Izvor: KMnovine.com, 01.Mar.2016, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projekat: Srpski Gebels protiv srpskog inata
Primetio sam još kao mali da pojedini narodi ne liče na moj. Ne samo što ne liče već i ne vole iste stvari a i različite mrze.
Piše: Branislav Marković
I ne samo to, već i različite stvari nose - bele, čiste, nove, bez zakrpa, nikad izlizane i uvek sa pertlama koje na repovima nisu paljene ili vezivane selotejpom kako bi ih proterali >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << kroz rupu kad majka opere patike u mašini za veš.
I uvek majice čiste, nikad skraćivane od starijeg brata, ponegde ižvrljane mastilom koje se ne pere...
One korke bajatog i proprženog hleba koje smo kao mali žderali namazane svinjskom mašću i ''poprskane'' alevom paprikom mnogi moji vršnjaci različitih naroda bacali su u kante za đubre pri samom pogledu na njih a mi smo brže bolje zaturali ruke u korpe kod naših rođaka kad bi oni izašli. Zaturali, vadili, duvali u njih, otresali od prašine i brže bolje gutali uz čašu vode kako nas roditelji ne bi spazili i išibali onako po turu zbog nanete im uvrede. Mnogi moji vršnjaci različitih naroda su uvek plakali kad bi slomili neki prozor kod naših rođaka te im se neko zbog toga razdrao a mi smo uvek uz njih dobijali šarene guzice od vrbovog pruta ne želeći da priznamo da su oni, jer smo znali da bi tek posle dobili još mnogo više. Mnogi naši vršnjaci drugih naroda upirali su prstom na nas za sve loše što su uradili I dok su oni grcali a naše im majke prale sline i suzave oči mi smo češali šarene guzice i pokazivali laktove rođacima koji su nas išibali, naravno tek kad bi bili sigurni da su zatvorili ona druga vrata iza nas.
Kad su porasli, mnogi naši vršnjaci drugih naroda opet nisu bili isti kao i mi. Opet su upirali prstom na nas za sve ono što su oni uradili a za ono što mi nismo. I opet su nas šibali zbog toga ali ovog puta mnogo ozbiljnije jer smo sad već bili odrasli. Mnogi moji vršnjaci drugih naroda sklanjali bi se u bunkere i skloništa ako bi na njih bacali kasetne i zapaljive bombe ali mi nismo. Mnogi naši vršnjaci ne bi stavljali koncentrične krugove meta na sebe, mnogi naši vršnjaci ne bi stajali po mostovima kad bi ih gađali, mnogi naši vršnjaci ne bi spavali u zgradi za koju su znali da će bombardovati. Mnogi od naših vršnjaka drugih naroda nikad ne bi ni puzali onde gde smo mi stajali. Ali mi jesmo.
Onde gde smo ginuli tu smo se iz Inata rađali, onde gde smo sasečeni tu smo iz Inata nicali, onde gde smo izgoreli tu smo iz Inata klicali, onde gde smo bili zatrpani tu smo iz Inata ustali. Jer mi nismo isti kao i naši vršnjaci drugih naroda.
Mnogi naši vršnjaci ne znaju šta je zainat, mnogi naši vršnjaci ne beže od kuće zainat, mnogi naši vršnjaci ne piju zainat, mnogi naši vršnjaci ne odbacuju korku hleba zainat.
Onde gde je Gebels mislio da će slomiti srpski duh mi smo jurišali na njegove tenkove zainat, rušili mostove zainat, davili se u Neretvi zainat, i preprečili Srem zainat. Zainat onom velikom, hiljadu puta jačem. I nikad klekli na kolena ispred streljačkog stroja. U Inat...
Neka zna onaj koji ponavlja laži svom narodu, da njegov narod nije kao i svaki drugi. Neka znade da 100 puta ponovljena laž za njegov naroda nije istina već zauvek laž, ali mnogo bolnija, nesrećnija i opasnija. Neka zna da se srpski narod diže zainat, niče zainat, kliče zainat i uspravlja zainat.
Zato što je Zainat njegov genetski kod. Onaj kod koji vekovima pokazuje mišiće... Zainat...
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2016 :: Molimo za navođenje izvora
