Izvor: KMnovine.com, 06.Nov.2016, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protosinđel Damjan: Odbrana gora od uvrede
Ovih dana svedoci smo „bratskog“ varničenja između telala Beogradske patrijaršije (od mnogih) uvaženog episkopa bačkog g. Irineja i predstavnika jeretičke Rimokatoličke crkve u Srbiji g. Hočevara.
Uzrok ovog varničenja je, sve samo ne nesmotrena, izjava g. Hočevara u intervjuu koji je dao za „Politiku“ u kome se s pravom buni što se srpska crkva meša u proces kanonizacije, od katolika mnogopoštovanog, >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Alojzija Stepinca. Kažemo s pravom, jer zaista, zašto bi se bilo koja pomesna pravoslavna crkva mešala u proces kanonizacije bilo koje jeretičke skupine, pa makar bila to i Rimokatolička? Šta pravoslavni imaju zajedničko sa jereticima? Šta zajedničko ima svetlost sa tamom? Gospodin Hočevar je u pravu i kada kaže da se katolička crkva nije mešala u kanonizaciju svetaca na koje bi možda ona imala zamerke. I zaista, nije ni trebala da se meša a i da hoće ne treba joj to dozvoliti, jer su oni jeretici. I možda će neko reći da smo previše strogi kada kategorišemo rimokatoličku crkvu kao jeretičku ali mi samo sledujemo stavovima Svetog vladike Nikolaja Velimirovića. Evo šta on govori srpskom narodu kroz tamnički prozor:
„Šta je Evropa? Jeres. To je jepec. Najpre papska arhijeres, potom luteranska jeres, pa kalvinska, pa subotaška i tako skoro bez kraja. Konac svih tih jeresi završava se ateizmom, tj. bezbožnicima evropskim, kakvih nije bilo ni po broju niti po jarosti nikad i nigde u istoriji čovečanstva. Dakle: prvenac arhijeretik a mezimac arhibezbožnik. Kako može takav grad opstati? Kako može služiti za ugled taj novi Jerihon? Nikome osim glupacima. Ali otkud da se među glupacima nađu i Srbi?“
Dakle, dok je za Svetog vladiku Nikolaja papa arhijeretik a katolici arhijeretici, episkop Irinej Bulović se diči time što je taj arhijeretik dozvolio predstavnicima SPC da se umešaju u proces kanonizacije zločinca Alojzija Stepinca. Onaj ko sebe smatra pravoslavnim taj ne može da dovodi u pitanje svetost bilo kog jeretičkog svetitelja, on je negira. Dovoditi u pitanje svetost jeretičkih svetitelja znači priznati da je kod jeretika moguće zadobiti svetost tj. da kod njih ima blagodati tj. da ono što oni nazivaju svetim tajnama zaista jesu svete tajne. Upravo to potvrđuju episkopi SPC učestvujući u radu Mešovite komisije. I zato ih je papa i pozvao, a oni se na žalost odazvali i to sa radošću.
Iako je zvanični zadatak Mešovite komisije Hrvatske biskupske konferencije i Srpske Pravoslavne Crkve da odgovorno i istinoljubivo razmotri ulogu Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, svima je jasno da ona osnovana sa ciljem da se ispita mogućnost kanonizacije Stepinca od strane rimokatoličke crkve. Ako uzmemo u obzir i to da je kanonizacija u rimokatoličkoj crkvi jedan sudski proces u kome postoje dve strane, jedna koja navodi razloge u prilog kanonizacije a druga protiv kanonizacije, jasno je da je članovima SPC namenjena ova druga strana, koja ima jedan veoma simboličan naziv – „đavolji advokati“. Eto kakve je časti rimski papa udostojio srpske episkope, da budu „đavolji advokati“. O, uzvišenog zvanja! O, neizmerne milosti papske! No i pored toga, episkop Irinej toržestveno konstatuje na kraju svog saopštenja da g. Hočevar neće uspeti da pokvari odnos SPC i (njemu) Svete stolice.
Posle svega ovog nameće se još jedno pitanje: kako takav episkop može da brani lik i delo Svetog Nikolaja Velimirovića? Kako može da brani Svetog Nikolaja onaj čiji su stavovi i dela suprotni u odnosu na stavove Svetog vladike. Kao što se vidi iz gornjeg citata za Svetog vladiku Nikolaja papa je arhijeretik a za episkopa Irineja (nažalost, i za mnoge, i mnoge, druge episkope) papa je Sveti Otac. Za Svetog vladiku Nikolaja katolici su jeretici, i još kaže Sveti vladika:
„Evropa je jeres. A svaka jeres hrišćanska je gora od neznaboštva. Jer se iskustvom dokazalo, da je lakše neznabošce pridobiti za Hrista nego li krivoverce hrišćane, jeretike, povratiti pravoslavlju. Dokle god mi budemo sebe nazivali pravoslavnim, ne možemo stavljati sebi jeretike za ugled ni u kom pogledu. Zadatak je pravoslavnih hrišćana ne da klecaju za jereticima nego da ove povrate na svoj, na pravi put.“
Vidimo da Sveti vladika Nikolaj za katolike kaže da su jeretici i to tvrdokorniji od bilo kojih neznabožaca pa se s pravom pitamo: Mogu li se katolici i ostali jeretici vratiti na pravi put dok im pravoslavni episkopi budu direktno ili indirektno priznavali blagodat (njima) svetih tajni? Negativan odgovor na ovo pitanje se sam nameće.
Imajući sve ovo u vidu nikome nije jasno kako je moguće istovremeno braniti lik i delo Svetog vladike Nikolaja i učestvovati u procesu kanonizacije zločinca Stepinca. Nikome, ili tačnije, kako kaže Sveti vladika „Nikome osim glupacima“.
Nadamo se ipak, da će se srpski episkopi prizvati pameti i vratiti sa pogubnog ekumenističkog puta i ispuniti „zadatak vremena“ kako kaže Sveti vladika Nikolaj.
„Neka ustanu pravoslavni narodi i budu trubači jereticima da se povrate ka istini i poštenju. To je zadatak vremena. Ako to učinimo blagosloviće nas Hristos Bog, kome neka je slava i hvala sada i navek. Amin.“
Protosinđel Damjan
(Kolumbus – SAD)
Izvor: ERP u egzilu :: © 2014 - 2016 :: Hvala na interesovanju
