh sa šest izabranih i da ga pozdrave (verovatno naklonom), zatim tako drugih šest, trećih šest, i koliko god serija patrijarh da odredi, da svi pristupe u grupama po šest i da mu se tako poklone (verovatno naklonom):
“ἐλθέ οὖν πρῶτον μετά ἕξ ἀπό τῶν ἰδικῶν σοῦ, τῶν ἄν ἐθέλῃς. καί μετά τόν προσκυνῆσαι καί αὐτούς, εἰσελθέτωσαν ἕτεροι ἕξ καί προσκυνησάτωσαν, καί ἕξ ἐλθόντων αὐτῶν ἕτεροι πάλιν ἕξ εἰσελθέτωσαν καί προσκυνησάτωσαν, καί τόν αὐτόν τρόπον προσκυνησάτωσαν ὅσους ἄν ὁρίσῃς.“
“Prvo dođi ti sa šestoricom tvojih istaknutih, koje bi izabrao. I nakon što oni učine pozdrav/naklon, neka dođu ostala šestorica i neka to učine, i posle njih opet šestorica neka dođu i učine pozdrav (verovatno naklonom), i neka tako (šest po šest) učine pozdrav koliko god njih da odrediš (za posetu).“
Još jedan savremeni prevod Siropulosa na ruski jezik, takođe prevodi ove papine reči sa grčkog na isti način kao i mi, uz pomoć glagola poklonяtьsя (paklanjatsja), što znači odati poštovanje/odnositi se ka nekom sa uvažavanjem, nikako i nigde poljubiti ili grliti (Silьvestr Siropul, Vospominaniя o Ferraro-Florentiйskom Sobore (1438-1439), perevod – diakon Aleksandr Zanemonc, Universitetskaя kniga – SPb, 2010, str. 106).
Dakle, kada govori o ovim papinim zahtevima za pristupanje u grupama od šest, Siropulos koristi samo reč προσκυνῶ (proskino) – pozdraviti, činiti naklon /pozdraviti naklonom/pokloniti se, ne pominje se nikakav poljubac (bilo uopšte poljubac bilo u obraz ili ruku) ili zagrljaj (bilo bratski zagrljaj bilo zagrljaj uopšte). Dolazi maltene i do poklapanja sa latinskim prevodom koji koristi reč officium (offikium) – kurtoazni gest (pozdrav), dakle nema govora o bilo kakvom zagrljaju ili poljupcu u latinskom prevodu:
“…quibus officio erga Papam defunctis…“
“… nakon što oni učine kurtoazni gest/pozdrav papi…“
4. Zatim Siropulos prelazi na sam trenutak susreta sa papom (str. 97-98). Patrijarh je ušao sa šest episkopa (prva serija) među kojima je bio i sv. Marko Efeski. Patrijarh je pozdravio papu (glagol ἀσπάζομαι), kako je patrijarh seo tako su papu pozdravili (ἀσπάζομαι) i ta šestorica koji bili u prvoj seriji sa patrijarhom. Nakon što su se patrijarh i papa obratili jedan drugom, uvedena su u prostoriju za prijem druga šestorica (druga serija) koji su se i poklonili (προσκυνῶ) i pozdravili (ἀσπάζομαι) papu. Zatim je ušla još jedna, treća serija arhijereja, ali se ništa ne kaže da li su uopšte i kako pozdravili papu. Tek nakon treće serije uvedeni su stavrofori, među kojima je bio i pisac knjige Siropulos. Oni su se poklonili i pozdravili papu, dok im je papa pružio ruku ili obraz, iz čega se posredno može zaključiti da su samo oni ljubili papu, ali niko pre njih.
Nesrećni ekumenisti su ovo automatski, neki iz neznanja starih jezika, a neki namerno služeći se lažima i falsifkovanjima čemu su se učili od njihovih satanističkih idola iz Vatikana, predstavili javnosti kao da je cela delegacija nesumnjivo postupila prema papi kao što su to uradili stavrofori. Uopšte ne ulazimo u motive zbog kojih je Siropulos za ostali deo delegacije govorio samo o pozdravu uopšte, i delimično o naklonu. Da li je verno preneo ono što je čuo od onih koji su videli pozdrav sv. Marka papi (tj. da se radi o običnom pozdravu rečima), ili je nešto sakrio, ili je preneo samo onu sliku koja je zajednički imenitelj različitih priča koje je čuo od direktnih svedoka, da li je papa rešio da bude hladniji prema patrijarhu ili arhijerejima pošto mu je oduzeto od časti kad su odbili da mu ljube nogu pa im nije dao čast bratskog celiva i zato napravio izmenu u slučaju stavrofora, u odnosu na ranije rečeni zahtev da mu svi samo pristupe i učine naklon – uopšte normalnog naučnika ne bi trebalo da zanima.
Uzimajući u obzir kasnije ponašanje sv. Marka, mi lično kao anntiekumenisti nemamo razloga da ne verujemo u ono što je Siropulos napisao – da je prva serija šestorice pozdravila papu (po svemu sudeći rečima) i ništa više. No, jedno je apsolutno sigurno – na osnovu onoga što je pisao Siropulos, nemoguće je tvrditi da je sv. Marko prilikom susreta sa papom, istog grlio ili ga bilo gde ljubio. Čak ne piše ni da se poklonio. Jer se nigde ne pominje grčka reč koja označava naklon, poljubac, zagrljaj, papinu ruku ili obraz. Pominje se samo pozdrav i ništa više. Takođe, u latinskom paralelnom prevodu se pominju za prvu seriju episkopa takođe samo reči salutare i officium, tj. pozdraviti i odati kurtoazni gest/pozdrav, i ništa više:
“ ‘Ο δέ συμπαραλαβών … τόν Ἐφέσου … εἰσῆλθε μετ’ αὐτῶν τήν τοῦ κελλίου πύλην, … καί εἰσελθών ὁ πατριάρχης μετά τῶν δηλωθέντων ἠσπάσατο τόν πάπαν. καθώς ἐτάχθη καί ἐκάθισεν, ούτω δέ ἠσπάσαντο αὐτόν καί οί μετ’ αὐτοῦ … καί εἰσῆξαν ἑτέρους ἕξ τῶν ἀρχιερέων, καί προσεκύνησαν καί ἠσπάσαντο τόν πάπαν, εἶτα τούτους ἐκβάλοντες τούς ἐναποληφθέντας αὖθις εἰσῆξαν ἀρχιερεῖς καί μετά τήν ἐκείνων ἐξέλευσιν εὐθύς τούς σταυροφόρους εἰσῆξαν ἡμᾶς. … (zatim poduži izveštaj kako su stavrofori videli kardinale, papu, patrijarha kako i gde sede i stoje) … προσκυνήσαντες οὖν καί ἡμεῖς τόν πάπαν, ἠσπασάμεθα, ἤν παρέσχεν ἡμῖν αὐτοῦ χεῖρα, καί παρειάν, καί ἐξήλθομεν.“
“Uzevši (patrijarh) sa sobom … Efeskog… ušao je sa njima (prva serija episkopa) kroz kelejna vrata, … i ušavši sa rečenima (episkopima) patrijarh je pozdravio papu. Kako je smešten seo, tako su papu pozdravili i ovi (episkopi) sa njim … i uveli su drugih šest od arhijereja koji su učinili naklon i pozdravili papu, a potom ove izvevši (drugu seriju arhijereja) uveli su pravo arhijereje (treću seriju episkopa) i nakon izlaska ovih, uveli su nas stavrofore. … (zatim poduži izveštaj…) … I mi smo potom (stavrofori) učinili naklon papi i pozdravili ga, ako nam je ispružio njegovu ruku ili obraz, i izašli smo.“
Latinski prevod se potpuno poklapa za pozdrav patrijarha i prvih šest episkopa. Kaže se da je patrijarh pozdravio patrijarha (salutare), a da su episkopi prve serije učinili kurtoazni gest/pozdrav papi (officium):
“At illuc ingressus Patriarcha Papam salutavit, … reliqui sex Episcopi, ad officia Papae praestanda admittuntur…“
“I tamo je ušao patrijarh i pozdravio papu, … ostalih šest episkopa bivaju primljeni i papi čine kurtoazni gest (pozdrav)“
Dakle, za patrijarha i prvu seriju episkopa imamo potpuno poklapanje grčkog i latinskog prevoda, pominje se samo pozdrav, nema govora o grljenju, poljupcu, ne pominje se nikakva ruka ili obraz. Latinski prevod pozdrav stavrofora prevodi sa latinskim glagolom poljubiti basio (bazio), što se poklapa sa našim prevodom. Za treću seriju koristi reč pozdrav officium, potpuno neosnovano, jer grčki original govori samo da je treća serija episkopa uvedena i ništa više, dakle nema izveštaja da li je pozdrava u ovoj seriji bilo i o kakvom se pozdravu radi. Za drugu seriju latinska verzija poptuno neosnovano, grčke reči [učiniti naklon] i [pozdraviti] prevodi glagolom ljubiti – exosculor. No, za prvu seriju episkopa u kojoj je bio sv. Marko sve je jasno, poljubac se nikako ne pominje u latinskoj verziji.
I savremeni prevod Siropulosa na ruski koji smo već pomenuli, ove ključne momente susreta prevodi kao i mi (str. 107). Prema ovom prevodu, patrijarh i prva serija episkopa su samo pozdravili papu, i da bi se to opisalo prevodilac koristi glagol pozdraviti – poprivetstvovatь (paprivjetstvovats), dok su ostali episkopi učinili naklon papi, osim što su ga pozdravili – poklonitьsя (paklanitsja) + poprivetstvovatь, a samo su stavrofori poljubili papu u ruku i obraz za šta prevodilac koristi glagol poljubiti – pocelovatь (pacelovats).
5. Pritom, ne treba nikako zaboraviti da pre ovog susreta cele grčke delegacije sa papom nije bilo unifikovanog pozdravljanja pape od strane manje grčke delegacije koju su činili dva episkopa i dva disipata poslatih od patrijarha da se sretnu sa papom, kako bi se ugovorio sastanak cele grčke delegacije sa papom (str. 94). Tom prilikom su dva episkopa patrijarhu rekli da oni nisu ljubili nogu papi, ali da plemići disipati jesu.
6. Imamo još jednu scenu kada se sv. Marko sreo sa papom na papin poziv nakon što je papa čuo da je on jedini Grk koji je odbio da primi uniju (str. 304). Tom prilikom je sv. Marko samo pozdravio papu (verovatno naklonom) i ništa više. Da bi opisao ovu situaciju Siropulos koristi glagol pozdraviti (često naklonom) προσκυνῶ, dok se latinski prevod poklapa s obzirom da koristi imenicu reverentia koja znači ukazati poštovanje (takođe često naklonom). Ni ovom prilikom sv. Marko, kao i pre toga, nije papu ljubio, grlio, ili klečao pred njim, kako to rade sadašnje ekumenističke izdajice.
Siropulos jasno kaže da su nakon zaključene unije papu ljubili u ruku samo episkopi koji su uniju prihvatili, i to tokom prve zajedničke mise održane u Firenci na kojoj se pominjao papa (str. 295). Ali, pošto sv. Marko uniju nije prihvatio, on nije bio na toj misi i nije ljubio papu u ruku.
7. Na kraju, možemo slobodno zaključiti – ekumenisti iz SPC koji ljube decenijama papu u ruku su isti poput ovih episkopa grčkih koji su pre više od 500 godina ljubili papu u ruku na zajedničkoj misi. Tj, takvi srpski ekumenisti su u uniji sa papom. Mi im poručujemo – nikada nećemo ljubiti papu u ruku niti se grliti sa njim, jer nismo u uniji sa njim, i on nije Crkva, već jeretik i sektaš. Osim ako se on ne pokaje za sva zla koja je činio u prošlosti, i ne odrekne i prokune desetine ili stotine jeresi koje gaji kao zmije u svojim nedrima, i ne vrati u Crkvu bez ijedne jedine jeretičke dogme.
Izvor: FB stranica ISTINA JE SAMO JEDNA VLADIKA ARTEMIJE
Pripremila ekipa Fb stranice „Pravoslavlje život večni“
Izvor: PŽV :: © 2014 - 2016 :: Hvala na interesovanju
