Izvor: JUGpress.com, 06.Jan.2024, 10:55
Pristojan birački spisak
BEOGRAD
„Od 2019. godine i uvođenja e-uprave matične knjige su povezane sa biračkim spiskom koji se svakodnevno ažurira pa se preminule osobe automatski brišu sa spiska ili se automatski unose drugi podaci. Sve je lako proverljivo i ne može se tek tako upisivati i brisati po biračkom spisku.“
Citiranu izjavu odlazeće premijerke bili smo u prilici da čujemo mnogo puta. Ali protekli, još aktuelni izbori pokazali su da je ova kategorična tvrdnja zapravo samo hvalisava >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << floskula.
Foto: Predrag Trokicić
„Od 2019. godine i uvođenja e-uprave matične knjige su povezane sa biračkim spiskom koji se svakodnevno ažurira pa se preminule osobe automatski brišu sa spiska ili se automatski unose drugi podaci. Sve je lako proverljivo i ne može se tek tako upisivati i brisati po biračkom spisku.“
Citiranu izjavu odlazeće premijerke bili smo u prilici da čujemo mnogo puta. Ali protekli, još aktuelni izbori pokazali su da je ova kategorična tvrdnja zapravo samo hvalisava floskula.
Za takvu ocenu dovoljno je, na primer, i samo to što su pozive za glasanje masovno „dobijali“ mrtvi ljudi, među kojima i neki moji prijatelji, sjajni i poznati novinari Goca Suša i Grujica Spasović, koji su preminuli pre nekoliko godina.
Ali mnogo važniji za lošu ocenu stanja biračkih spiskova je jedan drugi, na ovim izborima snažno eksponiran fenomen – sistematske zloupotrebe fiktivnih prebivališta radi ostvarivanja biračkog prava. Važniji, jer je daleko opasniji. Dok se pozivi za glasanje mrtvim ljudima mogu objašnjavati lošom komunikacijom, nekompetencijom, aljkavošću i neodgovornošću nadležnih organa i činovnika, dotle masovna fiktivna prebivališta govore da je u pitanju nešto daleko gore, svesno i namerno izigravanje nekoliko zakona (o lokalnim izborima, o prebivalištu i boravištu, o jedinstvenom biračkom spisku) od strane državnih organa čiji je osnovni zadatak da obezbede njihovu primenu.
Fiktivno prebivalište, lažno prijavljivanje prebivališta birača u funkciji izbornog rezultata, naravno, sasvim je nelegalno. Ne samo jer u pitanju direktna suprotnost Zakonu o prebivalištu i boravištu građana i izigravanje Zakona o lokalnim izborima, nego podrazumeva osnovanu sumnju u izvršenje krivičnog dela (član 158 KZ) – sastavljanje netačnih biračkih spiskova.
Uprkos tome, javnost je bila u prilici da posredstvom TV N1 u direktnom prenosu iz „Arene“ i njene okoline vidi sistematično i organizovano dovođenje „Beograđana“ koji to očito nisu, na glasanje u Beograd. Tu, na Novom Beogradu, bilo je zbirno mesto za glasače iz BiH, uglavnom iz RS, međutim, to nije bilo jedino takvo mesto. Na više mesta u gradu primećeno je koncentrisanje autobusa, kombija i drugih vozila, iz nekih drugih susednih zemalja čije su putnike, „Beograđane“ koji se evidentno nisu snalazili u „svom“ gradu, dalje organizovano razvozili na biračka mesta u raznim delovima grada. Slično je bilo i sa ljudima organizovano dovođenim iz drugih gradova Srbije, što neizbežno potkrepljuje sumnju da su lokalni izbori raspisani u samo 65 lokalnih samouprava, umesto u svim, upravo zato da bi se obezbedio prostor za ovakve izborne zloupotrebe u Beogradu ali i u drugim sredinama.
Nakon toga je, pre svega zaslugom NVO Crta, potom i drugih, javnosti predočeno mnoštvo informacija koje su ilustrovale zabrinjavajuće dimenzije nezakonitog izbornog inženjeringa sa fiktivnim prebivalištima. U velikom broju privatnih kuća, čak i sasvim malih stanova, sudeći po biračkom spisku „prebiva“ i po više desetina birača. A pritom na istim adresama mnogo više onih u biračkim spiskovima za lokalne nego za parlamentarne izbore!
Zakon o lokalnim izborima je jasan, biračko pravo imaju samo građani sa prebivalištem na teritoriji lokalne samouprave u kojoj ga ostvaruju. I Zakon o prebivalištu i boravištu građana je izričit – pravo na prebivalište u Republici Srbiji imaju oni „koji stalno žive na teritoriji Republike Srbije“. Po zakonu nadležni organ, MUP, kad postoji opravdan interes, vrši i proveru činjenice stalnog stanovanja na adresi na kojoj je građanin prijavio prebivalište. Ako utvrdi da građanin ne stanuje na adresi na kojoj ima prebivalište, donosi rešenje kojim pasivizira adresu prebivališta. Ali ovo se, po svemu sudeći, radi selektivno i u skladu sa interesima aktuelne vlasti. Primera radi, u periodu 2017-2023. dramatičan pad broja birača doživela je Medveđa, sa 10.6 hiljada birača na samo 6.1 hiljada, odnosno oko 43% manje, jer je MUP pasivizirao adrese prebivališta ljudi, uglavnom etničkih Albanaca, koji žive i rade u inostranstvu ili na Kosovu. A na ovim izborima, pogotovo u slučaju Beograda, sasvim suprotnom praksom nadležnih prebivalište je omogućavano velikom broju onih koji na njega nemaju pravo.
Realna posledica ovakvog, po premijerki „svakodnevnog ažuriranja“ je to da je i ranije prisutno veliko nepoverenje građana u birački spisak sad veće nego ikad i da dalje raste. Budući da je spisak u koji se može verovati jedna od bitnih pretpostavki iole normalnih izbora, od vitalnog je interesa da se to zaustavi. Jedna od nužnih intervencija s tim u vezi je povećanje transparentnosti biračkog spiska. Za početak, to bi moglo da se obavi npr. objavljivanjem broja birača po domaćinstvu i njihovih inicijala. Ali po mišljenju mnogih, stvari su otišle tako daleko da čine neophodnim objavljivanje biračkog spiska u celosti, sa imenima i adresama stanovanja svih birača.
U svakom slučaju, transparentnost biračkog spiska je samo pretpostavka nečeg važnijeg i težeg, njegove korenite revizije i verifikacije. Reč je o velikom poslu za čiju su realizaciju potrebni ozbiljni resursi i dosta vremena. Ali najvažnija, apsolutno bitna pretpostavka je stvarna iskrena želja vlasti da se to uradi, a te želje očigledno nije bilo. Još pre 12 godina OEBS je preporučio Srbiji, i to kao prioritet, da sprovede sveobuhvatnu nezavisnu reviziju biračkog spiska. Ova preporuka je na snazi od tada, ponovljena je više puta, poslednji put, opet kao prioritet, nakon izbora 2022. Traženo je da se izvrši potpuna revizija biračkog spiska i to uz učešće relevantnih aktera, uključujući političke partije i civilno društvo. Ali iako je pitanje revizije kao osnovne, minimalne pretpostavke poštenih izbora otvoreno pre više od decenije, naša aktuelna vlast je sve preporuke ignorisala uporno ponavljajući floskulu da je birački spisak „bolji nego ikad“. Nastavi li tako, potvrdiće da se definitivno opredelila da zemljom upravlja na način koji podrazumeva dalju antagonizaciju na unutrašnjem planu i dodatno blamiranje na međunarodnom planu.
Sa neizbežnim ružnim, žalosnim, vrlo moguće i tragičnim posledicama.
Rodoljub Šabić
Peščanik.net, 05.01.2024.
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
