Izvor: KMnovine.com, 07.Avg.2021, 15:00
Projekat Srebrenica: Propuštena šansa Republike Srpske
Projekat Srebrenica: Propuštena šansa Republike Srpske Iz neobjašljivih razloga, Republika Srpska nije iskoristila jedinstvenu priliku koju joj je svojim nasilničkim činom ukazao Valentin Incko, da protivdejstvom pogodi u neuralgičnu tačku okupacionog sistema u Bosni i Hercegovini.
Oči zla i usta spremna na satanizaciju Srba - Valentin Incko
Umesto da nametnuti zakon o zabrani >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << „negiranja genocida“ proglasi ništavnim, kao što je predlagao pravni stručnjak prof. Milan Blagojević, vlasti su se opredelile za blažu i pravno manje efikasnu reakciju, a to je da uz podršku Narodne Skupštine usvoje zakon o neprimenjivanju na svojoj teritoriji Inckovog spornog dodatka krivičnom zakoniku BiH.
U čemu je razlika, i zašto formulacija koja je usvojena predstavlja grešku? Razloge je već podrobno i kompetentno objasnio prof. Blagojević (i ovde) pa bi bilo suvišno da ih detaljno ponavljamo. U suštini, oni se svode na dve osnovne tačke. Prvo, visoki predstavnik nema nikakva, „Bonska“ ili druge vrste, ovlaštenja da nameće zakone i da se meša u unutrašnji politički život entiteta u Bosni i Hercegovini. Ovlaštenja koja prisvaja i na koja se poziva kao pokriće za svoje postupke nepostojeća su, pa samim tim i akta koja po tom osnovu proizvodi nevažeća su i ništavna. Drugo, po istom principu, i dekret kojim se nameće zabrana „negiranja genocida“ u Srebrenici je ništavan, ne samo u Republici Srpskoj već u celoj BiH. Činjenica ništavnosti je stvarni pravni osnov zašto ga nijedan organ, u oba entiteta, ne bi smeo primenjivati, na štetu ustavom i Evropskom konvencijom zajemčenih prava građana.
Kakva je onda razlika između poništenja i neprimenjivanja, ako je, gledano laičkim okom, u oba slučaja praktično govoreći posledica prividno ista? Suštinska razlika postoji, i ona je važna podjednako sa pravnog kao i sa političkog stanovišta.
Incko pred spomenikom izmanipulisanog slučaja "Srebrenica", slično se nije dogodilo prema srpskim žrtvama muslimanskih koljača.
Sa pravnog stanovišta, ukoliko objavimo da neku zakonsku odredbu nećemo primenjivati, mi postupamo voluntaristički, jer takav stav zauzimamo zato što nam ta norma ne odgovara, pa se protivimo njenom dejstvu; međutim, takvim prkosnim činom mi načelno ne osporavamo i ne dovodimo u pitanje njen legitimitet. Time sebe dovodimo u pravno prekaran položaj prekršitelja ne povinjavanjem praksi koja, posle višedecenijskog neprotivljenja i bezpogovornog povinjavanja sličnim postupcima raznih visokih predstavnika, sada već deluje prima facie validno i obavezujuće. A ako faktički ona to nije, u odbijanju da je primenimo mi moramo istaći nekakav pravni osnov za njeno nepriznavanje. U ovom slučaju, uzdržanost aktuelne vlasti i Narodne Skupštine Republike Srpske od formalnog osporavanja valjanosti navodnog pravnog osnova za postupak visokog predstavnika krajnje je zbunjujuća, zato što ubedljivih argumenata da su ovlašćenja visokog predstavnika i u ovom i u prethodnim sličnim slučajevima grubo prekoračena ima sijaset. Zašto se nije poseglo za njima, zašto nisu bila stručno izložena u obrazloženju da bude jasno svima, i pravnicima i laicima, da Republika Srpska svojim odgovorom nije prekršila nijednu normu, nego naprotiv da poslušnost odbija prekršitelju, jer visoki predstavnik je taj koji je iskoračio iz svojih nadležnosti? Sledstveno tome, njegov dekret je ultra vires i ništavan, te se zato ne sme ni primenjivati, ne zbog toga što nekome ne odgovara, nego zato što kao takav nije sposoban da proizvodi pravne posledice.
Odgovor na ovo važno i zbunjujuće pitanje jamačno se ne nalazi u domenu prava (jer tamo je stanje kristalno jasno) već je u sferi politike, gde uvek preovlađuju nedostatak hrabrosti i iskrenosti i suvišak ljigavosti.
Jednostavno, da je politički establišment Republike Srpske (što obuhvata vladajuću garnituru i opoziciju) odlučio da pređe Rubikon i stvari nazove pravim imenim, kao što je prof. Blagojević predlagao, stvari ne samo da bi se rasčistile već bi i političke posledice takvog čina bile neuporedivo ozbiljnije. (Znakovit je Inckov komentar da je reakcija Republike Srpske „blaža“ od onoga što je očekivao.) Ograničavajući se na puko „neprimenjivanje,“ politička klasa sebi ostavlja komotan prostor za trgovinu sa suprotnom stranom i sa stranim faktorom i vremenom, po već ustaljenom obrascu, za puzeću modifikaciju svog populističkog, neprincipijelno formulisanog stava.
Međutim, da su dekret o „negiranju genocida“ od početka proglasili ništavnim – što on zapravo i jeste – i da su objavili razloge zašto je to tako, koji su ubedljivi i neoborivi a prof. Blagojević ih je iscrpno naveo, sklopila bi se iz osnova drukčija politička slika. Mogućnost za manevrisanje i pravljenje naknadnih trulih kompromisa u vezi sa „negiranjem genocida“ u potpunosti bi se eliminisala.
Ali više od toga, logika zauzimanja ovakvog stava prinudila bi establišment na mrsku obavezu izlaganja sebe riziku. Otvorivši Pandorinu kutiju, morali bi da ospore ne samo zadnji po redu primer samovolje visokog predstavnika, što je izazvalo tekuću krizu, već bi postupajući dosledno po istom principu morali dovesti u pitanje, i bili bi prinuđeni da argumentovano i javno odbace, sve što su razni visoki predstavnici i pre toga nametali. To se odvijalo od kraja devedesetih godina, kada su bila izmišljena „Bonska ovlašćenja,“ poput srednjovekovnih lažnih papskih dekretalija kao Donatio Constantini i ostale. Da su ovog puta bili javno istaknuti stvarni argumenti za odbacivanje dekreta o „negiranju genocida,“ skupa sa time jednim udarcem srušila bi se kao kula od karata celokupna konstrukcija protivpravnih dejstava visokog predstavnika i OHR-a dve decenije unazad. Republika Srpska bila bi prinuđena da na „povratak slovu Dejtona“ insistira ne kao do sada, mlako, deklarativno i uvek jednim okom gledajući na ispitivanja javnog mnjenja i naredne izbore, nego ultimativno, delotvorno i faktički. A tako nešto pretpostavlja državničku viziju i čvrstinu, atribute nesvojstvene ambicioznim, ucenjenim i korumiranim političarima. Reakcija na takav potez svih zainteresovanih faktora, unutrašnjih i stranih, ne bi bila samo verbalno negativna, ona bi bila uraganska. Domaći „politički subjekti“ ne bi mogli da se ograniče na odglumljeni otpor pred kamerama već bi bili prinuđeni da zaista na „strašnom mestu postoje,“ što bi po sve njih lično i njihove fotelje i sinekure moglo biti izuzetno rizično.
Zato je za političku klasu u celini i ovoga puta linija manjeg otpora, veštom mimikrijom prerušena u odlučan i patriotski čin pa čak i više od toga, u nadahnjujući prizor nacionalnog jedinstva, bilo jedini realan politički izbor, a ujedno to je i jedini modus operandi koji su oni sposobni da smisle i da izvedu.
* * *
Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.
Ukoliko Vam više odgovara neki drugi način, konakirajte nas na kmnovine@gmail.com
* * *
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
PROČITAJTE JOŠ:
Dr Jasmina Vučić - Peev: Druga serija vitalnih pitanja ''kriznom štabu'' - KM Novine"Da li je sporedno urušavanje srednjih i malih privrednika put u porobljavanje preko uništavanja i najmanjeg ličnog suvereniteta?" He dobismo odgovore na prvu seriju pitanja od vitalnog značaja za egzistenciju naroda o tome -zašto su ''anti-covid-19'' mere preduzete kad nije bilo povećane smrtnosti u 2020. ni na nacionalnom ni na internacionalnom nivou*?
PROČITAJTE JOŠ:
Britanija 11. jula 1995.: Srbi nisu planirali napad na Srebrenicu, isprovocirali ga muslimani - KM NovineBritanija 11. jula 1995.: Srbi nisu planirali napad na Srebrenicu, isprovocirali ga muslimani #Britanija #Srebrenica #Napad #Masakr #ne #genocid #Zločin #Muslimani Napad snaga bosanskih Srba na Srebrenicu u julu 1995. isprovociran je od bošnjačke strane, a Pale nisu imale plan da se osvoji enklava, već je do napada došlo na inicijativu lokalnog komandanta, navodi se u deklasifikovanim dokumentima britanske vlade, koji su objavljeni na sajtu Nacionalnog arhiva te zemlje.
PROČITAJTE JOŠ:
Sličnosti između dve specijalne operacije - Srebrenica i Kovid -19 - KM NovineSličnosti između dve specijalne operacije - Srebrenica i Kovid -19 Uporedo sa urušavanjem narativa pomoću kojeg je izazvana korona virus histerija (ovde i ovde), pada na um i jedan drugi sumnjivi narativ -srebrenički genocid - koji je bio lansiran pre četvrt veka.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2021 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
