Izvor: BujanovackiGlas.info, 23.Dec.2017, 02:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Priče iz Bujanovačkih kafana: Da ima leđa

Jednog dana sretnu se u kafani „Balkan“ Sulejmani Nuredin, predsednik SSRN u Bujanovcu, i Baum, bivši radnik GMP, po profesiji mesar. Preko puta njih za stolom sedi uvaženi profesor trnovačke Gimnazije Avnija Čorovinja. Nuredin naručio rakiju, a Vadžit čaj. Vadžit kaže Nurku:
– Ti znaš da ja nisam bio loš radnik u preduzeću, a otpustiše me. Žalio sam se, ali bez uspeha. Pomogni mi da se vratim na posao, znaš da imam malu decu i da sam siromah.
Sa susednog stola profesor Avnija podržava Bauma. Nurko ćuti. U jednom trenutku reče: – Dobro Baum videću, ali to je teško ne obećavam ništa. Tada mu Baum reče: Ti Nurko još nisi ni počeo da mi pomažeš, a već mi saopšti da ne možeš da mi pomogneš.
I nastavlja: – Ide jedan čovek a iza njega dvojica na oko stotinak metara odstojanja. Od jedanput iz šipražja pored puta izlaze huligani i napadnu ga motkama udarajući ga po leđa. Čovek pade.
Ovi koji su išli iza njega potrčaše da ga spasu od napadača. Napadači se razbežaše, a napadnuti čovek plače i viče: Stomak, boli me stomak! Pa kako te boli stomak, kad vidimo da te udarao po leđa, rekoše spasitelji.
– Jec, ali da imam leđa ne bi me boleo stomak, odgovori napadnuti čovek. Završi priču Vadžit, diže se sa stolice i ode bez pozdrava.

Nastavak na BujanovackiGlas.info...