Izvor: juGmedia, 22.Feb.2015, 21:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(RAS)KARA(NA) VEŠTICA
Srpski Halloween ili Karaveštica – dan kada se preskače vatra u nameri da se, jelte, kara veštica, tačnije otera veštica.
Još jedan od čistih, hrišćanskih običaja u nas. Iste večeri se poklapa i famozno „lamkanje jaja“… ako nisu slučajno poskupela, pa im seljaci oterali cenu u 20 dinara po komadu.
Po tradiciji danas se slavi Bela nedelja, poklade ili kako neki nazivaju, karaveštice. Običaj je da se na ovaj dan pali slama, kako bi se po legendi, oterale >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << zle misli, loša sreća kao i hladni dani.
Mi smo kao klinci nakon skakanja pravili bukvalno pravu logorsku vatru: Maki, Pera, Aca, Vlada, Dragan, Macko, Ana, Marija, Biglja, kasnije i Milan, Miloš kome su neki novi klinci dali nadimak Piška, Sarma najstariji, Mimi, Bobi…
Sabirali smo drva po naselje i pored reku. Malo preskakali, pa takmičili ko će da prođe kroz najveći plamen… Baba Jelka i Suza su nas jurile po ulici da nas umažu garom. Bio je fazon da budeš što više umazan a kad se vratiš kući da ti keva dva naredna sata drži predavanje kako ne može da te opera. Pre odlaska kući čekaš da se krompir ispeče u žaru od karaveštice. Donosili smo i cepanke od kuće kako bi žar bio što bolji. Nikada nismo uspeli da sačekamo da se krompir ispeče do kraja.
Neki od nas sutradan nisu išli u školu jer bi dobili temperaturu od pojedenog poluživog krompira. I tako redom… Dok nismo počeli da guramo traktorske gume u vatru kako bi plamen bio veći i video se više nego kod onih u Đurinom naselju. Posle toga nam više nisu dozvoljavali da pečemo krompir…
Mnogo dece je tada bilo na ulicama. Nismo imali predstavu šta je zapravo Karaveštica i nije nas bilo briga. Bilo nam je lepo.
Večeras nikog od tih klinaca nije bilo na ulici. Acu viđam samo po gradu dok šeta klinca, Peru na press konferencijama jedne političke partije, za Makija niko ne zna gde je sada (samo se nagađa da li je u zatvoru ili šljaka po Beogradu), a Vladi sam zapalio sveću pre par sati na Svetoilijskom groblju.
Po detinjstvu se čovek poznaje, kao po jutru dan… Ovaj preskok je za sve iz naše ulice. A nije bilo tako davno. Nekih novih klinaca u ulici više nema.
Dragan Marinković, novinar
.jpg)
