Izvor: KMnovine.com, 13.Sep.2014, 04:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča o malim teroristima u Novorusiji
Napisao srpski dobrovoljac Deki, svedok užasnog stradanja civila u Novorusiji, bivša Ukrajina....
Dobrovoljac Dejan je prekaljeni ratnik, veliki Srbin u pravom smislu te reči, neustrašivi borac koji je već preživeo jedno zarobljeništvo krvoločnih „kijevskih ustaša“, borac koji je u ime pravde i pravoslavlja svoj život založio u surovim bitkama bezbroj puta- ali njegova duša nije bila dovoljno „prekaljena“ za užas i bol kroz koji su prošla nevina deca >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Novorusije i njihovi roditelji… Pred vama je priča i potresna poema koje su nastale kada je na rukama ovog divnog i požrtvovanog Srbina, dostojnog Lazarevog i Miloševog potomka, u najvećim mukama preminuo dvogodišnji dečak, da bi par dana kasnije bio svedok „kijevskog“ ubistva i njegove šestomesečne sestrice… Ne samo da je bol roditelja tih nevinih anđela, koji su za Kijevsku huntu i njihove Zapadne „demokratske sponzore“ samo obični „teroristi“ i „podljudi“ – bio toliko bezuman da su proplakali i nebo i zemlja – već je proplakalo i Dejanovo ratničko srce… Tako je nastala i ova, možda čak i najtužnija poema svih vremena, posvećena bezbrojnim novoruskim „Milicama Rakić“… (M. Novaković)
Pred vama je pesma (priča) koju je napisao Deki, srpski dobrovoljac, potresen užasnim stradanjima nedužnih u Novorusiji… Zagrlili su se i dugo tako stajali.
Uživali u tišini, i mirisu.
Nestvarnom mirisu cveća.
U toploti zagrljaja u kome mogu uživati samo brat i sestra
Lepo je ovde seko!
Da braco, stvarno je divno! I ti si lep.
Mnogo, mnogo lepši nego pre dva dana.
Čudila se sestra i gledala s nevericom.
Opet imaš obe ruke?
Devojčica je tužno spustila glavu.
Braco, nisam ti donela tvog medu, oprosti.
Nije važno, ovde je veoma spokojno.
Više se ne bojim spavati sam.
Braco. Malo mi nedostaje mama.
I kako to da ja mogu govoriti, još sam mala?
Pogladio je po mekoj kosi.
Ovde sve može, dođi da vidiš mamu.
Gledali su roditelje.
Otac je stajao iznad majke.
Majka je sedela i držala u rukama malu bebu.
Suze su umivale maleno lice.
Devojčica je kriknula.
MAMA!!!
MAMA!!!
Ne plači nama je ovde lepo.
Kao da je čula nešto, žena je podigla pogled.
Odlutao je ka nebu, kroz razrušen krov do skoro srećnog doma.
Videla je dva oblačka.
Jedan, sasvim maleni i drugi, malo veći
Lagano su klizili nebom spajajući se
Gledala je kako se od dva mala oblačka pravi jedan u obliku srca.
Spustila je pogled na mrtvu ćerkicu
Jače je stisla u naručje.
Poljubila u ugašeno maleno zeleno oko.
Digla pogled u nebo i tiho prozborila.
BOŽE MOLIM TE ČUVAJ MOJE ANĐELE
Srce na plavom jutarnjem nebu je polagano klizilo.
Pridružilo se grupi od pedesetak malenih oblačića.
Zajedno su krenuli na dalek put.
FB Reporter
