Izvor: BujanovackiGlas.info, 15.Dec.2017, 02:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Priče iz Bujanovačkih kafana: Jedan dan u kafani…

U izmaglici duvanskog dima, u kafani „Balkan“, vidim siluetu jedne dame. Naprežem oči, pokušavam da se setim odakle je poznajem. Kada sam je sreo, da li sam je uopšte sreo? U tom neko me udara po ramenu.
– Gde si, burazeru, od kada te nisam video, reče! – Odavno, rekoh i pružih mu ruku. Drago mi je, sedi da proslavimo viđenje. Sede moj drug kome iz pristojnosti ne spominjem ime.
Upitah ga: – Šta piješ? – Pa znaš, reče mi on, domaću prepečenicu. Donese kelner prepečenicu, nazdravismo i poče razgovor. – E, kako je nekada bilo: Baošić, Dobrota, Herceg Novi, bila su nam odredišta za odmor. Nastavljamo priču o prošlim vremenima, a mene i dalje muči radoznalost za ženu koju sam malopre ugledao.
Pitam ga: – Kolega, poznaješ li onu plavušu? – Kako da ne, odgovori mi. Ona je bila centar pažnje ondašnjih bujanovačkih političara, naročito jednog predsednika. Pevala je divno, ovde baš u ovoj kafani „Dvije su vrbe pokraj rijeke tiho plakale“. Setio sam se. U to ime nazdravismo. Sada je red na mene, reče on i naruči turu.
Ispismo piće i rešismo da promenimo lokal. Krenemo čaršijom polako, prolazimo pored mesare „Jugokop“ i dolazimo do centra. Ulazimo u kafanu kod „Levka“, kad tamo zaseda „Advokatska komora“. Nazvasmo im „dobar dan“! – Izvolite drugovi, sedite sa nama, rekoše oni. Sedosmo. Ugledah jednog za susednim stolom, tamani votku i setih se priče o malom Đokici.
– Znaš, priča on drugu, komšija Jova pretvorio se u leptira i sleteo komšinici Dari na zadnjicu. Umalo da nastrada, jedva je izvukao glavu. Novinar jednog lista priča svoje doživljaje s odmora, kaže: – Jednog lepog dana, rešim da preplivam more između Dobrote i Risna. Upeklo sunce, topla voda, uživam plivajući.
Kada dođoh do sredine zaliva, pogledah dole, a dole sve neke crne stene. Uhvati me panika, ali stigoh do Risna. Jedan iz društva slušajući ovu interesantnu priču reče: – Nije to ništa, ja sam lani preplivao Lamanš. Zovem ja piće za celo društvo, da častim a maratonce u plivanju, kada se pojavi još jedan član društva vidno raspoložen za šalu. Sa vama se više ne družim, reče. Upitasmo ga zašto? – Niste drugovi.
Prošli put ste svi našli po jednu žensku, pa i doktor koji je oženjen, a za mene ne ostade nijedna, a znate da sam ja seksualno najugroženiji.
Kelner donese treću turu. – Doktor je toga dana samo profesionalno vršio svoju dužnost, reče jedan iz društva. Pregledao je ženi ozledu na nozi i konstantovao da nije povređena koštana srž. – A odakle je počeo pregled, odozgo prema dole ili odozdo prema gore, upita drugi? – Tu treba da se utvrdi istina. To je procesuiranje, ne isplati se. Stiže još jedna tura. Ispismo je.
Rešismo da se rastanemo, svako na svoju stranu. Pristužu u kafani i klijenti, suđenje treba da počne. Izlazimo iz kafane i srećemo jednu zgodnu ženu. Paja reče: – I ona mi je moja! A moj drug ode kod pekara da kupi hleba za ručak.

Nastavak na BujanovackiGlas.info...